КО ЈЕ КРИВ ЗА НЕСРЕЋУ У КОЈОЈ ЈЕ ПОГИНУО ИРАНСКИ ЛИДЕР? Постоје три кључна "осумњичена" - сви се питају да ли ОВА држава стоји иза ове ситуације?

Такав процес вођен је изјавама иранског шефа, верског вође Алија Хамнеија: „Ирански народ не треба да брине, неће бити превирања у земљи“. Врх власти је, дакле, забринут јер би разне струје могле да искористе несрећу као разлог за немире. У Ирану је чак и мањи разлог изазвао протесте на државном нивоу, пише Јутарњи лист.

САД нема интерес, Израел вероватно није

Израел би имао интерес да изазове нестабилност у Ирану, али је тренутно под снажним притиском САД да прекине агресију на појас Газе, док премијер Бењамин Нетањаху сматра да му операција против остатака палестинског милитантног покрета у граду Рафа гарантује да ће остати на власти иако има способност да делује на више фронтова.

Како наводи Јутарњи лист, САД немају интереса за ескалацију кризе у региону јер раде на осетљивим питањима решавања рата у Појасу Газе и безбедносног споразума са Саудијском Арабијом. Русија је савезник Ирана, тако да можемо претпоставити, у овој фази, да није било спољних актера који би изазвали несрећу.

У анализи, дакле, полази се од премисе да се ради о несрећном случају.

Азербејџански председник Илхам Алијев реаговао је брзо , разумљиво јер се Раиси враћао из посете његовој земљи. Брза реакција је и настојање да се од Бакуа скине свака могућа одговорност. Односи између Азербејџана и Ирана, иако су обе земље шиитске, далеко су од добрих. Баку је развио стратешке односе са Израелом, што му је помогло да врати територију коју је Јерменија окупирала, а то је више него добар разлог за непријатељство према Техерану. Иран је незадовољан јер је Азербејџан и даље секуларан и желео би да види режим који би се окренуо иранском моделу „Исламске Републике“ који би омогућио Техерану да има јачи утицај на Кавказу, где му је једини савезник слаба Јерменија, пише Јутарњи.

Баку забринут због могућих реперкусија иранског режима на азербејџанску мањину која му није склона, Техеран сматра да је та етничка група, уз Курде, у великој мери одговорна за протесте који су избили после убиства младе Курдске жене , Махса Амини, у полицијској станици јер није носила хиџаб, религиозну главу која покрива главе, како је замислила иранска морална полиција. Курди су такође секуларни.

Тренутна ситуација на Кавказу не вапи за додатним немирима, Грузију потресају протести дела јавности против проруског закона који ограничава инострано финансирање медија и невладиних организација, Јерменија не може да прихвати пораз коју му је нанео Азербејџан, а у Чеченији, са севера, је диктатор Рамзан Кадиров . Када томе додамо јачање терористичке групе Исламска држава у Централној Азији, која је недавно извела страшни терористички напад у Москви – у Авганистану је објавила да контролише целу провинцију Нангархар, а њен утицај расте у Таџикистану – а ствара се опасна критична маса.

Три важне фракције у борби за власт

Раиси је био прво име у већини расправа о наследнику врховног верског вође Хамнеија, стар и болестан, али снажан, чиме је потврдио да је моћ најбољи лек за све болести. У верском спектру иранског руководства постоје озбиљни сукоби између идеолога који желе да неформално окончају републику и конзервативаца који желе да сачувају овај систем. Нема више реформиста, тачније истиснути су са власти. Ако је Хамнеи преминуо током свог мандата, Раиси је требало да преузме ту функцију док буду расписани нови председнички избори. Како се ради о особи која је показала безобзирност у обрачуну са женским протестима, није искључено да председничку функцију препусти блиском сараднику. Конзервативном крилу то се није допало, додаје Јутарњи лист.

Моћна иранска војска, пре свега Револуционарна гарда, жели да сачува садашњи систем у коме имају снажан утицај на економске токове, што им омогућава приступ средствима готово без контроле. Идеја да муле преузму скоро сву власт им се уопште није допала. Они сматрају да њихове заслуге у формирању регионалне коалиције од Хамаса до јеменских Хута заслужују још већи удео у власти.

Недавни крвави терористички напад који је ИС извела у Ирану крајем јануара, када је погинуло више од 80 људи, потврда је да се безбедносне службе више баве унутрашњим односима и сукобима него бројним претњама.

Загонетку компликује Хамнеијев покушај да избалансира поменуте фракције, које су већ заузеле доста борбених позиција, због чега има све више индиција да мора да покаже ону врсту одлучности коју не жели, као што је био случај са одлуку о нападу на Израел након што је ракета коју је испалила израелска војска убила групу високих команданата Гарде у Дамаску.

Нема сумње да ће у иранској влади постојати група која ће окривити Израел за напад. Из тог разлога не треба искључити могућност одређеног облика одмазде, али не одмах, већ када се ситуација смири. Идеју о могућем нападу на израелске интересе подстакнуће унутрашње несугласице у влади премијера Бењамина Нетањахуа, одлуком Бенија Ганца , лидера опозиције, који је најавио излазак из ратног кабинета.

Хамас је напао док су унутрашњи сукоби кулминирали. Јеменски Хути ће наставити да нападају бродове, а либански Хезболах наставиће политику суздржавања од отвореног сукоба са Израелом због стања у земљи која је опустошена дуговима, верским и политичким поделама.

Србија Данас/Курир