КОЈА ТУГА: Мигранти морају да продају бубреге и очи да би преживели

Илегална трговина органима је у порасту у Либану јер очајне сиријске избеглице прибегавају продаји делова тела како би обезбедиле новац за себе и своје породице.

Ово има само у Саудијској Арабији: Човек осуђен на СМРТ зато што је АТЕИСТА

ЖЕСТОКА ЕКСПЛОЗИЈА У ФРАНЦУСКОЈ: У тоалету познатог ресторана ОДЈЕКНУЛА БОМБА! (ФОТО)

Трговац органима, идентификован као Абу Џафар, испричао је за да му посао "цвета" иако зна да је незаконит, а да он то види као помагање људима у невољи.

- Ја искоришћавам људе, то је оно што радим, испричао је он новинару BBC-a Алексу Фоситу.

- Знам да је то што радим незаконито, али ја помажем људима. Тако ја то видим. Неки од мојих клијената би ионако умрли, рекао је овај човек.

С обзиром да сиријски сукоб траје од 2011. године, најмање 1,5 милиона људи прешло је у Либан, где чине око четвртину становништва у земљи.

Многи немају законско право на рад, а породице су приморане да пронађу друге начине да плате храну, склониште и здравствену заштиту.

Према извештају објављеном у јуну, око 70 одсто избеглица у Либану живи испод линије сиромаштва.

- Они који нису регистровани као избеглице се боре. Шта они могу да ураде? Они су очајни и немају други начин да преживе, сем да продају своје органе, рекао је Џафар.

Он је признао да је у последње три године договорио продају органа неких 30 избеглица.

- Обично се траже бубрези, али могу да нађем и испоручим друге органе. Једном су ме питали за око, а ја сам био у могућности да нађем човека који је био спреман да прода свој вид, испричао је он.

Блиски исток постаје "врућа тачка" у међународној трговини органима, где прилив избеглица који очајнички желе да зараде новац отвара ново тржиште за трговце, померањем фокуса из Кине и са Филипина.

Фосит је изјавио да упркос тешкоћама органи могу да се извозе купцима широм света, а понекад се избеглице шаљу авионима у околне земље користећи лажне папире. Џафар је објаснио да несрећне људе вози са повезом на очима на операцију, где се пре тога ради основна анализа крви.

Понекад доктори раде у изнајмљеним кућама које се трансформишу у привремене клинике.

- Када се операција заврши ја их вратим. Бринем о њима око недељу дана, а када се уклоне шавовима они више нису моја брига. Не занима ме да ли је неко умро, све док добијам оно што желим. Није мој проблем шта се даље дешава, све док су клијенти исплаћени, испричао је он.

Последњи чији је бубрег продао, јесте сиријски дечак од 17 година који је за тај орган добио 8.300 долара како би могао да издржава своју мајку и пет сестара. Два дана касније, лежао је у задњој соби једног кафића говорећи да трпи сталне болове.

- Већ сам зажаио али шта да радим. Нисам желео то да урадим, али сам био очајан. Нисам имао другог избора, испричао је овај тинејџер.