КОЈЕ АМЕРИЧКЕ ПРЕДСЕДНИКЕ ЈЕ ПУТИН ИСПРАТИО? Са једним је чак и заплесао, а други је писао у књизи о руском лидеру
Први пут је постао руски премијер у августу 1999. године
Током више од 20 година на челу Русије, било као председник или премијер, Владимир Путин упознао је петорицу америчких председника, а покушаји изградње добрих односа никада нису потрајали.
ШТИТИ ОРГАНИЗАМ И ЈАЧА ИМУНИТЕТ: Ево због чега свакодневно морате да узимате СЕЛЕН!
ЗАВРШЕНИ ПРЕГОВОРИ САД И КИНЕ: Након жучне дебате Пекинг не посустаје, остају верни својим ставовима (ФОТО/ВИДЕО)
ПРИЗЕМЉЕН ТРАМПОВ ЛУКСУЗНИ БОИНГ: Сви се питају шта није у реду са авионом опремљеним 24-каратним златом
Редовно је долазило до захлађења односа на релацији Вашингтон-Москва, а сваки амерички председник је имао свој коментар и мишљење о руском лидеру.
Тада готово непознат широј јавности, Путин је први пут постао руски премијер у августу 1999, на позив тадашњег председника Бориса Јељцина.
Дигитална библиотека Била Клинтона скинула је прошле године ознаку тајности са транскрипта разговора бившег америчког председника и руског лидера Владимира Путина. Документи отпечаћени у августу прошле године деценијама су чували записе разговора двојице лидера, телефонских и уживо, од 1999. до 2001. године, а један о њих тицао се трагедије у којој је страдало 118 људи.
Састанак Клинтона и Путина одржан је 6. септембра 2000. године у председничком апартману њујоршког хотела "Валдорф Асторија", а његова тема била је нуклеарна подморница "Курск" која је потонула месец дана раније.
Клинтон је тог 6. септембра на самом почетку састанка исказао саучешће Путину због ужасне трагедије, пренела је руска "Медуза".
- Жао ми је због свега што сте прошли. Кад се тако нешто догоди, људи широм света се идентификују са жртвама и њиховим породицама, али ја сам се идентификовао и са вама. Сигурно сте морали да поднесете много спекулација и нагађања. То се увек догоди. Након Оклахома Ситија, пуно људи је питало да ли је зграда правилно заштићена и да ли смо пустили терористе у земљу. Тако је моје срце отишло са људима на дну мора, али и свима осталима - рекао је Клинтон.
Путин му је објаснио да се у тој ситуацији налазио пред немогућим избором, захвалио му се на подршци.
Путин је 2017. године у интервјуу са Оливером Стоуном рекао да је својевремено предложио Клинтону да Русија уђе у НАТО.
- Сећам се једног од последњих састанака са Билом Клинтоном, када је дошао у Москву. Током састанка рекао сам да би требало да размотримо опцију да Русија уђе у НАТО, на шта је он одговорио: Што да не? - рекао је Путин.
Руски председник истиче да се ипак "америчка делегација веома унервозила".
Опуштање напетих односа почело је у јуну 2001. После првог сусрета с Путином, тада већ председником, на самиту у Словенији, тадашњи председник САД Џорџ Буш рекао је да је руског лидера погледао у очи и "схватио његову душу".
Приближавање је потврђено после напада на Њујорк и Вашингтон 11. септембра 2001. Путин је, према Кремљу, био први који је после напада позвао Буша.
Нови медени месец је кратко трајао. Вашингтон је у децембру 2001. објавио да напушта споразум о балистичким ракетама из 1972. (АБМ) да би слободно могао да постави противракетни штит у источној Европи, што је Москва осудила.
Русија је 2003. била међу главним противницима америчке инвазије на Ирак. Годину дана касније, наводи АФП, Москва је у "наранџастој револуцији" у Украјини, која је на власт у Кијеву довела прозападне снаге, препознала руку Вашингтона.
Путин је у Минхену 2007. изнео оштре оптужбе на рачун САД. Уследио је брзи рат Русије и Грузије 2008. и руско признање независности Абхазије и Јужне Осетије.
Светски медији су доста писали о комуникацији Буша и Путина, као и међусобним посетама. Па је тако један сусрет 2007. године, на имању тадашњег америчког председника привукао велику пажњу.
На имању 41. председника САД, Џорџа Херберта Буша, у опуштенијој атмосфери, уз риболов, вожњу глисером и оброке које је руски портпарол описао као луксузне, председник Буш и његов гост Путин, покушали су да превазиђу несугласице о бројним голобалним питањима, пренео је тада Глас Америке.
Буш и Путин су пред новинарима покушали да покажу да су односи две земље јаки и стабилни, упркос реторици која је протеклих месеци многе посетила на хладноратовску еру. Амерички председник је рекао да верује руском лидеру и да је са човеком који ставове саопштава искрено и конструктивно много лакше доћи до компромиса.
- Да ли му верујем, да верујем му. Свиђа ли ми се све што он каже, не свиђа ми се. А сумњам и да се њему свиђа све што ја кажем. Али ми разговарамо показујући узајамно поштовање - рекао је тада Буш.
Такође се у медијима прошле године, поново појавио снимак на којем се види како Буш и Путин плешу у Сочију 2008. године.
На једном заиста феноменалном снимку, из 2008. године, види се како Путин и некадашњи председник САД Џорџ В. Буш плешу уз традиционалну музику у Сочију.
Буш је био у посети Сочију након што је подстицао Грузију и Украјину да се придруже НАТО пакту на самиту западног војног блока 2008. године. У Сочију су се њих двојица срела последњи пут као председници.
Нови амерички председник Барак Обама је 2009. покренуо концепт "ресетовања" односа Вашингтона и Москве, у време када је Путин прешао на место премијера Русије, препустивши чело државе свом сараднику Дмитрију Медведеву.
Иако је почело добро, потписивањем новог споразума о нуклеарном разоружању 2010, није дуго потрајало. Амерички Конгрес је 2012. усвојио низ санкција руским грађанима, након што је адвокат Сергеј Магницки умро у затвору. Руски посланици су затим изгласали санкције Американцима.
Русија 2011. није искористила вето у Савету безбедности УН да спречи интервенцију НАТО у Либији. Осећајући да ју је запад преварио после смрти дугогодишњег либијског лидера Муамера Гадафија, наводи АФП, Русија неће заборавити. На изборима 2012. Путин је поново изабран за председника.
Односи Русије и САД су потонули 2014. након што су прозападне снаге побуном преузеле власт у Кијеву. Уследило је припајање Крима Русији и сукоб украјинске војске и проруских побуњеника на истоку Украјине.
Кијев и запад тврде да руске снаге пружају подршку побуњеницима, наводи АФП. САД и њхови савезници су Русији увели низ економских санкција, на шта је одговорено забраном увоза хране.
Москва је 2015. почела војну интервенцију у Сирији да би спасла свог савезника, сиријског председника Башара ел-Асада. Будући да Вашингтон у рату у Сирији подржава побуњенике, број тачака раздора Русије и САД се вишеструко повећао. Иако се Москва и Вашингтон не слажу готово ни у једном важном светском питању.
Обама је након своја два председничка мандата написао књигу у којој је говорио о светским лидерима, па је између осталог споменуо и Путина.
Он описује Путина као човека који га је подсетио на старе политичаре које је упознао на почетку своје политичке каријере у Чикагу. Пише да је био "попут шефа одељења (округа), али са нуклеарним бомбама и ветом Савета безбедности УН-а".
- Путин ме је, заправо, подсетио на врсте људи који су некада управљали машином у Чикагу или Тамани Холом (политичка организација у Њујорку), жилавих, са уличном памећу, несентименталних ликова који су знали шта знају, који се никада нису преселили из својих уских искустава и који су патронат, подмићивање, преваре и повремено насиље сматрали легитимним оруђем трговине - пише у књизи "Обећана земља".
Доналд Трамп је потом у предизборној кампањи обећао је да ће успоставити добре односе с Русијом.
Међутим, након што је изабран, Трампов мандат је оптерећен оптужбама о руском мешању у изборе и сарадњи људи из његове кампање са Кремљом, уз незапамћени талас међусобног протеривања дипломата и санкција.
Трамп и Путин су се први пут срели 2017. године, на маргинама Самита Г20 у Хамбургу. Трамп је изразио оптимизам рекавши да су пред САД и Русијом "веома позитивне ствари".
Путин је саму чињеницу да су се састали описао као позитиван знак. Састанак је трајао два сата и 16 минута.
Трамп је рекао да су њих двојица већ имали "веома, веома добре разговоре".
Двојица лидера су се потом срели и 2018. године у Хелсинкију, одакле су такође послали позитивни поруке. Након састанка у Хелсинкију, Доналд Трамп је позвао Владимира Путина да посети САД на јесен.
Прошле године Трамп је био позван да дође на параду у Москву поводом обележавања Дана победе. Међутим, 10. марта је портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао новинарима да је Русија "дипломатским каналима добила информацију да председник неће доћи".
Џо Бајден иако је на тек на почетку свог мандата, није био нимало благонаклон према руском лидеру.
Најпре је амерички председник Џо Бајден назвао руског колегу Владимира Путина "убицом" и "човеком без душе", а онда му је Путин поручио да му жели добро здравље и све најбоље и позвао свог амбасадора у Вашингтону да дође у Москву на консултације.
Већ напети односи САД и Русије додатно су погоршани вербалним окршајем двојице лидера. Бајден је оптужио Путина да се мешао у америчке изборе у корист Доналда Трампа и поручио му да ће платити цену тога.
- Платиће цену, а какве ће бити последице, видећете ускоро - рекао је Бајден у разговору за АБЦ њуз.
Бајден је за Путина рекао да га релативно добро познаје те да је по његовом искуству са страним званичницима најважнија ствар познавати суговорника.
Путин му је кратко одговорио "онај ко тако говори и сам је такав" и онда "без ироније" пожелео Бајдену "срећу и здравље" само да би потом позвао руског амбасадора у САД Анатолија Антонова на консултације.
