КОНАЧНА ПРЕСУДА ВЕЛИКОГ ВЕЋА: Европски суд донео погубну одлуку за Велику Британију
Велико веће Европског суда за људска права од 17 судија утврдило је данас, у коначној пресуди, да су неки од ранијих режима надзора у Великој Британији били у супротности са Европском конвенцијом о људским правима
Велико веће је ово утврдио одлучујући у другостепеном поступку у случају "Велики брат и други против Велике Британије".ж
УСПЕХ ИМУНИЗАЦИЈЕ: Велика Британија премашила 50 милиона датих доза, упркос томе циљ још увек није ОСТВАРЕН
"ЗАДАТАК МОРАМО ДА ИЗВРШИМО ИЛИ ДА УМРЕМО" Након што је севернокорејска подморница искрцала тајне агенте настао је ХАОС
БОРИС ЏОНСОН ПРЕКРШИО ПРАВИЛА! Под истрагом британског парламента - ево и због чега!
Првостепена пресуда са сличним запажањима донета је у септембру 2018. године, након чега је на захтев подносилаца представке случај предат Великом већу на коначно одлучивање.
У међувремену, Велика Британија је променила законску регулативу.
У овом процесу се 16 невладиних организација, новинара и активиста из Велике Британије жалило Стразбуру због три режима надзора: пресретања масовне комуникације, пријема обавештајних података од страних влада и/или обавештајних агенција и прибављање комуникационих података од провајдера комуникационих услуга.
У информацији суда се наводи да је Велико веће је једногласно утврдило да је режимом масовног пресретања комуникација и режимом за добијање комуникационих података од провајдера, прекршен члан 8 Конвенције, који регулише поштовање приватног и породичног живота.
Такође је једногласно утврдило да је режимом пресретања масовне комуникације и режимом за добијање комуникационих података од провајдера Велика Британија прекршила и члан 10 Конвенције - који регулише право на слободу говора, јер није садржао довољну заштиту поверљивог новинарског материјала.
Гласовима 12 према 5, Велико веће утвдило је да није дошло до кршења права на приватност у погледу режима Велике Бритање за тражење пресретнутог материјала од страних влада и обавештајних агенција.
Истим односом гласова, Велико веће је утврдило да нема кршења права на слободу говора режимом за тражење пресретнутог материјала од страних влада и обавештајних агенција, јер је, како је указао суд, предвиђао довољно заштитних мера од злоупотреба и осигурао је да британске власти нису користиле такве захтеве као средство за заобилажење својих дужности према домаћем закону и Конвенцији.ж
Подносиоци жалбе "Велики брат и други" покренули су овај случај путем више, касније здружених притужби, током 2013, 2014, и 2015. године, после открића бившег сарадника америчке Националне безбедносне агенције (НСА) Едварда Сноудена о стратегији масовног надзора комуникација које су спроводиле америчка и британска влада.
Подносиоци представке тврдили су да природа њихових активности значи да њихова електронска комуникација и / или подаци о комуникацији вероватно могу да буду пресретнути или задржани од стране британске обавештајне службе, чиме се крше њихова права гарантована Европском конвенцијом о људским правима.
Подносиоци тужби нису тражили никакву одштету од владе Велике Британије већ само утврђење да су им права прекршена и накнаду судских трошкова.
На име трошкова у другостепенм поступку Велико веће им је одобило 91.000 евра.
У информацији суда која је данас објављена, наводи се да је у релевантно време, режим масовног пресретања и прибављања комуникационих података од провајдера био регулисан Законом о прописима о истражним овлашћењима из 2000. године, али да је у међувремену замењен новим Законом из 2016. године, те да се његови закључци односе искљуциво на одредбе Закона из 2000. године.
Суд у пресуди истиче да услед мноштва претњи са којима се државе суочавају у савременом друштву, режим масовног пресретања није сам по себи кршио Конвенцију.
- Међутим, такав режим је морао бити под заштитним мерама од почетка до краја, што значи да би се на домаћем нивоу у свакој фази процеса требало проценити неопходност и пропорционалност предузетих мера - наводи Велико веће Европског суда.
Такође је указало да би масовно пресретање требало да буде одобрено на самом почетку од стране независног тела, када се дефинишу циљ и обим операције и да би операција требало да буде предмет надзора и независне, накнадне ревизије.
У погледу режима масовног пресретања комуникација у Великој Британији, суд је утврдио као недостатке то што га је одобравао државни секретар, а не тело независно од извршне власти.
Такође, као недостатак види то што категорије појмова за претрагу, које дефинишу врсте комуникација које би постале обавезне за испитивање, нису биле укључене у захтев за одобрење, као и то што појмови за претрагу повезани са појединцем (то јест одређеним идентификаторима, као што је имаил адреса) нису били предмет претходног интерног одобрења.
Када је у питању кршење права на слободу изражавања, Суд је истакао да је заштита новинарских извора камен темељац слободе штампе.
Подривање ове заштите имало би штетан утицај на виталну улогу штампе као "јавног чувара" и њену способност да пружи тачне и поуздане информације.
Према документима које је 2013. открио Едвард Сноуден, где је обелодањено масовно прислушкивање америчке Агенције за безбедност (НСА), британска обавештајна служба је била главни актер у надзору светских комуникација.
Сноуден се налази у Русији, где му је, према писању медија, прошле године влада Руске Федерације одобрила стално пребивалиште, пошто је претходно имао привремени азил.
Програм прислушкивања телефона покренут након терористицких напада на Сједињене Америчке Државе 11. септембра 2001, а функционисао је у тајности све док га Сноуден није разоткрио у јавности 2013. године.
Медији пишу да је према том програму, НСА без правног налога прикупљала “метаподатке” - милијарде позива и порука дневно, а све са наводним циљем да се прате осумњицени за тероризам.
Ово није једини програм НСА који је Сноуден разоткрио.
Ту је и, како подсећају медији, ПРИСМ уз помоћ којег НСА прикупља комуникације с интернета преко разлицитих компанија, укљуцујуци “Мајкрософт”, “Гугл”, “Фејсбук”, “Јаху” и “Епл”. Сноуден је рекао да је то извор број један за аналитицке извештаје НСА.
