КОРОНА ЈЕ СА НАМА ПОЛА ГОДИНЕ: Уздрмала је цео свет, а на ових 10 кључних питања и даље НЕМА ОДГОВОРА

Прошло је тачно шест месеци од како је Кина Светској здравственој организацији пријавила прве случајеве корона вируса. Али чак и сада, чини се да оно што стручњаци још покушавају да разумеју надвладава оно што са сигурношћу знају о овом опаком вирусу. А када је медицина у питању важи правило - оно што не знате може да вас убије.

То је није изненађење за стручњаке у области заразних болести. Оне се могу се кретати кроз популацију много брже него што методички темпо науке може дати виталне одговоре неопходне за њихово обуздавање.

Једино што сигурно знамо је да се корона вирус појавио у Кини најраније већ средином новембра и да се до раширио на 188 земаља, заразио више од 11 милиона људи и усмртио око 529.000.

Док се болнице широм света брину о ковид пацијентима са крвним угрушцима, можданим ударом и дуготрајним респираторним застојем, научници журе да проуче вирус, пруже информације које ће помоћи у спасавању живота и боре се против опасних дезинформација.

Ово су кључна питања о корона вирусу на која и даље чекамо одговор.

Сматрало се да су прве инфекције настале на пијаци морских и дивљих животиња у Вухану, али новија истраживања показују да је та пијаца можда једноставно била место првог већег ширења.

Научници су прилично сигурни да се вирус развио код слепих мишева. Лабораторијски тестови показују да отприлике 80 одсто његовог генома поклапа са вирусом САРС-а који је такође потекао од слепих мишева. Такође, дели око 96 одсто свог генома са осталим корона вирусима који се јављају код слепих мишева.

Ипак, истраживачи још нису сигурни како је вирус направио скок са слепих мишева на људе. У случају САРС-а, животиња цивет била је посредни животињски домаћин. Када је нови корона вирус у питању, тек треба да се утврди да ли су посредници били цивети, свиње, змије, љускари или је на људе прешао директно са слепих мишева.

Студија из маја показала је да САРС-ЦоВ-2 може бити хибрид вируса који се јављају код слепих мишева и љускара.

Зашто је то важно: Разумевање начина на који се развијају и шире нове зоонотске болести побољшава њихово откривање и лечење.

У глобалну статистику заражених, преминулих, излечених и активних пацијената улазе само потврђени случајеви - научници страхују да је стваран број случајева далеко, далеко већи.

На сваку позитивно тестирану особу може доћи око 10 неоткривених случајева. То је зато што капацитет тестирања заостаје за темпом болести, а многе владе нису рано спровеле масовно тестирање.

Нове процене МИТ-а указују да је на свету до 18. јуна већ било 249 милиона заражених и 1,75 милиона преминулих. Ако је то тачно, глобални биланс заражених је око 12 пута већи од званичних извештаја.

Зашто је то важно: Тачна процена је кључна у помагању научницима да боље разумеју ширење корона вируса, смртност од ковида-19, преваленцију асимптоматских носиоца и друге факторе. То би научницима такође дало тачнију слику ефикасности социјалног дистанцирања, карантина и проналажења контаката.

Мера способности вируса да се преноси са једне особе на другу назива се Р0. Што је већа Р0 вредност, већа је заразност. Просечна Р0 вредност корона вируса је приближно 2,2, што значи да једна заражена особа у просеку пренесе вирус на 2,2 особе. Међутим, тај број драстично варира у зависности од региона, па рако у густо насељеним местима достиже и 5,5.

Насупрот томе, сезонски грип има Р0 од око 1,3.

Способност преношења вируса делимично зависи од количине вирусних честица које се испуштају у околину. Пацијенти заражени короном углавном имају велико вирусно оптерећење у грлу, носној шупљини и горњим дисајним путевима, што вирус чини врло заразним.

Кашаљ помаже у ширењу вируса у ситним капљицама, посебно у затвореним просторима. Али, вирус се такође може проширити певањем, нормалним дисањем или чак гласним разговором.

Зашто је то важно: Познавање начина на који се вирус шири помаже свима да спрече његово ширење.

Студије су детаљно описале како корона вирус убија пацијенте. Прво, шиљати протеини вируса се закаче на ћелијске рецепторе у плућима који се називају АЦЕ2. Наш имуни систем тада осети претњу и реагује активирањем белих крвних зрнаца. Имуни систем може претерано да реагује и произведе "цитокинску олују" - ослобађање хемијских сигнала који упућују тело да напада сопствене ћелије.

Реакција може да изазове блаже симптоме, попут температуре, умора, болова у мишићима или отечених ножних прстију. Али, такође може да доведе до озбиљних симптома, укључујући крвне угрушке, прекомерно цурење у крвним судовима, течност у плућима, низак ниво кисеоника у крви и низак крвни притисак.

Лекари су повезали крвне угрушке са повећаном преваленцијом можданих удара међу пацијентима. Агресивни имуни одговор такође може да оштети срце, бубреге, црева и јетру. Али већина смрти од корона вируса наступи када плућа не испоручују довољно кисеоника у крв.

Остала је једна мистерија коју научници још нису успели да реше - нису само људи који имају очигледне факторе ризика попут пушача и хоничних болесника тешко болесни, често умиру и млади и наизглед здрави људи.

Зашто је то важно: Разумевање како корона вирус успева да нанесе толику штету организму доводи до ефикаснијег лечења и убрзава откривање лека.

Многи фактори улазе у рачунање стопе смрти од корона вируса.

Можда највећи фактор је старост. Старији људи чешће умиру од плућног застоја, можданог удара, срчаног удара и других проблема које изазива вирус. Међутим, тешки симптоми и смрт примећени су код људи свих старосних група, укључујући децу, подсећа "Бизнис инсајдер".

Важне су и мере које предузимају владе. На местима која нису одговорила брзо и рано на епидемију, хитне службе и одељења интензивне неге били су затрпани пацијентима. То може да надмаши ресурсе здравствених система и примора лекаре да доносе тријажне одлуке о животу или смрти.

Недавне процене говоре да је глобална стопа смртности за корона вирус око 1 одсто, али да се може кретати од 0,4 до 3,6. Стручњаци још увек нису сигурни зашто неки пацијенти са корона вирусом развијају тешке симптоме који могу довести до смрти, док други имају благе или непостојеће.

Једна хипотеза је да се одговор крије у генетском коду појединца. Људи чији гени кажу њиховим телима да направе више АЦЕ2 рецептора, које корона вирус користи за инвазију на ћелије, могу да буду теже погођени.

Зашто је то важно: Варијације у стопи смртности помажу истраживачима да открију недостатке у одговорима владе, ланцима снабдевања, нези пацијената и још много чему, што у идеалним случајевима води то тога да се недостаци исправе. Могућност идентификације особа са већим ризиком такође би могла да смањи стопу смртности.

Тело готово сигурно развија краткотрајни имунитет у виду антитела, а стручњаци за имунолошки систем прилично су сигурни да ће тело након прележане инфекције умети да препозна и избори се против короне.

Водећи амерички епидемиолог Ентони Фаучи рекао је да би "могао да се клади у било шта да су људи који се опораве заиста заштићени од поновне инфекције". Пријављен је мали број случајева "другог заражавања", али је углавном била реч о лажно позитивном првом тесту.

Ипак, нико није сигуран у шансе за дугорочни имунитет. За остале корона вирусе, попут САРС-а и МЕРС-а, чини се да антитела достижу максимум током неколико месеци од инфекције и трају годину дана или више. Међутим, истраживање из јуна показало је да антитела на САРС-ЦоВ-2 могу трајати само два до три месеца након инфекције. Асимптоматски појединци су показали слабији имунолошки одговор на вирус, што значи да је мање вероватно да су развили антитела.

Истраживачи такође не знају специфичне нивое антитела потребних да човек постане потпуни имун.

Зашто је то важно: Разумевање дугорочног имунитета имало би значајне ефекте у контроли пандемије и омогућило би владама да укину ограничења социјалне дистанције за особе које су се већ разболеле.

Топлије температуре и нижа влага могу да спрече ширење вируса, показало је истраживање објављено у јуну. То би могло да објасни зашто је у марту Њујорк имао већу стопу раста нових инфекција у поређењу са, рецимо, Сингапуром.

Истраживање у априлу открило је сличну везу између животног века вируса и температуре у околини. На четири степена Целзијуса корона вирус је трајао до две недеље у епрувети. Када се температура попела на 37 степени Целзијуса, тај век се смањио на један дан.

Међутим, долазак лета на северној хемисфери није успорио ширење вируса. Напротив, многе земље пријављују бројеве веће од оних са врхунца епидемије у априлу.

Зашто је то важно: Знање о томе колико, и да ли уопште, на корона вирус утиче промена годишњих доба, помогло би владама широм света да боље распореде ресурсе како би зауставили његово ширење.

За сада не постоји лек за корона вирус, међутим 17 лекова је у процесу тестирања.

Амерички председник Доналд Трамп промовисао је лек хидроксихлорокин, али је откривено он није од значајне користи за пацијенте са ковидом-19, као и да потенцијално може бити штетан.

Лек који обећава је ремдесивир, експериментална антивирусна хемикалија коју је ФДА одобрила за хитну употребу 1. маја. Подаци америчког Националног института за здравство показују да је ремдесивир помогао да се хоспитализовани пацијенти са корона вирусом брже опораве.

Клиничка испитивања су такође показала да дексаметазон, лако доступни и јефтини стероид, може да смањи смртност код тешко болесних пацијената.

Зашто је то важно: Оруђе за излечење или чак спречавање корона вируса олакшава терет над здравственим системима и спашава животе.

Више од 140 потенцијалних вакцина тренутно је у развоју. Очекује се да ће најмање 30 започети тестирање на људима ове године, а 16 водећих кандидата већ тестира на људима.

Вероватно најперспективнију вакцину развија америчка биотехничка компанија Модерна. Компанија је прва објавила ране резултате на људима, након што је започела своје прво испитивање 16. марта. Циљ јој је да у јулу започне испитивање ефикасности у трећој фази на 30.000 људи. Остали кандидати који обећавају развијају "векторске вакцине", које користе живе вирусе како би подучиле имуни систем како да се бори против патогена.

Америчка влада се нада да ће стотине милиона доза вакцине бити спремне до јануара 2021. године, што би било рекордно брзо. Али, неки стручњаци сумњају да ће вакцина бити спремна пре 2022. или 2023. године.

Зашто је то важно: Доступна вакцина значи крај пандемије.

Још није јасно какве би дугорочне последице корона вирус могао да има по организам. У најтежим случајевима, вирус може изазвати трајно оштећење плућа и других органа, што резултира хроничним, доживотним проблемима.

Пацијенти који доживе крвне угрушке такође се суочавају са ризиком од дугорочних оштећења, бола и губитка функције у органима.

Иако се чини да симптоми код неких људи нестају након две недеље, дешава се да чак и блажђи случајеви пријављују симптоме који трају и по неколико месеци - укључујући умор, бол у грудима, отежано дисање и губитак чула укуса и мириса. Ови симптоми могу бити резултат заостале упале, а не активне инфекције.

Зашто је то важно: Познавање обима трајне штете изазване корона вирусом може помоћи владама да се припреме за дугорочне терете над здравственим системима, утицај на радну снагу и спорији економски опоравак.