ТУГА У НАЈСИРОМАШНИЈОЈ ДРЖАВИ ЕВРОПЕ: Велики број људи умире од короне, земља нема новца за куповину вакцина
Грађанима не представља проблем само пандемија
Док је већина западноевропских земаља већ обавила прву фазу вакцинације здравствених радника и прелази у другу, најсиромашнија европска земља још није успела да обави ниједну вакцинацију јер не може да приушти куповину вакцина.
Докторка упозорава: Узимате ВИТАМИН Д? Пазите се, превелика количина може довести до ОЗБИЉНИХ ПРОБЛЕМА!
АЛАРМАНТНЕ ВЕСТИ СТИЖУ ИЗ ТУРСКЕ: Нови сој вируса регистрован у великом броју градова!
АМЕРИЧКА ПАРАНОЈА НЕМА ГРАНИЦА: Тајни агент САД изнео језиве оптужбе на рачун Кине
- Срећан сам што радим на "првој линији" и што видим да канадски здравствени систем тако добро функционише. Али тужан сам што сам вакцинисан пре своје мајке која ради у здравственом систему у Молдавији - написао је Алеку Матрагуна у објави на Фејсбуку, преноси "Гардијан".
Матрагуна је стручњак за сонографију из Молдавије који живи у Монтреалу. Његова мајка има 61 годину и педијатар је са више од 30 година радног стажа.
Ипак, како каже, она нема појма када би вакцина против корона вируса могла да постане доступна за њу и за више од 53.300 здравствених радника у најсиромашнијој европској земљи.
- Имала сам сличну реакцију и у вези своје породице у Молдавији кад сам још почетком децембра у својој локалној лондонској апотеци видела натпис који каже да је вакцина на путу. У то се време моја бака тек опоравила, а отац се још борио с последицама вируса - каже Паула Еризану, молдавска списатељица с пребивалиштем у Лондону.
Већина западноевропских влада већ је обавила прву фазу вакцинације здравствених радника и прелази у другу фазу, упркос томе што проблеми с производњом подривају стварање залиха.
Молдавија, најсиромашнија европска земља, још није успела да обави ниједну вакцинацију, јер не може да приушти куповину вакцина.
Молдавска влада не очекује да ће прву серију цепива добити пре краја фебруара, а чак ни тај распоред није сигуран и испуњен је бирократским кашњењима. Украјина, Грузија и Јерменија у сличној су ситуацији.
- Тако у Европи изгледа "катастрофални морални неуспех" због дистрибуције вакцина - каже челник Светске здравствене организације, Тедрос Аданом Гебрејесус.
Економски најугроженије европске земље ослањају се на Ковакс, програм за државе с ниским приходима који је, као реакцију на пандемију, покренула Светска здравствена организација.
Кроз тај ће програм бити гарантована бесплатна вакцина за 20 посто становништва неке земље. Што се тиче осталих доза које су им потребне, ове земље траже помоћ од богатијих суседа.
- Код куће сам у Кишињеву још од децембра, а вести о смрти повезаних с ковидом чланова породица, блиских пријатеља, бивших колега или познатих особа, свакодневна су појава. Заиста, укупна стопа смртности у Молдавији порасла је за 21 посто између маја и децембра 2020. у поређењу с истим раздобљем 2019. године - каже Паула Еризану.
Здравствени систем је преоптерећен. Један мушкарац у 60-има, заражен вирусом, морао је у дворишту болнице, на хладноћи, три сата да чека слободан кревет.
Прошлог су пролећа видео записи пацијената из мањих провинцијских болница показали шокантне услове који укључују недостатак грејања или чисте воде. У једној болници мушкарац је умро у купатилу, а особље се сатимо бојало да му се приближи због недостатка заштитне опреме. На крају су замолили друге ковид пацијенте да изнесу тело и прекрију га чаршавом.
- Са 2,6 милиона становника, Молдавија је забележила нешто мање од 157.000 службених случајева ковида-19 и више од 3.300 смртних случајева. Ипак, стварни број заражених вероватно ће бити пуно већи, будући да је влада дневно тестирала само између 1.000 и 3.000 људи, достигавши невероватну стопу од 58 посто позитивних тестова у децембру. Особама с лакшим симптомима често се недељама одбијају прегледи. Лекари с прве линије који раде на ковид одељењима једини су медицинари који су тестирани. Штавише, иако су мој отац и бака озбиљно оболели и имали многе типичне симптоме ковида, њихови су тестови били негативни. Тестирани су само једном - каже Паула Еризану.
Стопа инфекција међу медицинским особљем била је 25 посто у мају, што је највиша стопа у Европи.
Пандемија је расветлила озбиљно недовољно финансирање и лоше управљање пренапрегнутим јавним здравственим услугама ове бивше совјетске републике. Дугорочне последице могле би се показати катастрофалнима.
Случај Матрагуна показује једно од најхроничнијих обољења молдавског здравственог система: одлив медицинског особља.
Нешто мање од трећине здравствених радника већ је у годинама за одлазак у пензију. Просечна месечна плата лекара опште праксе сада износи око 480 евра, и то након повећања од 30 посто у 2020.
Маске су обавезне чак и на улицама, успостављена су правила социјалног дистанцирања и трговине свима мере температуру, али не поштују сви људи владине препоруке, а скептицизам према вакцинама изразито је висок, чак и међу здравственим радницима.
У анкетама људи кажу да их више брине економска, а не здравствена криза: болест чак не улази у пет главних брига које Молдавци имају - на врху је будућност њихове деце, високе цене, сиромаштво, незапосленост и корупција.
Током 2020. године Молдавија је била једна од ретких европских држава која није пружала готово никакву финансијску помоћ грађанима или малим предузећима.
Последице ће се одразити и на 2021. годину. Новоизабрана председница Маја Санду, бивши економиста Светске банке, инаугурисана је на Божић и осигурала је разна обећања западних партнера, укључујући донацију од 200.000 доза цепива из Румуније и подршку Европске уније у износу од 15 милиона евра.
Но, извршна власт Молдавије у међувремену је поднела оставку, влади недостаје легитимна парламентарна већина, а политичка класа бори се око тога како организовати превремене парламентарне изборе, док истовремено смишља како да изведе масовни програм вакцинације.
- Светла на крају нашег тунела, нема ни на видику - закључује Паула Еризану.
