КРАЈ НАТО АЛИЈАНСЕ И ЗАПАДА? Француски предлог изазваће рат са Америком - "Купуј европско" постаје прироритет ЕУ
Америка не брине о европским интересима
Француски председник Емануел Макрон стиже у посету свом америчком колеги Џозефу Бајдену с главном поруком да ће и Европска унија завести мере под геслом "Купујмо европско" ако Вашингтон осетно не умањи протекционизам кроз Закон о сузбијању инфлације(ИРА), што је у ствари још јачи наставак политике "Најпре Америка" коју је завео бивши шеф Беле куће Доналд Трамп.
Макрон ће, уз симболичну посету Њу Орлеансу, граду коју су Французи основали 1718. у тадашњој француској територији Луизијани, настојати да смањи, изглади трвења која међу савезницима с две стране Атлантика постоје и око све већег уверења да Европа постаје губитник у украјинском рату.
НОВИ КОЛАПС ЗАПАДА: Француска оптужила Америку - "Задајете нам смртносни ударац"
ФРАНЦУСКА МИНИСТАРКА ПОДНЕЛА ОСТАВКУ: Макрон без коментара
ФРАНЦУСКА ОКРЕНУЛА ЛЕЂА АМЕРИЧКОЈ ПОЛИТИЦИ: Нема ништа од хегемоније Запада - "Интереси Париза су изнад ваших циљева"
Јер, сматрају медији и аналитичари у ЕУ, Америка сад економски стоји боље од Европе, масовна продаја америчког оружја европским савезницима и Украјини је снажно ојачала америчку индустрију, Вашингтон је главном улогом у украјинском рату стекао и битне геополитичке предности.
Док Америка није осетила никакве последице због западних санкција Русији и, штавише, не само да је самодовољна кад су у питању енергенти, vech свој течни гас продаје Европи три пута скупље него што га плаћају амерички потрошачи, како примећује француски недељник "Експрес".
Макрон треба да добије и додатна уверавања да Вашингтон не наставља баш Трампову политику вредновања искључиво америчких интереса, нарочито кад је у питању мимо знања Париза и Берлина склопљени одбрамбени споразум САД, Велике Британије и Аустралије на индо-пацифику, као и "нож у леђа", како су то оквалификовали француски званичници, нагодба с Аустралијом да раскине уговор о куповини француских и набави америчке подморнице.
У анализама у ЕУ се посебно указује на неспојивост прокламоване воље Вашингтона да јача стратегијско партнерство с Европом и садашњег протекционизма који САД спроводе кроз закон о сламању инфлације, од које су изузети Канада и Мексико, а што сужава простор за улазак европских производа и инвестија на америчко тржиште.
Суштински проблем за Европљане су огромне, слободном тржишту опречне америчке субвенције домаћој привреди од равно 370 милијарди долара, што директно угрожава поштену конкуренцију.
А европске владе и пословни кругови сад страхују да che јефтинија енергија, мања инфлација и бољи услови привући светске и европске фирме да селе своју производњу у Америку.
Јер између ЕУ и САД, које чине 46 одсто светске трговине, још није склопљен споразум о слободној трговини, управо зато што се ломе копља око тога које привредне гране и "осетљиве индустрије" би ипак биле под домаћом заштитом.
Један саветник француског председника Макрона је изјавио да ће "бити јако важно да Вашингтон пристане да ублажи последице закона ИРА".
Немачки канцелар Олаф Шолц је оценио да америчке огромне субвенције "извитоперују слободну трговину", док је француска премијерка Елизабет Борн изјавила да Европа нема куд већ да и она државним средствима и субвенцијама покрене енергетски и еколошки преображај и сузбије инфлацију.
Француска премијерка је после разговора са Шолцом и немачким министром економије Робертом Хабеком изјавила да треба увести политику и закон "Купуј европско".
Берлин је с тим у вези ипак знатно опрезнији, јер много веће инвестије има Немачка него Француска у америчку привреду, посебно кад је реч о аутомобилској индустрији и енергетици.
Министри трговине Европске уније су на управо окончаном заседању затражили да европска preduzecha, баш као канадска и мексичка, буду изузета од америчког закона ИРА којим су уведене и више царине и квоте за увоз, упозоривши да су тиме "посебно европска аутомобилска индустрија и производња батерија за возила тешко погођене".
