ЛЕПЕ КУ*КЕ: Убијале су логорашице на најсуровије начине, а онда БЕЗБРИЖНО облачиле пинк доњи веш, улепшавале се и флертовале са SS-ovcima
Анђели смрти
Чуварке у женском логору Равенсбрик биле су изразито окрутне према затвореницама. Убијале су их и мучиле на најсуровије начине и у томе су уживале. Њихова поремећеност и психопатија огледала се и у томе што им зверства која су чиниле нису сметала у жељи да буду женствене. Савест их очигледно није мучила и налазиле су времена да између сурових убијања негују свој изглед, проводе се и флертују са SS-ovcima.
Прочитајте и:
У нацистичком концентрационом логору Равенсбрик убијено је више од 50.000 жена. На основу сведочења бивших логорашица, ауторка Зара Хелм у књизи под насловом “Равенсбрик: Живот и смрт у Хитлеровом конценцентрационом логору за жене” описује ужасе и патње које велики број њих није преживео, а којима су свакако допринеле и жене које су у тим логорима радиле као чувари.
Када нису биле на "дужности", чуварке логора брале су цвеће у шуми, пловиле чамцем по језеру, проводиле се на журкама и флертовале са мушким чуварима - безбрижно, као да им руке нису до рамена упрљане крвљу.
Логор је чак имао фризерски салон, у коме су радиле затворенице. Колико су биле поремећене, сведоче и записи да су након улепшавања и веселог ћаскања, жене чувари режале и урлале на логорашице, тукле их и пуштале псе на њих.
Документи из тог времена показују да се иза често пријатне спољашњости чуварки логора крила душа звери спремна на најужаснија мучења.
Једна од њих била је и Доротеа Бинц, описивана као елегантна плавокоса која је у логору добила надимак “Лепа куч*а”. У њеној надлежности је био “бункер” - казнено крило логора - где је са задовољством тукла затворенице, мучила их и давила у хладној води. При том је била посебно строга према припадницама Црвене армије, које је називала “руским свињама”.
Према сведочењима бивших логорашица, била је прави садиста. Кажу да су јој очи сјајиле док их је тукла.
Доротеа Бинц била је једна од најомраженијих и најозлоглашенијих SS-čuvara у концентрационом логору Равенсбрик.
Непосредно пре него што су једној логорашици ставили врећу на главу, затегли јој омчу око врата, а затим отворили вратанца испод њених ногу, Доротеа јој је упутила последње речи:
- Надам се да нећеш мислити да смо сви ми овде зли људи - рекла јој је док јој је скидала огрлицу, коју је предала њеном џелату.
Немачка логорашица Дорис Мазе први пут је видела Бинцову када је једна од њих покушала да се убије тако што је потрчала према огради под високим напоном. Бинцова ју је зауставила: “Жену, која је била сама кост и кожа, одвукла је и ишибала штапом по голим бедрима - испричала је она.
Др Херта Оберхојзер убијала је логорашице убризгавајући им смртоносне инјекције. Нису, међутим, само чуварке биле сурове. Очигледно психопата, у својој провидној блузи преко ружичастог доњег веша, окићена златним наруквицама и прстењем, висока и плава др Херта Оберхојзер убрзигавала је логорашицама смртоносне инјекције кад год би јој се ћефнуло. Једну тинејџерку је наводно убила само зато што се помокрила у кревет. Када би се пацијенти пожалили да су жедни, давала им је воду са сирћетом.
Главна надзорница Јохана Лангефелд завела је строгу дисциплину међу затвореницама, које је терала да сатима стоје на хладноћи и киши. Али, била је згрожена због извођења медицинских експеримената над логорашицама, које су лекари називали “кунићима”. Када су се пољске затворенице побуниле против тога, смењена је, наводно зато што је преблаго реаговала.
Њена секретарица, такође логорашица, касније је причала да јој је шефица често била у депресији, “растрзана” између добра и зла, и да су је мучили ужасни кошмари.
Неке од жена које су 1944. доспеле у логор Равенсбрик биле су у поодмаклој трудноћи и породиле су се на земљи оног тренутка када су стигле. Многе су, међутим, тек биле затруднеле, често након што су их силовали непријатељски војници. Биле су то претежно Пољакиње, које су ухапшене после Устанка у варшавском гету.
До тада су порођаји у логору били забрањени и све труднице су биле приморане да абортирају. Али, сада је било превише трудних жена, па је у логорској болници одређена посебна соба за порођаје.
Првих 20 новорођених беба имало је добар третман, а њихове мајке су након порођаја добијале чашу млека помешаног са овсеном кашом. Убрзо је, међутим, по наређењу Хајнриха Химлера, укинут специјалан третман. Мајке нису имале млека, а бебе су умирале од глади.