"Лепотица" са брковима: Легенда о персијској принцези због које се убило 13 момака (ВИДЕО)
С времена на време фотографије ове жене појаве се на интернету и увек за кратко време постану виралне
Насир ел Дин Шах Каџар био је персијски шах који је владао средином 19. века. Као и већина оновремених тамошњих владара, имао је много конкубина (само у његовом харему било их је 84). На овај број треба додати и бар десетак званичних супруга, па да буде јасно колико је жена шах у сваком моменту имао на располагању.
ФОН ДЕР ЛАЈЕН ШОКИРАЛА СВЕТ: ЕУ купује СТОТИНЕ МИЛИОНА вакцина од овог произвођача! (ВИДЕО)
БУГАРИ УДАРАЈУ ВЕТО МАКЕДОНЦИМА: Историјски дан за комшије могао би се претоворити у ФИЈАСКО (ФОТО)
КО ИМ ЈЕ САСЕКАО БАРЈАК ОТПОРА И ПОБУНЕ: Милан Кнежевић о могућој бруталној превари нове владе Црне Горе
А како је обезбедити потомство био главни приоритет сваког владара, Насир ел Дин Шах Каџар имао је и прави “буљук” деце – забележено је остало 21 дете, 11 принчева и 10 принцеза.
Најинтересантнија од свих била је принцеза Фатемах Канум Есмет ал-Довлех, ћерка шаха и једне од његових званичких жена Тај ал-Довлех. Управо она отргнута је од заборава у 21. веку након што су њене фотографије освануле на интернету.
Фатемах Канум Есмет ал-Довлех данас се сматра једном од најфотографисанијих жена на шаховом двору. Већину фотографија начинио је њен отац, који је био пасионирани фотограф, па се може претпоставити да му је ова ћерка била мезимица.
У оскудним историјским подацима који постоје о њих нигде нема помена да је реч била о “најлепшој жени свог времена” нити да се наводно 13 младића убило јер их је она одбила. Како је, као и све жене оног времена, најранију младост провела у харему, окружена искључиво женама, тешко да је Есмет имала прилику и да разговара, а камоли одбије чак 13 мушкараца.
Осим тога, Есмет је удата када јој је било 9 или 10 година. Брак је био уговорен, па је мало вероватно да је принцеза пре тога уопште и видела мушкарце који јој нису били рођаци.
Једино што је делимично тачно у причи која кружи интернетом јесте то да је принцезин изглед у Персији тог времена сматран пожељним.
Принцеза је била ниска и, благо речено, угодно попуњена. Главе и врата покривених богато украшеном марамом, на лицу су јој главни адути били спојене обрве и тамни, врло изражени бркови. На први поглед, чини се као да се ради о мушкарцу!
Ипак, тадашњи критеријуми лепоте били су такви, посебно у високој класи. Што је жена била јача и дебља, то је била лепша, а нарочито се то односило на жене из владајуће династије. Оне су јеле најбољу храну и није им било допуштено пречесто да се крећу.
Маскуларни изглед, који је укључивао то да је жена јака и длакава, тако је постао својеврси симбол лепоте у Ирану 19. века.
На шаховом двору могли су се често видети страни посланици, фотографи и уметници. Ако су се у њиховој пратњи налазиле њихове супруге, оне важније су добијале прилику да се упознају са припадницама шахове породице.
Супруга извесног белгијског посланика 1877. године упознала је прицезу Есмет и након тога у свом дневнику записала да је “згрожена”.
– Изнад њене горње усне принцеза има јасно видљиве црне бркове који јој дају мушкобањаст изглед – записала је Европљанка и Есмет још на неколико места у дневнику ословила као “брката принцеза”.
Жена иза лика са фотографије
Чињеница да се о принцези Есмет данас углавном говори са подсмехом тужна је, јер је она била заправо веома значајна особа у времену у коме је живела. Супротно традицији, научила је да свира клавир и сматра се првом Иранком која је ово учинила.
И сама је, вероватно на очев наговор, постала фотограф и у својој кући је имала мали студио. Фотографисала је мужа и своју децу. Пар их је имао петоро.
Изгледа да је отац имао доста поверења у њу јер јој је дозволио да буде стална дружбеница европских дама које су посећивале двор. Ово наводи на закључак да је скоро сигурно говорила и бар један страни језик.
На крају, погрешно је чак и време које се наводи поред фотографија ове принцезе јер је она највећи део живота живела у 19. веку, а не у 20. како се наводи.
Забележено је да је Фатемах Канум Есмет ал-Довлех умрла 1905. (дакле, на самом почетку 20. века). Била јој је тек 41 година и сахрањена је поред вољеног оца.
