Макрон хоће кризу на Балкану: Не жели Србију у ЕУ, али неће ни да будемо блиски са Русима?

Говор председника Француске Емануела Макрона у Европском парламенту има експлозивну снагу која може да заоштри кризу на Западном Балкану, што слаби и позиције Европске уније у региону, сматра директор Центра за либералне стратегије у Софији, Иван Крастев за Дојче веле.

Позивајући се на цитат Шарла де Гола да "прави вођа увек има неког адута у рукаву", Крастев истиче да је Макрон нагласио да не жели да се Балкан окрене Русији или Турској, али је додао да такође не жели Европу која лоше функционише са 28 чланова.

- Има нечег у томе. Већина Европљана би му дала за право кад каже да нема смисла да се говори о проширењу ако још нема одлуке о томе шта би Унија уопште требало да буде. Тренутно дефинитивно нема одушевљења за проширење - без обзира да ли се говори о Балкану, Турској или Украјини. Упитани за жеље о будућој величини ЕУ, многи европски бирачи би ради били за њено смањење - а не за проширење - оцењује Крастев.

Крастев, међутим, сматра да је "конкретно дејство" Макронове поруке политичка катастрофа. 

- Примедба Жан-Клод Јункера да је једина алтернатива за интеграцију Балкана у ЕУ рат у региону, парадни је пример за баналност као спас у последњи час. Јер, Макронова порука носи у себи искру која би могла да додатно погорша стање у региону. Бугарска, која тренутно педседава Европском унијом, има све разлоге да оптужи Макрона да ће пажљиво припреман самит о Западном Балкану који се одржава у мају деловати - као виц. Европска комисија има разлога да Макронову примедбу схвати као забадање ножа у леђа. Проевропски реформисти у балканском региону имају све разлоге да оптуже Макрона да им поткопава позиције - наводи Крастев у свом тексту.

Брисел је, како наводи аутор, дуго преферирао стратегију "конструктивне вишезначности", док политичари у Европској унији радо кажу да је једино питање о чланству држава западног Балкана у ЕУ "када?", нико ни у Бриселу ни у Београду не верује да ће 2025. године нека од земаља западног Балкана бити чланица ЕУ.

- Но, док се игра ЕУ досад звала "врата су отворена", Макрон је решио да их затвори - бар на тренутак. Не можемо га због тога оптуживати. Али оно што му можемо замерити јесте да "замрзавање" проширења без алтернативне стратегије може допринети продубљивању кризе на Балкану и слабљењу позиције ЕУ у региону. Било је јасно и да, када Макрон, ображајући се бирачима, говори о "Европљанима", мисли пре свега на бираче из Западне Европе", закључује Крастев.

Крастев поставља питање да ли ће Макрон покушати да у Европи уради оно што је пре годину дана урадио у Француској, односно да "уништи постојеће политичке странке и створи нову проевропску платформу чије је језгро одбацивање статуса кво?".

"Да ли ће ризиковати да до те мере изазове странке конзервативног центра - које су на власти у великом делу Европе - да ће доћи до зле крви између њега и канцеларке Ангеле Меркел? И како ће се поставити према све већој затегнутости између Истока и Запада у Европи? Како ће у европски пројекат унети нову демократску енергију - посебно у друштвима које његове говоре читају само као преводе?", пише Крастев у свом тексту за "Дојче веле" (DW).