МАКРОН НИ ДА ЗУЦНЕ! Ево зашто је био толико "НЕПРИМЕТАН" на НАТО самиту

Разлог за то је политички хаос код куће, а након ванредних избора које је тражио Макрон и који су резултирали распуштањем парламента.

Председник Француске стигао је у Вашингтон дан након што је окупљање почело и био је необично тих током читавог самита. 

Уместо спољнополитичких изјава, фокус је био на унутрашњој политици. Током лета изнад Атлантика, у француској штампи објављено је Макроново отворено писмо јавности, у којем тврди да "нико није победио" на изборима.

- Емануел Макрон није једна од звезда самита? Па је л' то толико важно? Не, није! - рекао је Камил Гранд, бивши помоћник генералног секретара НАТО-а.

Промена у тону била је шокантна, пише Политицо.

На прошлогодишњем НАТО самиту у Виљнусу, Макрон је ставио Француску испред својих савезника објављујући да шаље СЦАЛП ракете дугог домета у Украјину, нешто што чак ни САД нису пристале да ураде у то време. Ове године се није ни појавио прагу где лидери дају изјаве бројним новинарским екипама.

Када је реч о Украјини, Макрон није имао много да понуди током овог самита. Није обећавао нове ПВО системе Кијеву, за разлику од других савезника попут САД и Немачке.

- Француска није била ни приближно присутна у поређењу са припремама за самит у Вилњусу. Све то говори о политичкој сметњи код куће. Макрон је и даље председник Француске, која и даље има веома јаку војску и кључну улогу на источном крилу. Није потпуни губитак, али његово коцкање високог ризика и последице тога свакако нарушавају његов кредибилитет и тежину његове речи - рекао је Јорн Флек, виши директор Европског центра при Атлантском савету.

Чак су се и Макронови разговори са другим лидерима углавном вртели око ситуације код куће. Француски председник је током пленарне седнице Северноатлантског савета у среду имао охрабрујући тон.

Својим колегама је рекао да су "Французи одлучили да искључе екстремистичке странке које би могле да доведу у питање посвећеност Француске Украјини или алијанси", према тврдњама француског дипломатског званичника.

Током последње конференције за медије, једини пут када се и обратио новинарима за два дана, Макрон је рекао да је савезницима поручио да "Француска има јасан устав који јој омогућава да обезбеди континуитет у спољној политици".

Али Макронова слабост довела је до неприкладног односа где људи са зебњом размишљају о "политичком здрављу" француског председника, који је себе једном упоредио са римским богом Јупитером.

Један британски званичник рекао је да Макрон и даље "цењен и важан" део западне алијансе, иако има проблема у својој земљи. Тај званичник је истакао и да ће први човек Француске бити и кључни партнер амбицијама новог британског премијера Кира Стармера да се потпише британско-европски пакт о безбедности - главни спољнополитички циљ нове британске владе.

Немачки канцелар Олаф Шолц рекао је новинарима у четвртак да "Француску има јаког председника и да ће бити снажан партнер када је реч о међународним питањима".

Француска у вакуму

Нема сумње у то да су земље НАТО-а одахнуле што је избегнут најгори сценарио за војну алијансу — француску владу коју предводи екстремно десничарски, НАТО скептични, Национални скуп.

Али, политичка превирања у Француској отварају могућности за друге европске земље. Тако је нови британски шеф дипломатије Дејвид Леми перво отишао у Берлин, а не у Париз.

- Лични утицај председника Макрона је смањен, а неки од француских партнера намеравају да имају користи од овог делимичног повлачења француског руководства, апсорбованог домаћом сценом - рекла је Александра де Хоп Схефер, виша потпредседница Немачког Маршаловог фонда.

Како је навела, Берлин ће, посебно, наставити да заобилази Париз по питањима одбране и продубљиваће своја стратешка партнерства са другим европским земљама.

Прошле недеље су се Шолц и пољски премијер Доналд Туск усагласили око заједничког акционог плана одбране.

Италијански Леонардо и немачки Рајнметал такође су потписали стратешко партнерство о копненом наоружању - само неколико недеља након што су пропали разговори између италијанског гиганта и КНДС-а, који је делимично у француском државном власништву.

Француска остаје главна војна сила ЕУ, тако да Макрон може само толико да падне. Француска одбрана и спољна политика неће бити потпуно нарушене. На маргинама самита, Француска, Пољска, Немачка и Италија потписале су писмо о заједничком развоју ракета дугог домета.

Међутим, иако Француску неће водити крајња десница, као што се у почетку страховало, несигурност око политичке ситуације отвара бројна питања међу савезницима.

И даље није јасно ко ће бити нови премијер пошто француске партије, за разлику од својих европских колега, нису навикнути на то да формирају коалиције.

- Париз је сада црна кутија, ништа не може да се изроди из овог хаоса. Мало тога знамо о томе шта се заправо дешава - рекао је високи европски званичник.

Неки ставови, попут подршке Украјини, вероватно се неће драматично променити за мандата нове владе.

- У било којој парламентарној конфигурацији, нико није непријатељски расположен према Макроновој спољнополитичкој агенди - каже Гранд, бивши помоћник генералног секретара НАТО-а.

Он каже да чак ни влада предвођена Новим народним фронтом неће погазити војну помоћи Украјини, мислећи на левичарски савез који је био први у анкетама.

Међутим, земље које су ближе граници са Русијум страхују да Макронови одважни предлози можда никад неће бити остварени. Раније ове недеље председник Литваније Гитанас Науседа изразио је забринутост да ће се остварити Макронов контроверзни план да се пошаљу војни инструктори у Украјину. Француски званичници истичу да та могућност и даље постоји.

Макронова спољнополитичка и одбрамбена агенда ће за сада остати замагљена унутрашњом политиком.

Очекује се да ће 18. јула отпутовати у Велику Британију на следећи састанак Европске политичке заједнице - формат који је креирао. Али то је такође дан када ће француски посланици изабрати новог председника Народне скупштине - што је кључни корак у откривању динамике моћи после избора.

Извор: Србија Данас/Телеграф