МАКРОН СТАВЉА СВЕ НА КОЦКУ? Шта се крије иза нових потеза француског председника - Тектонске промене у две земље ЕУ
Две суседне земље у Европи ускоро очекују избори који би могли да изазову тектонске промене. Очекује се да ће пасти обе владе у овим замљама.
Како преноси BBC, политичке тензије у обе земље су толико велике да су се поделиле породице и пријатељи.
Укратко ово би било заједничке паралеле за парламентарне изборе који очекују Велику Британију и Француску. Председник Емануел Макрон је у ноћи пораза на изборима за Европски парламент потпуно неочекивано распустио скупштину и владу заказавши први круз избора за 30. јун, други је недељу дана касније.
Макрон је овим потезом у опасност довео не само судбину владе, као и своју судбину, већ и судбину политичког система. Ризик је велики не само од од разочарења, пропасти политичких каријера, функционисања демократије, већ и од таласа насиља.
"Ситуација је врло другачија. У Великој Британији је дошло до краја политичког круга. Тотално је рационално било да Риши Сунак закаже превремене изборе и све ће се догодити у складу са парламентарним политичким систамом2, каже Николас Беверез, политички аналитичар.
На другој страни, француски председник Макрон је запањи земљу пре две недеље заказавши ванредне изборе након што је странка екстремне деснице Национално окупљање, почистило његову партију Препород на изборима за Европски парламент.
Изгледа да је Макрон мислио да ће муњевита кампања тргнути бираче из кокетирања са "екстремима" и вратити центристичку већину у Народну скупштину. Недељу дана пре првог круга, ништа не сугерише да је његова рачуница била тачна.
Национално окупљање је и даље у великом вођству у анкетама, а на другом месту је савез левичарских странака Непокорена Француска. Највероватнији исход избора је или потпуна екстрмно десничарског Националног окупљања и Марин Ле Пен или подељени парламент, тј. блокада.,
У сваком случају ризици су троструки. Прво, криза државног дуга Француске, пошто тржишта пркосе француској влади баш као што су то чинила некадашња премијерка Велике Британије Лиз Трас. Друго, насиље на улици. И треће, институционални колапс. Наша Пета Република је дизајнирана тако да нас спроведе кроз кризе", додаје Беверез и наставља:
"Али ми смо у веома нестабилној ситуацији. Грађани су изгубљени јер је изгубљен и сам председник, па можемо да дођемо до бруталног разбијања институција".
И широм Француске грађани су свесни да је земља на опасној расксници:
"Када је Макрон заказао изборе позвала сам своју децу и рекла им да морају да разумеју да живимо у историјском тренутку. Људи знају да је могуће да ће доћи до насиља. Љути су и фрустрирани. И неки политичари зову на насиље", каже Жулијет Вилиграин, која је део Макронове коалиције.
Француски председник је уочи избора отишао и корак даље алудирајући на могућност избијања грађанског рата у случају победе екстремне децнице или екстремне левице. Његова изјава од онедељка увече, о чему је портал Telegraf.rs извештавао, схваћена је као намера да се преплаше бирачи центра.
"Врло је опасно за њега да користи те речи и да покушава да спасе своју власт тиме што ће користити страг бирача. у демократији када играте на карту страха онда долази до пораста мржње и насиља", сматра Баверез.
Макронов министар унутрашњих послова Жералд Дармиан изјавио је да се очекују насилни протести уочи оба круза избора. Сценарио из ноћне море била би убедљива победа Националног окупљања што би довело до протеста левице, а који би се претворили у насиље јер би им се прикључили мигранти.
Крајња левица има велику подршку у мигрантима арапског порекла што се показало и у протестима због ситуације у Појасу Газе. Политичка нестабилност би могла да да се негативно одрази и на предстојеће олимпијске игре које почињу мање од три недеље после избора.
То је изгледа још једна ствар коју председник Макрон није узео у обзир заказујући изборе.
"Француска има свој моментум популизма. Смерика и Велика Британија су тај моментум имали пре десет година са Доналдом Трампом и Брегзитом. Француска је тада била поштеђена услед снажних институција али и захваљујући кишобрану у виду евра. Куповином социјалног мира и повећањем јавног дуга власт је задржавала своју позицију, али то је сада готово2, зкаључује Баверез.
Србија Данас/Телеграф