МАКРОНУ СЕ ЉУЉА ТЛО ПОД НОГАМА? Данас други круг парламентарних избора у Француској

Преосталих 76 места већ је освојено у првом кругу гласања, пренео је АП.

Крајње десничарско Национално окупљање (РН) и његови савезници воде након првог круга избора са освојених око 34 одсто гласова, левичарска коалиција Нови народни фронт освојила је 29 одсто гласова, а центристичка коалиција Заједно, којој припада и странка "Препород", француског председника Емануела Макрона, заузела је треће место.

Током седмице између два круга избора, стотине центристичких и кандидата левице повукло се из трке како би повећали шансе својих умерених ривала и покушали да спрече победу кандидата РН.

Према резултатима испитивања јавног мњења, ова тактика могла би да умањи шансе крајње деснице да освоји апсолутну већину. Ипак, странка Марин Ле Пен има већу подршку него икада раније, а одлука је на бирачима.

Пројекције анкета сугеришу да ће РН вероватно имати највише места у наредној Националној скупштини што би био први пут после Другог светског рата, али да вероватно неће имати апсолутну већину од 289 места.

Када би РН освојила апсолутну већину, Макрон би именовао Жордана Барделу, председника РН, за новог премијера Француске, што би довело до "кохабитације" председника из једне и премијера из друге политичке струје.

Модерна Француска имала је три кохабитације, последњу са конзервативним председником Жаком Шираком и социјалистичким премијером Лионелом Жоспеном од 1997. до 2002. године. У случају "кохабитације", премијер је одговоран пред парламентом, води владу и уводи законе. Председник је ослабљен током "кохабитације", али и даље има одређене власти на пољу спољне политике, европских питања и одбране и одговоран је за преговарање и ратификацију међународних уговора. Председник је, такође, врховни командант војних снага земље и поседује нуклеарне кодове. Ово би вероватно зауставило Макронова обећања о реформама, као што су преобликовање социјалних давања за незапослене или легализацију еутаназије за терминално болесне. "Кохабитација" би, такође, могла да отежа усвајање буџета.

У случају да исход избора буде освојена релативна већина у парламенту (230 посланичких места), победник ће морати да склапа савезе који би омогућили доношење закона, односно функционисање парламента.

Ако странка не освоји већину, али освоји велики број места, Макрон би могао именовати Барделу за премијера, иако би РН то могао да одбије из страха да би њихова влада могла бити смењена путем гласања о поверењу.

Постоји и друга могућност да Макрон изабере премијера из партија центра и левице и покуша да формира коалицију са умереним странкама.

Уколико ниједна странка не буде имала јасну подршку за вођење владе, Макрон би могао да именује владу експерата.

Таква влада би се вероватно бавила свакодневним питањима одржавања нормалног функционисања Француске.

Свака од ових опција захтева парламентарну подршку.

Уколико политички преговори потрају дуго током летњих одмора и Олимпијских игара које се одржавају од 26. јула до 11. августа у Паризу, це Макрон би могла да задржи прелазну владу до даљњег.

Макрон има председнички мандат до 2027. године и изјавио је да неће одступити пре истека свог мандата.

Током претходних кохабитација, одбрана и спољна политика сматране су неформалним доменом председника, који је обично успевао да постигне компромисе са премијером како би Француска говорила једним гласом у иностранству.

Међутим, данас се ставови како екстремне деснице тако и левичарске коалиције у овим областима значајно разликују од Макроновог приступа и вероватно би били предмет напетости током потенцијалне кохабитације.

Бардела је изјавио да би као премијер био против слања француских трупа у Украјину, могућност коју Макрон није искључио.

Такође, је рекао да би одбио француске испоруке ракета дугог домета.

Око 30.000 полицајаца биће распоређено широм Француске током другог круга парламентарних избора да би се осигурало да не буде нереда.