"МАМА ЈЕ ЈАКО БОЛЕСНА И УМРЕЋЕ!" Последње речи мајке монструма пре него што је убила три ћерке - Желела је мир и тишину на "само 30 минута" па их УГУШИЛА јастуком
Лаурен Дицкасон (41) је прошлог аугуста проглашена кривом за убиство своје двоје двогодишњих близнакиња Маје и Карле, као и њихове шестогодишње сестре Лиане у њиховој кући у Тимару на Новом Зеланду, 16. септембра 2021.
Дикасон је најпре покушала да убије своју децу помоћу везница, а потом их је угушила јастуцима. Затим их је ставила у кревете испод покривача и покушала да себи одузме живот. Признала је да је убила девојчице, али се изјаснила да није крива за убиство, тврдећи да је имала постпорођајну депресију и да је у то време била ментално поремећена.
Судија је пресудио да ће Дикасон провести 18 година - шест за сваку ћерку - у притвору у установи за ментално здравље без минималне казне затвора. Судија Камерон Мандер рекао је суду да би казна доживотног затвора са минималним периодом условне слободе од 17 година или више била превише неправедна, преноси НЗ Хералд.
Он ју је осудио на три одређене казне од по 18 година које ће истовремено служити и није одредио минималну казну затвора. Судија Мандер је такође пресудио да ће Дикасонова бити задржана у одељењу за ментално здравље на обавезном лечењу све док не буде психички добро да би била пребачена у затвор.
Недуго пре него што их је убила изговорила је језиве речи "мама је јако болесна и умреће." Дикасонова је форензичком психијатру рекла да то никада није намеравала да уради деци, већ је 'samo желела мир и тишину 30 минута'.
Дикасонова ће имати право на условни отпуст након што одслужи шест година своје казне. Преко свог адвоката, мајка троје деце преузела је одговорност за смрт и извинила се за бол који је нанела свом мужу Грејему.
- Волела сам Лиане, Мају и Карлу свим срцем. Ниједно извињење никада неће бити довољно, а речи ће се многима чинити шупљим - рекла је она.
- Желим да људи знају да су ми наше девојке донеле толико радости и да су биле центар мог света. Ужаснута сам својим поступцима и болом, невољом и траумом које сам нанела свима који су их волели. Као и многим другима, недостају ми сваки дан. -
Дикасон, бивша докторка, рекла је да жели да људи знају о ризицима постпорођајне депресије и да је посвећена побољшању свог менталног здравља.
- Позивамо друге породице да траже и реагују на нездраве знакове. Позивамо жене које имају симптоме постпорођајне депресије да кажу онима које воле. -
'Ова бол и сломљено срце несмеју се десити ниједној другој породици.'
Дикасон и њен муж су се само неколико дана пре убистава преселили на Нови Зеланд из Јужне Африке, тражећи стабилнији начин живота за своју породицу. Њен муж, ортопед, вратио се са радне вечере и пронашао своју децу мртву. Касније је рекао полицији да је знао да се његова жена бори са својим менталним здрављем и мајчинством, али није имао појма да је способна да убије.
Осуђујућа пресуда донета је после четворонедељног суђења. Порота – састављена од осам жена и четири мушкарца – одбацила је Дикасонову правну одбрану према новозеландским законима о лудилу и чедоморству и изгласала је 11-1 да се она прогласи кривом.
Извор: Србија Danas/Daily mail