МАЊАК ОПТИМИЗМА ПРЕД САМИТ У ЖЕНЕВИ: Москва не очекује велики резултат од сусрета Путина и Бајдена
Међу руским политичарима и политиколозима је велики дефицит оптимизма пред сусрет председника Владимира Путина и Џозефа Бајдена 16. јуна у Женеви
Прогноза већине експерата је да ће се тај самит брзо заборавити као и онај у Хелсинкију када су се у јулу 2018. састали Путин и Трамп.
ПУТИН И ЛУКАШЕНКО НА ИЗЛЕТУ БРОДОМ: Одморили од тешких тема, уживали у лепом времену и дивној природи руског југа
"БАЈДЕН ПРИХВАТА СВЕ ОБАВЕЗЕ ИЗ ВАШИНГТОНСКОГ СПОРАЗУМА" Ђурић: Могућа је посета америчког председника Београду
МЕРКЕЛОВА СТАВИЛА ТАЧКУ НА ЦЕЛУ ПРИЧУ "Нема података да је Русија умешана у инцидент са принудним слетењем Рајанера"
Главни разлог што нико не очекује да ће самит у Женеви бити "историјски" јесте јер договорени дневни ред личи на најаву инвентуре односа две велесиле и ситуације у свету и неће бити никаквог потписивања докумената.
У најави Кремља се каже да ће Путин и Бајден разговарати о "стању и перспективи развоја руско-америчких односа". Осим тога, говориће се и о проблемима стратешке стабилности и решавању регионалних конфликата. У Москви би желели да заједнички са Американцима воде борбу против пандемије короне, али интереси фармацеутских компанија САД више су усмерени на своје профите.
Није реално очекивати преокрет у односима и због тога што је Бајден донедавно стално критиковао Путина, па је чак у једном интервјуу одговорио потврдно на сугестивно питање новинара о томе да ли је Путин убица.
Садашњи амерички председник није оригиналан у нападима на Русију. Уосталом, Бајден је био потпредседник 2014, у време владавине Барака Обаме који није имао симпатија према Русији и називао ју је "слабом регионалном државом", сличном "великој бензинској пумпи".
Они који на сусрет у Женеви гледају са нешто више оптимизма, кажу да је и председник Реган својевремено називао СССР "империјом зла", па је касније потписивао договоре са Горбачовом. Садашњи главни проблем је у томе што је америчка политичка елита у већини антируски расположена, па није лако променити климу и успоставити нормалне односе.
Ако се анализира прошлост лако се примети да су Вашингтону одговарали само слаби совјетски, а затим и руски политичари, који су били попустљиви. Путин није спреман да попушта на штету своје земље, па су зато сада односи двеју најмоћнијих држава на најнижем нивоу.
Председник Комитета за међународне послове руске Думе Леонид Калашњиков каже да би успех био ако би се после Женеве смањио интензитет конфронтације двеју велесила.
Санкције су уведене после сукоба на истоку Украјине и повратка Крима матици. Путин је много пута поновио да је питање статуса Крима заувек решено тако да око тога не може бити ниаквих промена. Око гасовода "Северни ток 2" такође су познате позиције. Бајден неће јавно признати пораз, али ће морати да трпи јер не жели да поквари односе са Немачком која хоће да се тај гасовод заврши. Неће се Бајдену испунити ни жеља да се опозиционар Алексеј Наваљни пусти из затвора.
Остаје мала утеха да двојица председника имају заједничку забринутост и жељу да се сарађује у решавању проблема екологије и климе.
НЕУТРАЛНЕ ВОДЕ
Предлог да се двојица председника нађу на неутралној територији, дао је Бајден 13. априла за време телефонског разговора. Касније су се у Рејкјавику среле прве дипломате двеју земаља, Сергеј Лавров и Ентони Блинкен, али назнака позитивних промена није ни тада било.
