МЕДИТЕРАН И БАЛКАН ГОРЕ! Сутуација се отргла контроли: Четири објашњења зашто је Евопа у канџама пожара
Шта изазива оволике пожаре?
Иако нисмо дошли ни до средине лета, пожари који су буктали на простору Балкана, Италије и југоисточног Медитерана већ су превазишли годишњи просек.
У протеклих месец дана шумски пожари захватили су јужну Европу. Без обзира да ли је прва варница настала природно - ударом муње, или је дело човека, нема сумње да су велике врућине и суша утицале на ватру. Научници кажу да су климатске промене кључни покретач још једне екстремне сезоне пожара.
БОРБА СА ВАТРЕНОМ СТИХИЈОМ НЕ ПРЕСТАЈЕ! Пожаре у Турској гаси 56 хеликоптера и 16 авиона
"НОЈЕВА ВИОЛИНА" ОДУШЕВИЛА ГРАЂАНЕ: Брод необичног облика носи у себи прелепу поруку (ВИДЕО)
ШТА ТО АМЕРИ КРИЈУ О 11. СЕПТЕМБРУ? Породице жртава захтевају од Бајдена само једно, истина тек треба да исплива
Зашто су Медитеран и земље Балкана склони пожарима и које су последице загревања планете?
Летњи пожари су природна појава у медитеранским шумама. Ватра, осим што уништава све пред собом, може такође и подстаћи обнову биодиверзитета, тврде научници.
Пет земаља које се најчешће боре са пожарим су Шпанија, Француска, Португалија, Италија и Грчка. Како извештава ЕЕА (Европска агенција за животну средину) 80-их година прошлог века, развијене су стратегије за спречавање пожара у читавом региону које су смањиле број пожара и њихов интензитет.
Међутим, након 2016. године, пожари су постали знатно бројнији и разорнији. Захватали су подручје које се простирало од Турске до Шпаније и однели су на стотине живота, наносећи штету чак и у централној и северној Европи.
Овакви разорни пожари, неизбежно су повезани са екстремним сушама и топлотним таласима.
Јул ове године је други најтоплији јул у Европи икада забележен, а трећи глобално.
Грчку и Турску захватио је најснажнији топлотни талас у претходних 30 година. Екстремна врућина највећи је виновник. До 5. августа ове године 55 посто више територије је захваћено пожарима у Европи него што је био просек последње деценије. У Турској је за недељу дана избило 200 шумских пожара, што је приморало бројне становнике и туристе да се евакуишу.
Иако је технологија напредовала, у неким областима се више штити природа од људи него од пожара, што се јасно види у примеру пожара који је избио 1. августа у боровој шуму у италијанском граду Пескара. Ова област је заштићени шумски резерват и његово земљиште и шипражје није редовно чишћено. "Шипражје је брзо изгорело", изјавио је градоначелник Карло Маши.
У другим областима технике управљања шумама застареле и не узима се у обзир утицај глобалног загревања на запаљивост. Пример за ово су предграђа Атине захваћена пожаром ове недеље.
- У већини медитеранских регија, начин управљања шумским пожарима није прилагођен тренутним глобалним променама, него се фокусира на сузбијање самих пожара - написали су аутори студије из 2021. године на тему "Разумевање промена у пожарима јужне Европе".
Глобално загревање повећава ризик од пожара на целој планети - што се могло закључити из огромних пожара у Аустралији и у Калифорнији, чак и у пределима који обично ниси подложни пожарима.
Тренутне рекордне суше и топлотни таласи у много чему подсећају на оне из 2018. године када је, како ЕЕА каже "више земаља него икада пре претрпело пожаре". Те године је у Грчкој страдало више од 100 људи у пожарима у Атици, што је други најсмртоноснији пожар века, након "Црне суботе" из 2009. године у Аустралији.
Емисије угљеника не смањују довољно брзо како је уговорено споразумима као што су Европски зелени договори и Париски споразум о клими, и то је разлог што се "у већини европских земаља предвиђа проширење подручја изложених пожарима али и дуже сезоне пожара", како тврди ЕЕА.
Научник за климу у Хелмхолцовом центру за истраживање океана, Моџиб Латиф, изјавио је за Дојче Веле да "док су се од 1990. године глобалне емисије угљеника повећале за 60 посто, само се прича о плановима и циљевима, али се не чини ништа".
Глобално, како извештава климатска група Карбон Бриф, пожари су узрок велике количине емисије токсичних гасова са ефектом стаклене баште, као и за 5 до 8 посто од 3.3 милиона превремених смрти због лошег кваитета ваздуха.
Међутим чињеница је да због побољшане заштите од пожара, тај број опада у последњих неколико деценија.
Разорност пожара има далекосежније последице него издувни гасови угљеника. Поготову када шуме изгоре толико да природа више не може да се обнови.
Уколико снажни пожари униште значајну површину европских шума овог лета, последице би могле да буду још погубније за климу наше планете.
