МИСТЕРИОЗНА СМРТ БЕБА ШИРИ СЕ КОНТИНЕНТОМ! Рађају се са цревима споља све чешће, нико НЕ ЗНА зашто!

Упозорење: Чланак садржи потресне детаље

Викторија Мишони, стара око 20 година, била је једини путник у задњем делу авиона. Мало је говорила током лета, а њен изглед није откривао пакао кроз који пролази. Пилот се сећа да је само испод шала држала чврсто умотан завежљај. Викторија је тај смотуљак држала чврсто, али истовремено и нежно, и ниједног тренутка га није испуштала. Оно што пилот тад није знао јесте да је у свежњу била Викторијина новорођена беба Роуз Џексон. Али дете, које је рођено са гастрошизом, било је мртво.

Викторија, која је из Мањаре у централној Танзанији рекла је да не може да поверује шта јој се догодило.

- Никад нисам ни помислила да ћу кући однети тело детета - рекла је тихо Викторија.

Викторијини проблеми почели су месец дана раније, када је први пут угледала своју бебу. Млада мајка била је запањена оним што је видела.

- Знала сам да мојој беби није добро, али сам се шокирала када сам видела да је њој стомак напољу, њена црева... Никад нисам чула за ову болест... Зашто се то догодило мојој беби - пита се несрећна мајка.

Гастрошиза је дефект на рођењу који утиче на стомачне органе, обично танко и дебело црево, који расту ван тела, односно ван трбушне дупље.

Другим речима, бебина црева су "израсла" са погрешне стране, иако су и даље повезана са телом и стомаком.

Уколико се ово одмах не третира, органи ће пропасти, а беба ће умрети.

Смртност је 100%

У земљама попут Велике Британије и САД, деца са гастрошизом имају велику шансу да преживе.

Дефект се углавном види током пренаталних тестова и бебе одмах по рођењу воде на операцију. Дугорочне стопе преживљавања прелазе 90%.

Међутим, у готово свим деловима Африке, лекари сматрају да је овакво стање неизлечиво. Др Ана Весонга, хирург-педијатар каже да је смртност 100 одсто.

Аутор две значајне медицинске студије о гастрошизи, др Весонга је главни заштитник деце са овим стањем у Африци - иако је то усамљена и често раздражујућа улога.

"- Медицински став овде је толико лош, основни став је да ће бебе умрети - каже др Весонга.

Гастрошиза се сматра релативно ретком, са једним на сваких 2.000 до 4.000 порођаја широм света.

Међутим, доктори на истоку Африке пријављују знатан пораст броја деце са овим стањем.

Др Весонга, која ради у великој националној болници Мулаго у главном граду Уганде, Кампали, каже да је педијатријско одељење примало бебу са гастрошизом сваке или сваке две недеље.

Сада њено одељење на пријему има дете са гастрошизом сваког дана.

- Не знам зашто се ово дешава, не умем да објасним. Можда су мајке сада спремније да пронађу начин да их лече. Али ово мора да се изучава, морамо да схватимо шта се догађа - каже докторка Ана.

"Ођеном их је било три"

Преко границе, у Танзанији, Викторија Мишиони и њена ћерка примљене су у сеоску болницу у граду Хајдом.

По њиховом доласку открила је да су још две мајке, са бебама које болују од гастрошизе, управо примљене.

За особље у болници ово је био огроман проблем.

Др Доркас Мдума признао је да постоји "недостатак опреме и стручности" да се носе са гастрошизом, додајући да и они очекују пораст пријема беба са овим стањем.

- Можда је то зато што су мајке углавном сиромашне, неухрањене жене? Можда због тога имамо оволики број тих случајева? - сматра др Мдума.

Пилот Медевца Питер Грифин, на пример, никада се није суочио са ситуацијом попут оне коју је затекао у централној Танзанији. Када је авијатичар, који ради за добротворну организацију Mission Авиатион Fellowship (МАФ), упућен у болницу Хајдом, речено му је да ће обавити хитну евакуацију у већу болницу у северној Танзанији.

Ипак, нико у МАФ-у није извршио медицинску евакуацију са три бебе у истом авиону.

- То је било изненађење. Речено ми је да постоји двоје деце у овом стању у болници Хајдом, а одједном их је било три. Три мајке и три бебе са гастрошизом и медицинска сестра. Требало ми је времан да размотрим све - рекао је Грифин.

Он је успео безбедно да их пребаци у "Килимањаро Christian Медицал Центре" (КЦМЦ), на северу Танзаније.

Викторија је за Sky News рекла да је осетила огромно олакшање, јер у родном граду није имала приступ врхунским лекарима.

Нада је умрла са бебама

Њен оптимизам је нестао када су бебе, једна по једна почела да умиру. Једна је преминула пет дана по њиховом доласку у болницу.

Друго дете је преминуло после седам дана... Само су Викторија и њена беба остале. Није губила наду... Деловало је да је њеној беби боље и да ће моћи да издржи операцију. Лекари су били заказали интервенцију за 1. децембар.

Нажалост, дан пред операцију малена је добила температуру и преминула је после неколико сати.

- Верујем да је то Божја воља и то прихватам. Нисам љута ни огорчена на Бога, али ни на сестре и лекаре - каже млада мајка.

Међутим, др Весонга, која је стручњак за гастрошизу, другачије све ово види.

- Ове три бебе нису морале да умру. Овим бебама није требало много, нису им били потребни третмани вредни хиљаде долара, и зато то оволико боли - каже др Весонга.

Она се први пут заинтересовала за ову болест док је имала медицинску обуку у болници Мулаго у Кампали.

Бебе са гастрошизом су провеле неколико дана у одељењу за новорођенчад. Затим су умрле.

- Видела сам све те веома здраве бебе доведене, широм отворених очију, како ударају ногама. То су биле савршено здраве бебе. Три дана касније, били су толико слабе да нису могле да плачу. Црева су поцрнела и потпуно су дехидрирале. Било је готово - присетила се докторка Ана.

Зашто ове бебе умиру?

Упркос захтевима њене струке, др Весонга је урадила нешто револуционарно. Почела је да пита "зашто?"

Основала је академску студију која се фокусирала на 42 бебе примљене у болницу Мулаго са гастрошизом током 12 месеци.

Снимала је њихове симптоме, присуствовала њиховом лечењу и успостављала односе са родитељима.

Од 42 бебе примљене у болницу, 41 је умрла. Једна преживела имала је "необичне карактеристике", рекла је, са танким цревима које су лекари могли да гурну назад.

Др Весонга је рекла да је то искуство било толико узнемирујуће да је пожелела да напусти професију.

- Лично сам се заинтересовала за ову децу, а то је постало трауматично... Толико да сам се запитала да ли ја треба да се бавим овим чиме се бавим - рекла је.

Вратила се у бруталну стварност гастрошизе када је послата у болницу у град Мбарара 2018. године.

- То је било време да добро искористи, ствари које сам научила - рекла је докторка.

Бар децу не остављају да умру

Др Весонга је знала да медицинско особље у источној Африци ретко предузима мере да заштити избочене органе. У развијеним земљама, лекари стављају црева у посебне врећице да би спречили инфекцију и губитак течности.

Међутим, овакве врећице су скупе, једна кошта 200 евра и болнице у Уганди одбијају да их купе.

- Када размислите, 200 евра кошта лек против маларије за 500 беба, јасно вам је све - каже Весонга.

Тада је Ана почела да импровизује уз помоћ "штапа и канапа". Користила је хирурштке рукавице и кесе за урин.

- Открили смо да можемо да користимо хируршке рукавице и тако што ћемо гурнути црева у њих и зашити рукавицу на стомак. Иста ствар је са кесицама за урин. Предност је што их ретко нема на залихама - каже др Ана Весонга.

Морала је да пронађе начин да бебе остану хидриране и утопљене. Међутим, у претрпаној болници, ово је веома тешко решив проблем.

Бебе са гастрошизом захтевају готово непрекидан прилив течности, а то је тешко оствариво на одељењу где о 40 беба брине једна једина медицинска сестра.

- Таква деца буду једноставно напуштена. Оставе их да умру - каже она.

У болници у Мбабари, др Весонга је кренула са радом на промени наратива, задобивши подршку свог шефа одељења и медицинских сестара на одељењу, које су пристале да промене своје шеме смена.

Резултати њеног експеримента, који је трајао око 11 месеци, били су шокантни.

- На крају смо спасили 50% беба. Били смо запрепашћени. Толико смо спасили само користећи владине ресурсе које смо имали у рукама - рекла је она.

Др Весонга је доказала да може драматично побољшати стопу смртности уз минималну цену.

Смрт и дугови

У суседној Танзанији Викторија је проживљавала готово идентичну причу.

Она је рекла да црева њене ћерке лекари нису умотали и заштитили у КЦМЦ-у, додајући да је одговорност за храњење и хидрирање детета било искључиво на њој.

Медицинске сестре су о њеној беби безбрижно говориле као о "несташној".

- Када је моја ћерка била гладна, јако би плакала, а медицинске сестре би ми долазиле и говориле ми, 'tvoja несташна беба плаче, иди и нахрани је' - присетила се Викторија.

Када је баба умрла, болница јој је предала рачун на 871.400 танзанијских шилинга - око 310 евра, за услуге лечења.

Викторија каже да није могла да напусти болницу нити да добије тело бебе док не плати рачун.

Немоћна да плати, нити да позајми потребан новац, још 11 дана је била заробљан у болници.

Тада је МАФ успео преко донора да сакупи новац и организовали су Викторији лет натраг у централну Танзанију, због чега је Викторија бескрајно захвална.

- Нисам бебу могла да оставим тамо. Како да одем, а да њено тело остане?

Портпарол болнице негира да Викторију нису хтели да пусте.

- Наша култура је да прво лечимо пацијенте, а касније организујемо плаћање рачуна. Имамо службенике за социјалну заштиту који се баве пацијентима који не могу да плате своје рачуне. Они који не могу да плате добијају изузеће - рекао је он.

Портпарол је истакао и да су лекари у болници превише заузети да би одговорили на питања о нези бебе Викторије Мишони.

Он је истакао да се у КЦМЦ свакодневно лечи више од 1.000 пацијената.

Бебе умиру јер болнице неће да се прилагођавају

У Уганди, др Весонга се вратила у националну болницу у Мулагоу, уводећи протокол од 20 тачака који је осмислила у здравственом центру у земљи.

Мулаго, који је највећи јавни здравствени центар у земљи, направио је почетни напредак, али су та побољшања недовољна. Проблем је, каже она, у обуци, ресурсима и особљу који које није "толико вољно“ да промени начин рада.

- Идемо веома лоше. Стопа преживљавања је лоша, 90% беба са гастрошизом умире - рекла је тихо.

Последице су јасне. Уместо да доје бебе са стањем које се може лечити, медицинско особље у источној Африци ће много вероватније обављати оно што називају "опроштајем" - беба се узима из креветића и уклањају се цевчице и завоји.

Медицинска сестра чисти дете, чврсто га умотава и предаје тело мајци. Мајка плаче тако да њен бол и њену тугу осећају сви на одељењу.

Др Весонга каже да јој се срце слама сваки пут када то чује...

(Србија Данас/Телеграф)