МОГУЋА РУСКА ИНВАЗИЈА НА УКРАЈИНУ: На граници већ 1.000 тенкова, а стиже око 115.000 до зуба наоружаних војника
Украјинци вапе за чланством у НАТО-у
Украјинска морнарица запретила је да ће у будућности отворити ватру на бродове руске обалске страже ако се инцидент, који се догодио у среду увече у близини Керчког теснаца, теснаца који повезује Црно море са Азовским морем и раздваја полуострво Керч од Крима, понови.
ХРОНИЧНИ УМОР НИЈЕ НИМАЛО БЕЗАЗЛЕН: Како да га се решите и који су главни узроци
МЕРКЕЛОВА ЗАВРНУЛА РУКАВ: Немачка канцеларка примила Астразенека вакцину против коронавируса
Званични Кремљ уочи састанка у Јелисејској палати: Меркел и Макрон да убеде Зеленског да ОБУСТАВИ ПРОВОКАЦИЈЕ
У инциденту су учествовала три украјинска оклопна артиљеријска брода Гиурза-М и пет неидентификованих бродова обалске страже руске службе безбедности ФСБ. Према украјинским медијима, руски бродови су почели да изводе "провокативне маневре" око украјинских бродова, а повукли су се тек након што су запретили да ће отворити ватру.
Неколико сати касније, руски председник Владимир Путин одлучио је да затвори Керчки мореуз за стране ратне бродове, настављајући да ескалира тензије у источној Европи, преноси Daily Mail.
Све се то дешава у тренутку када Русија гомила војне трупе дуж границе са Украјином. Тренутно је тамо распоређено око 80.000 војника и око хиљаду тенкова, а неки аналитичари процењују да би Русија следеће недеље тамо могла да има више од 115.000 војника. Чини се да је читава ситуација припрема за могућу руску инвазију на Украјину.
После инцидента у Керчком мореузу, Русија је најавила да затвара теснац за стране ратне бродове до октобра, како се извештава, да би тамо могла да одржава поморске вежбе. Украјина је потез Москве оценила као кршење њених права.
Затварањем мореуза онемогућен је приступ украјинским лучким градовима Маријупољ и Берђанск, који се граниче са побуњеничким регионом Донбас, у коме се тренутно воде борбе између проруских побуњеника и украјинских снага. Затварање теснаца отежаће Украјини испоруку залиха у то подручје ако Москва одлучи да започне инвазију.
Путин је одлучио да затвори мореуз након што је амерички председник Џо Бајден запретио Москви новим санкцијама због, како је рекао, руских покушаја да се умеша у америчке изборе и хакерских напада на базе података америчке владе. Бајден је то назвао "пропорционалним одговором", рекавши да је могао да поступи и оштрије, али је одлучио да одржи "стабилну везу" и избегне "циклус ескалације и сукоба" са Русијом.
Раније је Бајден подсетио и на два америчка разарача која су послата у Црно море као упозорење Русији. Поред тога, Бајден је предложио Путину да одржи самит у трећој земљи током наредних месеци како би разговарао о проблематичним питањима, укључујући најновије тензије у Украјини. Али Бајден још није добио Путинов одговор на понуду.
И док се америчко-руске дипломатске препирке настављају, украјински председник Владимир Зеленски састао се данас са европским савезницима у Паризу како би обезбедио конкретну подршку у случају руског напада на његову земљу. Daily Mail извештава да је Зеленског лично примио француски председник Емануел Макрон, док ће им се немачка канцеларка Ангела Меркел придружити путем видео везе.
- Суверенитет Украјине је угрожен. Сви наши напори усмерени су на избегавање ескалације и ублажавање тензија - рекли су из Макроновог кабинета.
Истовремено, украјински министар спољних послова Дмитриј Кулеба рекао је да је граница Украјине "црвена линија". "Ако Русија пређе ту црвену линију, онда ће патити", додао је он.
У међувремену, британски амбасадор у Москви позван је на разговор у руско Министарство спољних послова након што је Лондон позвао руског амбасадора у Великој Британији на сличан разговор због погоршања билатералних односа. Британско Министарство спољних послова саопштило је у четвртак да је позвало руског амбасадора да изрази забринутост због "злонамерног понашања" Москве и потврдило подршку Лондона санкцијама које је најавио Бајден.
Пре свега, Украјина је упозорила да би, ако јој НАТО не одобри приступ чланству, могла једнострано изградити свој нуклеарни арсенал.
Украјина је једном имала нуклеарно оружје које јој је остало након распада Совјетског Савеза. У свом нуклеарном арсеналу имала је 176 интерконтиненталних балистичких пројектила и 44 стратешка бомбардера, али се сложила да елиминише све то оружје у замену за безбедносне гаранције Британије, Сједињених Држава и Русије.
- Морамо учинити све да осигурамо да нас Путин нападне. Могућност за то је да Украјина коначно постане чланица НАТО-а - рекао је ових дана Андриј Мелник, украјински амбасадор у Немачкој.
- Да је Украјина била чланица НАТО-а 2014. године, никада не би било анексије Крима и овог страшног рата на истоку наше земље - додао је он.
Међутим, Мелник је тада отворено упозорио: "Немамо другог избора - или ћемо бити део НАТО-а или ћемо се морати наоружати и можда поново размислити о нуклеарном оружју. Суочени смо са највећим покретом руских трупа од Другог светског рата". Руска новинска агенција Спутњик је у извештају навела да је Украјина "вероватно задржала технички капацитет за изградњу нуклеарног арсенала".
