"Могуће повлачење највеће америчке базе "Бондстил" на Косову?" У Србији се поново распламсава нада да ће се политички ветрови са Запада променити у корист наше земље

Трамп је у својим досадашњим изјавама и потезима показао склоност ка смањењу америчког присуства у иностранству, инсистирајући да је време да Америка престане да финансира туђе ратове и туђе територије. Многи код нас одмах су помислили на америчку базу Бондстил на Косову - неправедан симбол окупације и туђинског утицаја у српском срцу.

 Љубинко Ђурковић сматра да Бондстил, иако кључна америчка база на Балкану, може бити обухваћена Трамповим планом смањења војног присуства у свету.

- Бондстилу можда није формално истекао рок, али неопходно је да постоји план за његово повлачење, а тренутне околности то намећу. Реално је очекивати да ће се у наредним годинама то и десити, мада то није нешто што ће се догодити у месец дана или за годину дана. Трамп ће имати одређени утицај у вези с тим, и могуће је да ће у неком тренутку имати и пресудан утицај. Ипак, потребно је да разјаснимо неколико ствари. Предизборна кампања често изгледа другачије од онога што се догађа када кандидат преузме власт, јер се многе ствари тада промене. Година 2025. поставиће, фигуративно речено, "путоказ" за наредних 20 до 30 година, посебно у глобалним економским и безбедносним сферама. Период пред нама неће бити лак; очекују нас разни изазови и потенцијални сукоби - рекао је Ђурковић и додао:

- Немци, рецимо, стално наглашавају потребу да се припреме за одбрану од Русије. Зашто? Вероватно припремају становништво или предвиђају одређене могућности. Што се тиче Трампа, не смемо заборавити да Вашингтонски споразум није био баш повољан за нас у његовом првом мандату, али се многе околности сада мењају. Чини се да је Трамп постигао неки "испод радара" договор са тзв. "дубоком државом" о смеру у којем Америка треба да иде, како у економској, тако и у безбедносној сфери. Он има осећај за трговину и као бизнисмену најважније му је да среди економију и избегне непотребне трошкове. Бондстил би, са политичког становишта, могао да буде виђен као непотребан трошак, као и одржавање НАТО алијансе. Трамп ће вероватно покушати да све сведе на минимум, док истовремено преусмерава ресурсе према истоку, према Кини, евентуалним сукобима у Тајвану, Јужној Кореји, Јапану. У том контексту, можда ће гурати Европу да се сама бори и економизира, а да САД интервенишу тек када буде нужно. Од Трампа можемо очекивати и, верујем, две важне ствари у смислу побољшања пријатељских односа с Америком: да питање Косова и Метохије врати у Савет безбедности Уједињених нација и да постигне повлачење Бондстила са те територије.

Демо Бериша указао је на супротан став косовске и српске заједнице према Трампу, истичући како је косовски лидер Аљбин Курти показао опрезност према променама у Вашингтону.

- Куртијева порука Трампу, у тренутку кад је постало јасно да Камала Харис губи изборе, била је честитка с приметном дозом неискрености и полтронизма, након чега је уследио мук у Приштини. То указује на промену става према америчком руководству. Камала Харис је била наклоњена албанској дијаспори и директно их је позвала да гласају, што је створило одређену тензију између албанске и српске дијаспоре, које се често боре за утицај у Америци. С друге стране, Срби су подржали Трампа, али ни једно ни друго није разлог за претерано славље. Трампова политика према Србији и Косову могла би се значајно разликовати од оне коју би имала Камала Харис, иако ни једна опција није идеална за нас. Вашингтонски споразум је имао скривене елементе који су укључивали поделу Косова. Наша срећа или несрећа лежи у томе што Србија никада неће прихватити поделу у садашњем контексту, где неко узме оловку, нацрта границе и прогласи договор. Иако ће Трамп можда форсирати то решење, ни у Србији ни међу њеним званичницима тренутно не постоји особа која би то подржала.

Драгослав Бокан је нагласио да би долазак Трумпа могао донети крај доминацији тзв. дубоке државе, која се супротставља променама у региону.

- Велика тема и веома комплексна, готово као Гордијев чвор, а ми немамо мач у емисији да га пресечемо. Али можемо рећи неколико ствари. Пре свега, ко су они који су осетили немир због доласка Трампа? То су Украјина, Европска унија, Кина, Палестина, албански политичари у Приштини и поборници "воук" идеологије, укључујући ЛГБТ активисте. То су групације које су се јасно осетиле погођенима. Републиканци тренутно теже да задрже власт бар наредних десет година. Пример Ј.Д. Венса, који би могао постати следећи председник САД из редова републиканаца, говори у прилог томе. Венс је, иако понекад критичан према Трампу, представник америчке ниже средње класе и особа која је остварила свој амерички сан - завршио је Јејл, упознао супругу, коју многи сматрају будућом талентованом првом дамом. Прича о Трампу није прича само о четири године мандата. То је почетак нечег новог, јер он представља заокрет ка политици која се одваја од традиционалног америчког империјализма. Више немамо Хитлера, већ некога ко личи на Мусолинија, са свим његовим манама, али без концентрационих логора и мржње према одређеним народима. Долазак Трампа означава крај дозвољене мржње према Србији. Трампова политика је нова и заиста не укључује контролу над Европом или наметање демократије. Уз њега су људи као Роберт Кенеди или Илон Маск, који су жртвовали своје каријере за борбу против "дубоке државе" и "воук" идеологије - рекао је Бокан и додао:

 Русија сада посматра Трампове потезе са поверењем, без очекивања пријатељства, али са вером да се завршава ера Викторије Нуланд и идеје о стварању антируске Украјине. Сада је Русија тежак противник с којим се САД морају суочити. Мислим да долазак Трампа отвара простор за мултиполарни свет. Нови Трамп и његова екипа, укључујући људе из времена Регана и младе лидере, представљају заокрет у политици. Његов потпредседник има само 39 година, што показује да Трамп размишља о будућности, а не више само као "оне-ман show." Америка ће сада можда притиснути Куртија или применити уличне револуције и у Приштини, а не само у Бања Луци или Београду. Овај развој догађаја отвара боље могућности за Србију, која више неће имати ону "ђаволску чизму" која је притиска, као што је то био случај за време бомбардовања или економских санкција. Ово је позитиван развој за нас, иако није савршен. Прича о Авганистану и сцене америчког повлачења охрабрују ме када размишљам о будућности. Американци су тамо оставили народ да живи сопствену судбину, без империјалних снова.

Извор: Србија Данас/Курир