НАЈЛЕПШИ МЕТРО НА ДУБИНИ ОД 33 МЕТРА: Преживео немачке бомбе, да ли би издржао и нуклеарни напад? (ФОТО/ВИДЕО)
Хиљаде људи је у њему нашло заклон и скровиште
Московски метро одолео је нападима Ратног ваздухопловства немачког Вермахта (Луфтвафе) и спасио је животе хиљадама Московљана. Да ли би издржао нуклеарни напад и постао сигурно уточиште за време потенцијалног Трећег светског рата?
УЖАС! КРИСТИНА (30) ПРОНАЂЕНА МРТВА СА КЕСОМ НА ГЛАВИ: Полиција тврди нечувено (ФОТО)
ЕНГЛЕСКА ПОНОВО ПОД КЉУЧЕМ: Нова национална блокада како би успорили ширење новог соја корона вируса
УДАРНА ВЕСТ! Председник Мексика понудио политички азил Асанжу! (ВИДЕО)
Свет је до сад упознат са само једним случајем употребе нуклеарног оружја, а то је бомбардовање јапанских градова Хирошиме и Нагасакија.
Међутим, ново оружје има много штетније факторе од запаљивих бомби, пише портал "Рускаја семјорка". Осим самог ударног таласа, нуклеарна експлозија емитује и најјаче светлосно зрачење (познате "сенке Хирошиме"), продорну радијацију и електромагнетни импулс.
Наравно, за више од пола века нуклеарно оружје је постало још смртоносније, због тога се може претпоставити да нападнути град чека много гори сценарио од Хирошиме.
Ипак, аутор чланка претпоставља да би метро станице које се налазе на већој дубини (на пример станица "Мајаковска" која се налази 33 метра под земљом) могле да издрже ударни талас експлозије, а да оловне облоге могу зауставити радијацију.
Међутим, иако електромагнетни импулс не утиче на људе, у стању је да онеспособи све електро и радио-уређаје, као и комуникационе линије, то јест да у потпуности уништи инфраструктуру огромног мегаполиса.
- Остаје да се надамо да су пројектанти метроа узели у обзир и тај фактор. У том случају, највероватније, ипак постоји шанса да се преживи нуклеарни напад у московском метроу - закључује се у чланку.
Московски метро је изграђен тридесетих година прошлог века по наређењу совјетског лидера Јосифа Стаљина, а све станице првог круга — кољца, како Руси кажу, подсећају на салоне племићких двораца.
У изградњи су учествовале највеће совјетске архитекте, захваљујући којима су и настала права ремек-дела, која данас спадају у споменике архитектуре под заштитом државе.
Изградња метроа није прекидана ни током Другог светског рата, али је тада радио у посебном режиму — дању је превозио путнике, док је ноћу служио као склониште.
