ДРЖАВА РАТОВА И ПОДЕЛА: Како је Мозамбик постао земља где се врше јавна погубљења људи?
Радикални исламизам има јако упориште на овом подручју
Исламски терористи су јуче извршили погубљење најмање 50 људи на фудбалском терену у селу Муатиде, у Кабо Делгадо провинцији. Ово је само један у серији злочиначких подухвата екстремистичке групе која има тесне везе са Исламском државом.
КАТАСТРОФАЛНЕ СЦЕНЕ СА УЛИЦА ЈЕРЕВАНА: Жене плачу, људи се туку са полицијом, све гори! (ФОТО/ВИДЕО)
РЕКОРДАН БРОЈ СМРТНИХ СЛУЧАЈЕВА: Црне бројке у Ирану, преминуло 462 лица
ЗАКЉУЧАВА СЕ АУСТРИЈА? Курц оценио да је ситуација тешка у целој Европи!
У овој провинцији која је изузетно богата гасом, грађански рат и тероризам су стандардна појава још од 2017. године. Поставља се питање како је уопште и дошло до такве ситуације у којој се нашао Мозамбик.
Мозамбик је суверена република, која се налази у југоисточном делу афричког континента. Обухвата површину од око 800.000 квадратних километара, што је по величини, чини петнаестом државом по реду у Африци.
Банту народ је један од најстаријих народа на територији Мозамбика, који се населио између четвртог и петог века. Током шеснаестог века, територију Мозамбика је окупирала и колонизовала Португалија, а као португалска колонија, Мозамбик је представљао огроман извор робова.
Пошто је Португалија одбила да ослободи Мозамбик колонизма након Другог светског рата, када је одређени део афричких земаља добио независност, покренута је оружана побуна 1964. године, која је тек 1975. године донела резултате, па је тако проглашена независна Република Мозамбик.
Само две године од стицања независности, Мозамбик је погодио разарајући грађански рат између социјалистичке владе (ФРЕЛИМО) и антикомунистичког устаничког покрета (РЕНАМО). Грађански рат је беснео све до 1992. године и однео је преко милион живота.
Релативно мирно стање у држави од тада, прекинуто је од 2015. године када су Мозамбик погодиле све бројније побуне екстремних исламистичких група. Врхунац се догодио у септрембру 2020. године када је Исламска држава (ИСИС) преузела контролу над острвом Вамизи у Индијском океану.
Екстремни исламизам је временом ширио свој утицај, желећи да успостави своју власт па је сукоб са мозамбичким снагама безбедности постао неминован. Ратно стање у области Кабо Делгадо, на североистоку Мозамбика, избило је у први план још 2017. године и још увек је на снази.
Исламски терористи су најчешће у својим нападима циљали цивилно становништво у поменутој области, сејући на тај начин страх међу грађанима Мозамбика. Ситуација се додатно погоршала када је средином 2018. године, у област Кабо Делгадо стигла и Исламска држава Ирака и Леванта (ИСИЛ), као подршка исламистима у Мозамбику.
Главна побуњеничка фракција која делује на овом простору, назива себе Ансар ал-Суна ("Присталице традиције") али их народ често назива ал-Шабаб, по узору на сомалијску организацију исте идеологије. О припадницима ове групе се зна да говоре португалским језиком, делимично локалним (кимване), као и језиком који изговором подсећа на француски (свахили). Милитанти су сачињени највише од локалних Мозамбичана, али такође су ту и страни држављани, најчешће из Танзаније и Сомалије.
Ова организација се развила из верске секте, која се оригинално налазила у северним областима провинције Кабо Делгадо. Секта не признаје званичну владу у Мозамбику, као ни ислам који се практикује у Мозамбику, сматрајући га корумпираним и одуђеним од учења пророка Мухамеда.
Како је време пролазило, верска секта је постала милитантна организација која је постајала све екстремнија. Напади на џамије, школе и болнице које су сматрали антиисламским и секуларним, постали су честа појава. Главне одлике овог покрета су да је он изузетно антихришћански и антизападњачки.
Припадници овог покрета нису хомогени и често су подељени широм провинције. Као испомоћ у својим терористичким акцијама, Ансар ал-Суна је често позивао друге милитантне и екстремистичке исламске организације на афричком континенту, да им се придруже за остварење заједничког циља.
Стручњаци и аналитичари сматрају да су главни разлози јачања ове организације веома тешко економско, социјално и политичко стање у држави. Распрострањена незапосленост младих људи, често их тера у екстремизам и криминалне активности.
Иако је позивање на ислам и шеријатски закон главна мантра овог покрета, он се финансира кроз шверц хероина, слоноваче и оружја.
