НА ДАНАШЊИ ДАН: Новак Ђоковић, Шерлок Холмс, Пац-Ман, Валтер и још много тога (22. МАЈ)
Добро дошли у "НА ДАНАШЊИ ДАН", нову СД рубрику у којој ћемо сваког дана давати кратку ретроспективу најважнијих историјских догађаја који су се десили, замислите, на данашњи дан.
НА ДАНАШЊИ ДАН: Независност Црне Горе, ФИФА, Мухамед Али, "Империја узвраћа ударац" и још много тога (21. МАЈ)
НА ДАНАШЊИ ДАН: НАТО бомбардовање, Битлси, "Отац на службеном путу", Мајкл Џордан и још много тога (20. МАЈ)
НА ДАНАШЊИ ДАН: Ратови Звезда, Мерилин Монро, Први совјетски сателит на Марсу, Малколм Екс, и још много тога (19. МАЈ)
334. пре нове ере Александар Велики продире у Малу Азију
У свом походу на исток, млади и амбициозни Александар Македонски у пролеће 334. године пре наше ере прелази Хелеспонт (данашњи мореуз Дарданели) и стиже у Малу Азију. Као препрека његовој даљој експанзији на исток нашла се војска персијских сатрапа.
Те исте године, према неким изворима баш на данашњи дан, одиграла се битка на Гранику у којој су се сукобиле грчка и персијска војска.
Значајно бројчано надмоћнија војска Александра Великог, која је бројала између 40 и 50 хиљада војника различитих родова војске, прегазила је персијску војску, која је бројала између 10 и 15 хиљада персијских војника и грчких плаћеника.
Епилог битке била је победа Александрове војске и повлачење персијанаца, а када је реч о жртвама, процењује се да је животе изгубило десет пута више Персијанаца него Грка, а бројке се процењују негде на 4,000 погинулих са персијске стране у поређењу са око 400 са грчке.
Иако ове бројке сугеришу да је Александрова војска победила уз минималне губитке, важан је податак да је током ове битке у Александровој војсци повређено између три и четири хиљаде војника.
Ипак, историчари, који су били у пратњи Александра Великог, записивали су другачије, те је један од њих - Аристобул - навео да је персијска војска изгубила 22,500 војника, док је број жртава са грчке стране износио свега 34 војника.
1859. Рођен сер Артур Конан Дојл
Сер Артур Конан Дојл био је британски лекар и писац, аутор криминалистичких романа, најпознатији као "отац" Шерлока Холмса и доктора Вотсона.
Велики узор сер Артура био је амерички романтичар Едгар Алан По, који и дан данас важи за једног од најбољих светских писаца кратких хорор, трилер и мистериозних прича. Едгар Алан По је једва преживљавао, а један од мало извора прихода био му је онај који је зарађивао радећи у новинским редакцијама, преко којих је велики број његових најпознатијих прича и бивао објављиван.
Зашто ово спомињемо сада? - Управо због занимљиве чињенице да је прво значајно књижевно дело сер Артура "Црвена нит", у коме се свет први пут сусреће са легендарним детективом из Улице Бејкер, изашло управо у једном часопису 1887. године
Након успеха који је остварила "Црвена нит" и чињенице да је публика феноменално прихватила лик Шерлока Холмса, Конан Дојл огроман део остатка своје списатељске каријере посвећује управо Шерлоку и његовим авантурама, посветивши му тако укупно 56 кратких прича и 4 романа, од којих су најпознатији "Знак четворице" и "Баскервилски пас".
1939. Представници Немачке и Италије потписали "Челични пакт"
У Берлину, непуна три и по месеца пред почетак Другог светског рата, немачки министар спољних послова Јоахим фон Рибентроп и његов италијански колега Галеацо Ћано, потписују "Пакт о пријатељству и савезу између Немачке и Италије", који ће у остати упамћен, по предлогу италијанског премијера Бенита Мусолинија, као "Челични пакт".
На овај начин, немачке нацистичке и италијанске фашистичке снаге уједињене су у својим заједничким циљевима за будућност Старог континента.
Један од потписника овог пакта, који је потписанике обавезивао на десетогодишну сарадњу, иницијално је требало да буде и представник Јапанског царства, али је на крају пакт потписан само између Немачке и Италије, због неслагања око војних циљева чланица пакта у блиској будућности. Док су Немачка и Италија као своје главне непријатеље гледали Француску и Биритању, за Јапан је највећи трн у оку представљао Совјетски савез.
Ипак, Јапан ће се придружити савезу Немачке и Италије 27. септембра 1940. године, у јеку Другог светског рата, потписивањем "Тројног пакта", познатог и под називом "Осовински пакт", а мало више од годину дана касније, 7. децембра 1941. године, Јапан ће се званично укључити у рат нападом на Перл Харбор.
1946. Рођен Петар Божовић
Велики глумац, још већи господин, а надасве човек каквих је мало остало у данашњем опогањеном свету. Припадник је неког древног, изгубљеног витешког соја вођеног вером у Бога, чашћу, јунаштвом и љубављу, соја који је одавно нестао са лица земље.
Тек понекад, на свега један малени космички тренутак који зовемо животом, појави се подсетник да је ова врста моралних дивова некада слободно корачала планетом. Један од тих подсетника свакако јесте господин Петар Божовић, великан српског и југословенског глумишта и наш данашњи слављеник.
Иза себе је оставио близу 200 улога у филмским и телевизијским остварењима, а многе од њих стекле су култни статус, управо због његове појаве, умећа и дела своје душе који је уткао у сваку од њих. Он је један од оних глумаца за чије улоге знате да их нико други не би могао одглумити.
Независно од жанра и потенцијала које има остварење у ком глуми, за господина Божовића ниједна улога није мала или безначајна, и свакој посвећује своју апсолутно пажњу. Заувек ће остати упамћен по својим маестралним монолозима, због којих многа остварења у којима је глумио неће постати жртве заборава.
Неке од својих најзначајнијих филмских рола имао је у филмовима: "Лепота порока", "Чудо невиђено", "Тајна Николе Тесле", "У име народа", "Лепа села лепо горе" и "Црни бомбардер".
Иако су улоге инспектора Тртовића из "Бумеранга" и доктора за љубавне проблеме из "Чекај ме, ја сигурно нећу доћи" феноменалне, ипак, можда најважнији глумачки тренутак у каријери Петра Божовића јесте онај чувени, ванвременски монолог из веома потцењеног остварења Жарка Драгојевића - "Ноћ у кући моје мајке", ког млађа публика вероватно не памти, а она старија га, надам се, није заборавила.
1960. Најснажнији забележен земљотрес у историји
У 15 часова и 11 минута по локалном времену, 22. маја 1960. године, Чиле ће постати жртва најснажнијег забележеног земљотреса у историји.
Земљотрес јачине нестварних 9,5 степени Рихтерове скале однео је између две и шест хиљада људских живота, а материјална штета никад није процењена.
Овај земљотрес је био толико снажан да је покренуо цунами, чији су таласи висине застрашујућих 25 метара хаварисали обале Чилеа, а невероватна је и чињеница да су у Јапану и на Филипинима, на више од 10,000 километара удаљености од епицентра земљотреса, забележени таласи висине од преко десет метара.
1972. Први председник САД у посети Совјетском Савезу
Ово је била друга посета Ричарда Никсона Москви, али прва у функцији председника Сједињених Америчких Држава. а угостио га је шеф совјетске државе Леонид Брежњев.
Циљеви ове посете били су конструктивни и помирљиви, што је резултовало потписивањем више договора између две велесиле, а најважнији међу њима био је "Уговор о антибалистичким ракетама", који је ограничавао број оваквих ракета које обе државе смеју да поседују.
Овај уговор на снази је био до јуна 2002. године, када су Сједињене Америчке Државе, због наводног ризика од уцене нуклеарним оружјем, одлучиле да се повуку из споразума, што је резултовало његовим коначним раскидом.
1977. Завршено последње путовање Оријент Експреса до Истанбула
Најчувенији воз у историји човечанства Оријент Експрес, пристигао је на своје одредиште и тако окончао свој последњи директан пут од Париза до Истанбула на данашњи дан пре 46 година.
Напредовање авио-саобраћаја узроковало је пад популарности воза као превозног средства за прелазак великих стаза. Из тог разлога, компанија је одлучила да, након 94 године постојања, угаси ову линију, на којој су путници, између осталих великих европских центара, пролазили и кроз Београд.
Овај чувени воз био је инспирација једној од највећих списатељица детективских романа Агати Кристи да напише једно од својих најбољих и најпознатијих дела "Убиство у Оријент Експресу".
1980. Свету представљен ПАЦ-МАН
Ако је неко осамдесетих година двадесетог века знао како да направи квалитетну и "заразну" видео-игрицу, то су свакако били Јапанци, а управо нам из Јапана долази светска сензација и дугогодишњи краљ видео-игара, бисер јапанске компаније Намко - Пекмен.
Име је добио по томе што је својим обликом подсећао на плочицу за хокеј на леду - пак, а светску славу стекао је управо на континенту где је хокеј на леду најпопуларнији - у Северној Америци, где су се људи у аркадама отимали око тога ко ће играти Пекмена.
То је била игрица коју су сви желели да играју и на коју се трошило највише новца. Како би се аутомат са игрицом покренуо, било је потребно убацити новчић, а један невероватан податак каже да је у Јапану избила несташица јена, услед чињенице да се огромна количина кованица налазила у Пекмен аутоматима.
Пекмен се сматра једном од икона поп-културе и држи рекорд за најпродаванију аркадну игрицу свих времена.
1987. Рођен најбољи тенисер свих времена Новак Ђоковић
Наш други данашњи слављеник је и највећи спортиста са ових простора свих времена и, дозволићемо себи да кажемо, највећи тенисер у историји овог спорта.
Освојио је сваки Грен слем турнир барем по два пута, а један од највећих циљева за ову годину јесте и освајање чувеног Ролан Гароса по трећи пут у каријери, што би била његова укупно 23. Грен слем титула, чиме би дефинитивно престигао Надала и изједначио рекорд Серене Вилијамс по броју титула на четири највећа турнира у овом спорту.
Ипак, можда највећа Нолетова жеља у наставку професионалне каријери јесте та једна једина велика титула која му константно измиче - олимпијско злато. Ако Бог да, Ноле ће бранити боје Србије у Паризу идуће године, а то ће бити можда последња прилика да се овај сан оствари.
Овом титулом, Ноле би постао једини члан Велике тројке, који иза себе има освојен сваки Грен слем, сваки турнир Мастерс 1000 серије, Завршни турнир сезоне и Олимпијско злато, чиме би заувек утишао дебату о томе који члан Велике тројке је највећи свих времена, иако већини нас то олимпијско злато неће рећи ништа што већ нисмо знали.
Ипак, ево једне компилације, да нас подсети о каквој тениској громади је реч:
Остаје нам само да нашем Нолету пожелимо срећан рођендан, добро здравље, повољне жребове на турнирима који долазе и да коначно, на париској шљаци, освоји то олимпијско злато о ком толико дуго сања.
Здрав нам био, Новаче!
2016. Преминуо Велимир "Бата" Живојиновић
Легенда српског и југословенског глумишта Велимир "Бата" Живојиновић, напустила нас је на данашњи дан пре осам година.
У каријери је глумио у преко 350, највише филмских, али и телевизијских и позоришних остварења и због ове импозантне бројке остаће упамћен и као глумац који никад није одбио улогу.
Свакако најпознатији сегмент његове каријере били су филмови партизанске тематике, међу којима се издвајају: "Козара", "Мост", "Битка на Неретви", "Сутјеска" и "Партизанска ескадрила", а можда његова најважнија филмска улога у животу јесте улога Валтера у култном филмском остварењу Хајрудина Крвавца "Валтер брани Сарајево", због које ће невероватну популарности стећи чак и у Кини.
Колико год нека његова улога била, условно речено, мала, Бата је увек успевао да из ње извуче максимум, те ће и такве улоге остајати уклесане у колективном сећању публике. Једна од таквих улога јесте и улога Гвоздена у антиратној драми Срђана Драгојевића "Лепа села лепо горе".
Чувени поздрав "Да се не љубимо", шаљиво се користи и данас међу бројним љубитељима и овог филма.
