НА ПОМОЛУ РАСПАД АМЕРИКЕ?! Након сукоба око границе подгрејане приче о ОТЦЕПЉЕЊУ ТЕКСАСА, да ли је сецесија могућа?!
Упркос свим наводима о могућем отцепљењу Тексаса, то се не може догодити, сагласна је већина америчких правних стручњака.
Спор између гувернера Тексаса Грега Абота и америчког председника Џоа Бајдена због превеликог броја илегалних миграната који прелазе границу поново је оживео приче о могућој сецесији.
- Тексас не може једноставно да се сети и напусти САД - закључује магазин Тајм.
РАСПАД БРИТАНИЈЕ НА ПОМОЛУ?! Новоизабрана премијерка Северне Ирске НАЈАВИЛА НАЈВЕЋИ КОШМАР ЛОНДОНА
ОДУЗЕЛИ МУ ПЕНЗИЈУ ЗБОГ ДОБИТКА НА ЛОТОУ: Сад има упозорење за све, НЕ УПАДАЈТЕ у исту замку као он!
ГРУПА МЛАДИЋА СИЛОВАЛА ДЕВОЈЧИЦУ (13) Хорор насред парка! Нападачи натерали дечка жртве да све гледа?!
Малена група локалних политичара тврди да Тексас има право да поново буде независна држава, као што је то већ и био у 19. веку, међутим, правна теорија их демантује. Но, неретко се о том питању расправља, често као реакција на изјаву неког званичника или пак, као сада, због политичког проблема на релацији Вашингтон-Тексас. Присталица независности Тексаса у тој савезној држави иначе има мало, међутим, због осетљивости теме њихове изјаве добијају релативно велику медијску пажњу.
Тренутни сукоб на релацији Бела кућа-Тексас подстакнут је ставом те савезне државе да федерална влада не чини довољно на заустављању великог броја илегалних миграната који сваког дана прелазе границе САД и Мексика. Тај број је иначе прошлог децембра био рекордан током једног месеца од почетка мерења. Границу је тада прошло око 250.000 људи.
Устав наводи да савезна влада једина има овлашћења и одговорност за заштиту граница, међутим, Тексасу је прекипело што Бајден води претерано меку политику. Због тога је Тексас почео да гради препреке на граници, укљућујући и бодљикаву жицу. Но, ускоро је Врховни суд одобрио савезној влади и њеним агентима да размонтирају жицу.
Абот је међутим наставио да тера инат. Пркосно је поручио да ће чим влада размонтира жицу на неком делу границе - управа Тексаса одмах поставити нову. Многи аналитичари довели су у питање овлашћење државе да сама управља питањима границе.
Истовремено су се окупили протестанти који су најавили да ће неколико стотине или чак хиљада возача камиона стићи у Тексас на демонстрације на којима ће од Бајдена тражити да заштити границу. Најавили су да ће на протесту, који је одржан у суботу, доћи чак 700.000 камионџија у конвоју под називом "Преузмимо наше границе натраг". Амерички медији, међутим, јављају да је права снага протеста много мања и да је стигло тек 50-ак возила.
Све је то покренуло приче о могућој сецесији Тексаса.
Тај је покрет давно назван Тегзит и добио је релативно много медијске пажње. Такође постоје и неке службене организације попут Тексашког националистичког покрета који заговарају независност савезне државе. Позивају се на историју Тексаса који је од 1836. до 1845. био независна држава. Тексас је 1836. године прогласио независност од Мексика након чега је анектиран од САД девет година касније. Тада је постао 28. савезна држава САД.
Тексас је током америчког грађанског рата још једном прогласио независност. Тада је поразом војске Конфедерације изгубио самопроглашену државност коју су амерички судови ионако тумачили као незакониту.
Познати судија америчког Врховног суда Антонин Скалија одговорио је 2006. године на питање да ли постоји правна основа за одвајање држава.
- Одговор је јасан, постоји ли иједно уставно питање које је решио грађански рат, то је да не постоји право на сецесију - рекао је Сцалија у изјави која се врло често цитира.
Са тим ставом се слаже огроман број америчких правника.
- Не, Тексас се не може легално одвојити од САД, упркос популарном миту - наводи локални портал Тексас Трибјун.
Део политичара америчке крајње деснице, незадовољан потезима Беле куће, међутим, води политику која им омогава да задрже привид америчког патриотизма, упарујући га са сепаратизмом, зато што верују би у независном Тексасу оживели "праве" америчке идеале.
Тегзит, међутим, остаје маргинална појава без институционалне подршке.
Србија Данас/Вечерњи.хр/Аутор: Дино Брумец/Пренео: П.С.