ПОПУТ ВОЈВОДЕ МОМЧИЛА ЂУЈИЋА: Јерменски свештеник носио оружје да одбрани свој народ и манастир од душмана (ФОТО/ВИДЕО)
Није хтео да се одвоји од светиње без борбе
Тер Ховханес, познати игуман јерменског хришћанског манастира Дадиванка усликан је током Првог рата за Арцах 1992. године, а фотографија на којој се види како носи униформу и аутоматску пушку постала је симбол борбе за опстанак једног народа у тешким временима, народа опкољеног окрутним завојевачем, народа који је морао сам да узме ствар у своје руке. У Првом рату за Карабах Јермени су потукли Азере и задржали регију у својим рукама. Међутим, Азери су дочекали друго полувреме 2020. године.
ЈЕРМЕНСКИ ПАТРИЈАРХ НЕ ОПРАШТА: Пашињан више нема куд, духовни вођа Јермена тражи само једно!
ОКРЕЋУ ЛЕЂА ПРЕД ЊИМ: Пашињан остаје без великог пријатеља, сви су га оставили због ИЗДАЈЕ!
Председник Јерменије затражио ХИТНУ помоћ од Путина
Тер је свештеник древноисточне, монофизитске (миафизитске), Јерменске апостолске цркве и деведесетих година је узео учешће у борби за одбрану свог народа и хришћанства у суровим брдима и кланцима Карабаха. Први рат је трајао од 1988. до 1994. године, после распада СССР-а., а други нешто више од месец дана почевши од 27. септембра до 9. новембра 2020. године. Први је однео далеко више живота, али је други по бруталности надмашио претходни сукоб.
Фото испод: Руски мировњаци у Нагорно-Карабаху
Свештеник Ховханес је током Првог рата деведесетих успео да одбрани вековна огњишта заједно са својим народом и саборцима, али овај пут није успео у томе. Далеко боље наоружани непријатељ је победио и "ослободио остатак Азербејџана" што је довело до уништења и спаљивања бројних објеката културне и верске баштине Јермена на тим просторима.
Овај пут, свештеник није успео да одбрани манастир Дадиванк, али руски мировњаци јесу. Они сада чувају јерменски манастир, којег су азербејџански војници већ покушали да се домогну, али су их у томе спречили. На друштвеним мрежама се већ појавио снимак како азербејџански војници прилазе манастиру, али их двојица руских војника, од којих је један по свему судећи официр, враћају назад. Азерима није било свеједно, одмахнули су рукама и пошли назад, у супротном ко зна шта би било са хришћанском светињом.
Фото испод: Манастир Дадиванк под заштитом руских мировних снага
Игуман манастира Дадиванк је пре самог одласка Јермена из Калбаџара (јерм. Карвачар) рекао да не би никад напустио свој манастир и да би га бранио с оружјем у рукама, чак и по цену сопственог живота. Међутим, територија је морала да буде евакуисана убрзо и потом је предата под контролу Азербејџана у оквиру трилатералног споразума.
Цела прича о јерменском свештенику који је бранио свој народ и који је и даље спреман да га брани у брдима Карабаха невероватно подсећа на причу о српском свештенику који је исто скинуо мантију и отишао у борбу да брани свој народ, причу о војводи Момчилу Ђујићу, без чије борбе и устанка би много више Срба завршило у Јасеновцу, Градишки и осталим усташким логорима.
Подсећања ради, током Првог рата, области Калбаџар, Агдам и Лачин спојене су са Нагорно-Карабахом у једну целину која је де факто функционисала као независна Република Арцах (али непризната) и била практично спојена са Јерменијом.
Фото испод: Јермени последњи пут посећују манастир Дадиванк пре нпуштања Калбаџарског региона
Азербејџан је полагао право на Карабах на основу историјске одлуке комунистичке партије по којој је заснован и каснији став међународне заједнице, а Јермени су имали много дубљи историјски разлог за одбрану права на Карабах, јер је цела област историјски била насељена Јерменима још од античких времена и ранохришћанског периода.
Вести о дешавањима у Нагорно-Карабаху можете прочитати ОВДЕ.
