ОВО СУ НАЈДУЖЕ ЗАТВОРСКЕ КАЗНЕ: Да ли сте знали да је једна жена осуђена на чак 141.078 година?
Британски Индепендент истражио је неке од најдугорочнијих пресуда изречених криминалцима - толиких да би неки и више живота требало да проведу иза решетака.
Понекад затворска казна заправо може бити веома строга, чак и за оне које не лиши живота. Док извесне затворске казне подстичу страх од прераног изласка криминалаца на слободу, у појединим случајевима управо је обрнуто.
Жена погинула након судара са ЕЛЕКТРИЧНИМ ТРОТИНЕТОМ: Шетала је крај Сене када су на њу налетеле две девојке у ПУНОЈ БРЗИНИ, полиција у ПОТРАЗИ
Паразит из Америке "појео" девојчицина стопала: Одлазак на ОВО МЕСТО ју је могао коштати живота (ФОТО)
Због ПРОДАЈЕ АУТОМОБИЛА ЗАВРШИО ИЗА РЕШЕТАКА: На задњем седишту пронађен језив доказ монструозног злочина!
Најдужом казном затвора коју је суд изрекао сматра се она коју је добила Чамои Типјасо с Тајланда, која је 1989. зарадила затвор у трајању од 141.078 година.
Као супруга тајландског официра била је умешана у пирамидалну шему преваре 16.231 човека у износу од 2,5 милиона евра. С обзиром да су неке њене жртве наводно биле чланови тајландске краљевске куће, вероватно није очекивала милост. Њој се заправо посрећило с обзиром да је 1989. тајландски законом одређено да, без обзира на висину пресуде, максимално време које појединац може провести иза решетака за превару износи 20 година.
Отман ел-Гинаоуи, Шпанија: 42.924 године
Сличан пропис примењен је и у случају терористе Отмана ел-Гинаоуија који је добио 42.924 године затвора на шпанском суду као масовни убица у бомбашком нападу на воз у Мадриду, 2004. Његов саучесник Џамал Зоугам добио је 42.922 године за учествовање у том нападу што је узео 191 живот.
Као и на Тајланду, шпански закони лимитирају раздобље које се може провести иза решетака, па ће у пракси тако било ко остати у затвору највише до 40 година.
Чарлс Скот Робинсон, САД: 30.000 година
Кад дође до казни где нема наде за горњи лимит за стварно одслужено време, најдужа би могла бити она силоватељу деце из Оклахоме, Чарлса Скота Робинсона.
Године 1994. порота је препоручила 5.000 година затвора за сваки од шест оптужби против њега.Онда је окружни судија, Дан Овенс одлучио да му је доста починитеља који одслуже само део времена. И зато, како би био сигуран да Робинсон неће бити ослобођен пре истека иједне од 5.000-годишњих казни, судија Овенс пресудио је да буду служене узастопно, а не истовремено, оставивши силоватеља деце да гули 30.000-годишњу затворску казну.
- Верујем да сам осигурао да ћете провести остатак свог живота унутар граница Поправног одсека - рекао је судија Робинсона, који не може добити помиловање пре него што одслужи бар 108 година.
Дарон Беналфорд Андерсон, САД: 11,250 година
Кандидат за најкатастрофалнију жалбу у историји судства може бити силоватељ Дарон Беналфорд Андерсон.
Након што је проглашен кривим за пљачку, киднаповање и силовање једне старије жене 1993., Андерсон је уложио апел, вероватно се надајући да ће му се за век два умањити казна од 2.200 година.
Прво му је добро кренуло, изборио се за поновљено суђење. Али, онда, опет завршава иза решетака, овај пут одлуком пороте на 11.250 година – што повећава његову затворску казну за 9.050 година. Па му је његов труд осигурао улазак у Гинисову књигу рекорда за „највећу затворску казну као резултат жалбе“.
Кад смо код апела, Андерсонов саучесник Алан Меклорин био је боље среће; казна му је смањена за 500 година. Али, узевши у обзир да му је оригинална износила 21.250 година, посрећило му се само увсловно.
Дадли Вејн Кјузер, САД: 10,000 година
Најдужу затворску казну за једно дело у Америци, добио је Дадли Вејн Кјузер који је осуђен на 10,000 година затвора јер је убио своју жену.
Описан као 'рођени убица' од стране једног тужиоца, Кјузер је проглашен кривим за убиство своје одбегле жене, Диане Кјузер, свастике и једног студента који је пуким случајем био у кући Барингерових на Ноћ вештица 1976. Осуђен је на смрт 1977., али је казну 1980. амерички Виши суд преиначио као противуставну. Године 1981. резултовало је то двема доживотним казнама за убиство Барингерове и Пјурона плус 10.000 година затвора за убиство супруге.
Пријатељи Кјузера који сад има 74 године кажу како је у затвору прешао у хришћанство и осећа кајање. Прошлог месеца му је по 10. пут одбијено помиловање.
Ендрју Астон, Велика Британија: 26 доживотних казни
Најдужа казна икад изречена криминалцу на британском суду је 26 затворских казни у континуитету, коју је добио Ендрју Астон на Врховном суду у Бирмингему, 2002.
За три месеца почетком 2006., кокаински зависник напао је и покрао 26 старих и немоћних људи у њиховим домовима.
Две жртве су преминуле од повреда које им је задао Астон. Убица је осуђен за два убиства и 24 оптужбе за разбојништво.
Његових 26 доживотних казни засенило је чак и 21 што их је добила Шесторка из Бирмингема, који су у једном од најгорих подбачаја правде у историји Велике Британије погрешно осуђени за серију бомбашких напада на пабове приписане ИРА, 1974.
Шесторка из Бирмингема 16 година је трунула у затвору пре него што је доказана њихова невиност. Чак и њихова незаслужена робија бледа је у поређењу са случајем Рикија Џексона, који је провео 39 година иза решетака због убиства које није починио – што се сматра најдужом погрешно досуђеном затворском казном.
Суд је Џексона прогласио невиним, 2014. године, и примио је више од милион долара компензације од државе Охајо због неоправданог затварања.
Алберт Вудфокс, САД: 43 године у самици
У смислу затворске патње, тешко је наћи гори случај од Алберта Вудфокса, који је пуштен из затвора у Луизијани у након 43 године проведене у самици – иако се бранио да је невин.
Он се сматра човеком који је издржао најдужу казну у самици од свих америчких затвореника, проводећи 23 сата дневно у ћелији величине 1,8x2,7 метара - 43 године, с дозволом да само на сат дневно вежба у ограђеном бетонском дворишту, окован и сам.
Служио је због другог прекршаја када су он и још двојица – који су постали познати као Тројка из Анголе – 1972. осуђени за убиство затворског чувара. Вудфокс и његови помоћници тврдили су да су сва тројица погрешно затворена због одмазде јер су предводили штрајкове глађу због „нечовечних затворских услова“ и били чланови групе Црне Пантере.
Године 1992. његова пресуда поништена је на темељу чињенице да није имао асистенцију саветника, али осуђен је на другом суђењу, 1998. И та је пресуда преиначена 2013. због дискриминације у селекцији шефа велике пороте. Ослобођен је након што су се меродавни државе Лузијана сложили да одбаце могућност за треће суђење, а за узврат он неће оспоравати блажу оптужбу за убиство из нехата и тешко разбојништво.
Нагласио је како циљ његове парнице није признање кривње, додавши изјаву као објашњење:
- Иако сам желео да докажем невиност на новом суђењу, брига за здравље и године нагнали су ме да решим овај случај сад и изађем на слободу.
Године 2014. испричао је једноме блогеру како је патио у самици:
- Страховао сам да ћу подетињити и смотати се у положај фетуса, па лежати тамо дан за даном до краја живота. Бојао сам се да ћу напасти властито тело, можда одсећи тестисе и бацити их кроз решетке онако како сам видео да други чине кад више не могу даље.
