НАЈЛУЂИ КОНТРАНАПАД ИКАДА! ДОШЛИ СУ ДА ПОКОРЕ ЊЕГОВУ ОТАЏБИНУ! Одговор једног самураја ушао је у легенду
Први, за самураје који су бранили Јапан практично неозбиљни, покушај да се покори Шогунат десио се 1274. године
У другој половини XIII века, реч Монгол уливала је страх у кости сваком војнику који је витлао мачем од Варшаве до Пекинга. На трону у царској Кини, тада у склопу монголске империје, седео је Џингис Канов унук - Кублај Кан. Али, трн у оку непобедиве хорде представљала је острвска империја, која је упорно одбијала да се покори онима који су покорили цео познати свет. Био је то Камакура Шогунат Јапана.
УМЕСТО ПОЛИТИЧКЕ МУДРОСТИ, НОВА ПРОВОКАЦИЈА УКРАЈИНЕ: За Москву једна ствар приоритет, Песков скренуо пажњу Кијеву
ЖЕСТОКА БОРБА ЗА НЕМАЧКОГ КАНЦЕЛАРА: Зедер добио важне поене, Лашет уверен да добија подршку колега
ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋЕ? НАЈБИЗАРНИЈА КАМПАЊА ИКАДА: Политичар устао из мртвачког сандука, тиме послао бруталну поруку (ВИДЕО)
Први, за самураје који су бранили Јапан практично неозбиљни, покушај да се покори Шогунат десио се 1274. године. Због недостатка поузданих информација, Кублај Кан је послао једну мању експедицију састављену од искусних бораца, да извиди ситуацију на јапанским острвима.
Та експедиција је завршила на дну мора у близини данашњег Токија када је на њу насрнула армија самураја, не пруживши им шансу ни за повлачење. Након овог неуспеха, Кублај Кан је био одлучан да се следећи неће десити.
Годинама су у Кореји и Кини, под влашћу Монгола, хиљаде и хиљаде људи радили на изградњи највеће флоте коју је свет икада видео. Резултат рада у практично робовским условима био је импресиван. Флота која је направљена представљала је страх и трепет ондашњег времена, а и данас би изазвала страхопоштовање.
Направљено је преко 4.000 огромних војних бродова, сваки опремљен са по неколико топова, који су користили навооткривени изум кинеских алхемичара - барут. Поређења ради, чувена шпанска армада која је напала Енглеску 1588. имала је 130 бродова, а први пут када је употребљена већа поморска сила десио се тек 663 године касније, приликом америчког искрцавања у Нормандију.
На четири хиљаде бродова укрцано је 157.000 до тада непобеђених монголских војника, са припадајућим коњима и помоћним особљем који су их опслуживали. Средином 1281. године, застрашујућа војна сила се упутила ка јапанским острвима, одлучна у намери да казни једину преосталу азијску земљу која није клекла пред Џингис Канове наследнике.
Јапанцима који су спремали одбрану острва није недостајало храбрости, напротив, али им је недостајало стратегије и средстава за поморску битку. Не чекајући да противници дођу до обала, јапанска верзија морнарице из XIII века, са малим чамцима којима су веслали сами самураји, била је збрисана за врло кратко време, највише захваљујуци барутним топовима и првим верзијама експлозивних направа.
Мислећи да су већ одрадили најважнији део посла, Монголи су започели искрцавање на обалама Хаката залива, иако им формација и конфигурација залива није дозвољавала да у напад истовремено крену сви војници. Монголска коњица, која је збрисала бројне империје са лица земље, сјурила се на копно. Међутим, наишли су на жесток отпор самураја, који су, користећи изненађеност противника њиховом одлучношћу, прешли у контранапад.
Искрцавање у заливу Хаката завршено је тако што су се Монголи повукли на бродове, оставивши иза себе неколико хиљада мртвих. Увидевши да са самурајима нема шале, припремали су се за поновни, општи напад.
Следећег дана, на приступачној обали на којој се очекивао напад бројно надмоћнијег непријатеља, појављује се Коно Микиари, са око 500 својих самураја. Дошавши до зида који су Јапанци саградили на обали да би се бранили од надолазеће инвазије, сазнаје да се битка десила прошлог дана. Једва је успео да преживи ту чињеницу те се, дрхтећи од беса, заклиње свим својим прецима да ће бити први који ће ићи у следећу борбу.
И даље гневан на судбину што га је спречила да учествује у бици за коју се спремао целог живота, једино је он поставио камп са друге стране зида, на самој плажи тик поред мора. Пркосећи Монголима и повремено им гестикулирајући све увреде којих је могао да се сети, одолевајући стрелама и топовским нападима упућеним у његовом правцу, није имао стрпљења да чека развој ситуације.
Већ следећег дана, Коно Микиари је запловио са два мала чамца, у којима је било око 20-30 самураја, директно у гротло армаде од преко 4.000 огромних тешко наоружаних ратних бродова који су превозили 150.000 непобедевих ратника, упутивши се према адмиралском броду. Видевши Микиарија, Јапанци са плаже су почели да навијају, знајући тачно шта је његов план.
Збуњени Монголи су пратили веслање две-три десетине самураја, претпостављајући да су могуће само две опције - или ратници у чамцу долазе да се предају, или долазе да преговарају у име Јапанаца. Немогуће је да су кренули у напад. То би било сулудо чак и по самурајским стандардима.
Тако је Коно Микиари неометан са два чамца стигао до самог адмиралског брода, те у муњевитом нападу једним замахом мача пресекао јарбол и кренуо према палуби.
Након што се нашао на броду, Микиарија је било немогуће зауставити. Поштујући стари кодекс части самураја, кретао се само напред, катаном продирући кроз масу непријатеља, остављајуци иза себе одсечене удове и главе Монголских ратника, неспремних за овакав вид борбе.
Након што су се прегруписали и узели оружје, Монголи су почели да јуришају на самураје надирући из сваког отвора који је постојао на броду. Чак и након што је његова група преполовљена, а он сам био прободен стрелом у лакат и раме, Коно Микиари, који је био неколико десетина центиметара нижи од сваког од својих противника, наставио је да иде напред.
Самураји су се убрзо нашли на главној палуби, а од монголског адмирала, који је обешене вилице остао укочен од чуда, делила их је само адмиралова гарда. Била је то формација од тридесетак најспособнијих и најсмртоноснијих ратника из целе Азије, чији је капетан био застрашујући Египћанин, човек импресивног ратног искуства и још импресивнијег изгледа.
Извукао је огромни мач који је и он сам морао држати са обе руке. Отпочела је борба између монголоског титана и омаленог самураја. Два замаха касније, капетан се срушио на земљу располућене лобање, а Коно Микиари је заробио адмирала монголске армаде.
Читав подухват је трајао само неколико минута. Док су Монголи на другим бродовима схватили шта се дешава и одлучивали како да поступе, Коно Микиари је, са својим застрашујуће ефикасним саборцима већ побио целу посаду адмиралског брода, заробио адмирала, запалио његов брод и био у свом чамцу којим је френетично веслао ка обали.
Дим који је излазио из запаљеног брода, али и из спремишта за барут, спречавао је посаде других бродова да прецизно гађају чамце са самурајима, те се тако Коно дочепао обале са неповређеним заробљеником.
Овај невероватни успех је инспирисао и остале самураје да крену са сличним подухватима. Монголи су, под притиском тих суманутих напада, као и због недостатка вођства узрокованог заробљавањем адмирала, били приморани да повуку своју застрашујућу флоту из залива Хаката.
Зауставили су се код острва Такашима, где су се прегруписали И покушали да схвате шта им се десило. Ковали су план следећег напада, сматрајући да су срамотан пораз доживели пре свега због шока изазваног неочекиваним потезом непријатеља.
Другу шансу за напад, ипак, нису добили. Само неколико дана након што им је Коно Микиара нанео сраман пораз, Монголи су наишли на исто тако ефикасног непријатеља.
Снажан тајфун се обрушио на јапанска острва, а монголска флота, која је истерана из безбедности залива, без могућности да се искрца на копно, била је препуштена на милост и немилост природној сили - обилној киши, огромним таласима и застрашујућем ветру.
У само једној ноћи, огроман део највеће дотадашње поморске силе завршио је на дну мора. Они који су нису страдали у бродолому, постали су лак плен за разјарене самураје који су их чекали на копну. Тајфун који је те ноћи однео у смрт монголске нападаче Јапанци су назвали "Камиказа" - "Божији ветар".
Процењује се да је минимално 100.000 монголских ратника страдало у покушају инвазије на Јапан. Они малобројни који су преживели, нису наишли на милост запрепаштених монголских владара, а Коно Микиари је постао народни јунак Јапана, који је својим делом обликовао јапански национални идентитет.
