НАЈПОЗНАТИЈИ СЕРИЈСКИ УБИЦА У ИСТОРИЈИ: Говорио је да мрзи људски род, а његове последње речи СЛЕДИЛЕ СУ СВЕТ
Панзрам је више пута завршавао иза решетака, али не због својих бруталних злочина, који су остајали неповезани са њим, већ због провала, насилништва и лоповлука
Карл Панзрам - истетовирани, 1,80 метара висок мушкарац, са хладним, сивим очима, 1920. године нашао се на броду који је пловио ка Анголи, да би радио као поморски трговац. По доласку у место Лобито Бај, ангажовао је неколико локалних водича за наводну експедицију лова на крокодиле.
ДА ЛИ ЈЕ ЦЕНА ИПАК ПРЕВИСОКА? ДА ЛИ ЈЕ РАТ СТВАРНО ИЗЛАЗ? За шта се крваво убија у Карабаху
АКО ЖЕЛИШ МИР, СПРЕМАЈ СЕ ЗА РАТ! Брутални контранапад разјарених Азера: Муњевито освојили 13 села
МОСКВА РАСКРИНКАЛА ЕРДОГАНА: "Такви наводи не промовишу мирно решавање и деескалацију сукоба"
Али, Панзрам је заправо имао нешто друго на памети. На пола пута, редом је пуцао у сваког члана, а потом је њиховим лешевима нахранио крокодиле који су вребали у оближњој реци.
То је само један у низу монструозних злочина овог човека, једног од најпознатјијих серијских убица у историји.
- За живота убио сам 21 човека, починио сам на хиљаде провала, пљачки, палио сам и рушио објекте, силовао преко 1000 младих дечака и девојчица. Није ми нимало жао због ствари које сам урадио. Мрзим читав људски род, укључујући и себе - написао је Панзрам у својој аутобиографији коју је написао док је био иза решетака.
Стручњаци који су истраживали његов профил и личност, истакли су да корен његовог зла и садизма потиче још из најранијег детињства. Панзрам је рођен у великој, сиромашној породици у Минесоти, а отац их је напустио када је имао осам година. Још тада је крао и пљачкао комшијске куће.
Убрзо је послат у локалну школу, која је постала озлоглашена по "Кући за сликаре", месту где су се непослушни ученици кажњавали батинама, а било је прича и о силовању. Такав назив имала је јер су деца у њу улазила неозлеђеног тела, а излазила би "ишарана" модрицама и огреботинама. На крају, Карл је спалио ово место.
Следеће године провео је завшавајући средњу школу, а потом је спавао на теретним возовима, успут се бавећи провалама и пљачкама. Током једне вожње у вагону га је силовала група бескућника, а он је истакао да га је то начинило "тужнијим и болеснијим дечаком, али мудирјим него икад".
Тада почиње његов "крвави" пут - током 1915. године Панзрам је путовао кроз Сједињене Америчке Државе, спаљивајући и уништавајући куће, локале и зграде, а успут је и силовао безброј младих дечака и девојчица. Касније је рекао да је силовао не зато што је имао потребу за тим, већ јер је желео да понизи своју жртву и покаже јој да је доминантан.
Панзрам је више пута завршавао иза решетака, али не због својих бруталних злочина, који су остајали неповезани са њим, већ због провала, насилништва и лоповлука. У затвору су чувари били брутални према њему - држали су га у самици данима, хранили га бубашвабама, тукли немилосредно, што је у њему појачавало и хранило мржњу. Увек је успевао да побегне из затвора, а у "паузама" између робијања успевао је да почини језива убиства.
Прво масовно убиство починио је 1918. године када је унајмио морнаре да раде на његовој јахти (коју је купио од украденог новца). Опио их је алкохолом, а затим је пуцао у свих 10. Признао је и да је хладнокрвно убио и силовао два мала дечака, а једног од њих тукао је огромним каменом до смрти.
Такође, оптужен је и да је отровао цео један градић, јер је воду затровао арсеником. У затвору је гвозденом шипком поломио главу човеку задуженом за прање веша. Осуђен је на смрт, а обешен је у септембру 1930. године.
- Волео бих да читав људски род има један врат и да ставим моје руке око њега - рекао је непосредно пред смрт.
У затвору је склопио необично пријатељство са стражарем Хенријем Лесером, на чији је наговор написао аутобиографију, која је објављена тек 1970. године.
- Био је невероватан писац. Запањен сам његовом интелигенцијом и стварима за које је био способан - рекао је Џон Боровски, који је режирао документарац о Панзраму.
Када га је "џелат" питао за последње речи, Панзрам је рекао:
- Пожури копиле, једно. Ја бих могао да убијем 10 људи, док се ти заје*аваш!
Сахрањен је на затворском гробљу, а његов гроб је обележен само бројем који је носио током робије - 31614.
