Највећа МУСЛИМАНСКА земља света пред кључним ТРЕНУТКОМ у својој ИСТОРИЈИ?!
Хоће ли земља са 238 милиона становника изрџати бурна политичка превирања?
Џакарта, главни град Индонезије, други је највећи конгломерат на свету под називом "Џабодетабек" (делови имена градова Џакарта, Богор, Депок, Тангеранг и Бекаси) и налази се на најнасељенијем острву света - Јави. Свеукупно, овде живи преко 30 милиона становника. Ово велико градско подручје седиште је регионалне организације индокинеских држава АСЕАН-а и велико финансијско средиште. Осим Банке Индонезије и Индонезијске берзе, овде су седишта многих индонезијских и страних компанија и мултинационалних корпорација.
ИНДОНЕЗИЈА: Наставља се потрага за несталима после потонућа трајекта
БЕСПЛАТНА школа традиционалних индонежанских плесова - све што треба да донесете је осмех! (ФОТО)
С обзиром на тај пословни бум, Џакарта је почела привлачити велики број људи из целе Индонезије, али и шире, чиме је постала космополитски град с многим културама и заједницама. Као доказ томе, градоначелник Џакарте је до сада био етнички Кинез и хришћанин Басуки Ахок Пурнама, блиски сарадник индонежанског председника Џока Џоковија Видода. Наравно, у таквом средишту су врло напети избори, а недавно одржани регионални избори за Џакарту показали су раст левичарских исламистичких конзервативаца.
Изненађујућу победу однео је бивши министар образовања Аниес Басведан, који води у гласању за око десет одсто. Због обима целог посла, прави резултати ће бити обзнањени првог маја. Басведан је цењени политиколог, угледан у светским размерама, али се сматра да подржава снажну линију политичког ислама у Индонезији, која је увезена на крилима ширења саудијског новца.
Исламисти су дефинитивно подржали Басведана у његовој трци против Ахока, кога су оптужили за бласфемију и вређање ислама. Такође су подржали и трећег по снази кандидата Агуса, сина бившег индонежанског председника Сусила Бамбанга Јудхојона. Коришћење ислама и насртај на немуслиманског кандидата показатељи су опречности у индонежанском друштву, које покушава да пронађе пут између отвореног и плуралистичког друштва и снажне исламистичке оријентације.
Индонезија је земља значајне етничке и верске сложености. Према попису из 2010. земља броји 237,6 милиона људи, а 58 посто њих живи на Јави. Очекује се да се становништво повећа од процењених 269 милиона становника 2020. на 321 милион 2050.
Они чине отприлике 300 засебних етничких група које причају 742 различитих језика и дијалеката, а донекле их повезује „бахаса индонесиа“, језична варијанта малајског језика. Верски је Индонезија највећа муслиманска земља на свету. Сунитски муслимани чине 87,2 посто популације (шиита има 0,5 посто, а ахмадија 0,2 посто), док су остали протестанти, римокатолици, хиндуисти, будисти и конфуцијанци. Постоје и бројне анимистичке религије по индонежанском архипелагу, али они службено нису признати.
ИНДОНЕЗИЈУ ПОГОДИЛА ДВА ЈАКА ЗЕМЉОТРЕСА: Повређено 9 особа
Оснивачи модерне Индонезије су одмах на почетку кренули да стварају инклузивну и плуралистичку државу темељену на филозофији Панкасила, која укључује етничку и верску толеранцију под идејом јединства у различитости. Тих пет темељних начела су (1) уверење у апсолутност Бога; (2) праведно и цивилизовано човечанство; (3) јединство Индонезије; (4) демократија вођена унутрашњом мудрости; (5) социјална правда за све народе Индонезије.
Оснивач модерне Индонезије, Сукарно је први пут објаснио филозофију Панцасиле 1. јуна 1945, те је у њу укључио традицију и идентитет домородачких Индонежана, индијских хиндуиста, западних хришћана и арапских муслимана. Као комбинација социјализма, национализма и монотеизма, Панкасила је одражавала сву сложеност индонежанског друштва. Кроз већину модерне историје Индонезија се истицала у исламском свету по својој модерности, умерености, отворености и плуралности, иако су постојали изливи насиља према хришћанским Кинезима, нарочито 1965. и 1998, првенствено због тога што Кинези држе важне привредне позиције у земљи.
А ОД ЧЕГА СУ МУ ЗУБИ? Овај човек једе ексере у сласт! (ВИДЕО)
С обзиром да је Панкасила била увек државна идеологија, она је заменила и државну веру. Ислам и даље није уставно признат као главна државна религија. Због тога су индонежански исламисти деценијама покушавали да пронађу лакши начин уласка у државне структуре како би засновали исламистичку политичку струју. Однос Панкасиле и исламизма тако игра највећу улогу у индонежанском друштву од проглашења независности.
Од седамдесетих су исламистичке групе добијале финансијску помоћ из Саудијске Арабије. С тим су новцем саградиле многобројне џамије по целом архипелагу које су истицале најстрожу интерпретацију ислама, ону која је у потпуности опречна толерантнијем традиционалном исламу у Индонезији. Истовремено су неки индонежански политичари прагматично подржавали екстремније исламистичке групе па чак и наоружане групе како би застрашивали своје противнике и уздигли свој статус.
СКАНДИРАЊЕ, ОВАЦИЈЕ И АПЛАУЗ: Бичевање и мучење жена јавна забава (ВИДЕО)
Посебно се то огледало током владавине председника Јудхојона, који је на власти био десет година, од 2004. до 2014. Његов наследник Јокови Видодо настоји да спречи даљи развој екстремизма, али избори за управу Џакарте показују да то није тако лако. Бирање је и предзнак шта се може догодити на идућим председничким изборима 2019., с обзиром да су Јокови и његова странка у потпуности подржавали Ахока.
Исламистичка десница је охрабрена овом победом и очекује се да ће повећати своје напоре у ширењу своје агенде широм земље, што истовремено укида модел верске толеранције и демократске отворености који је красио Индонезију. Но, радикални исламизам није новост у Индонезији, јер је присутан у земљи још од колонијалног времена, када су се муслимани радикализовали због осећаја политичке маргинализације, велике неправде према муслиманској заједници и западне колонијалне доминације.
КЛИЗИШТЕ У ИНДОНЕЗИЈИ ОДНЕЛО 12 ЖИВОТА: Настрадала и деца
Око 1800. године започео је већи број путовања Индонежана на хаџилук у Меку, а из Арабије су донели вехабитску идеологију и жељу за реформом индонежанског ислама. Вехабизам се нарочито почео ширити архипелагом када су Холанђани почели да шире своју политичку улогу. Уједно се раширио и салафизам из Египта, нарочито након 1869. када је отворен Суески канал и када су се знатно повећали контакти с блискоисточним средиштима.
Многи су Индонежани такође одлазили на студије у Египат и Саудијску Арабију. Одавде се слао новац за стварање организација као што је Ал-Ирсјад (Унија за реформацију и вођство) као и Персатуан Ислам (Исламска унија) на Јави, који су прокламовали „прочишћивање“ ислама.
СУМАТРА У СТАЊУ ВИСОКЕ ПРИПРАВНОСТИ: Вулкан еруптирао СЕДАМ пута (ВИДЕО)
Након осамостаљења, исламисти су били стављени у страну за време Сукарна, док је Сухарто забранио муслиманске организације и затварао њихове вође, сматрајући их претњом својој власти. Неки попут Абдулаха Сунгкара и Абу Бакара Басјира, вође Џама Исламије, побегли су у Малезију. Радикалне верске групе које су остале да делују у Индонезији чиниле су то илегално и користећи највише канале на универзитетима.
Након Сухарта се вратила слобода њиховог деловања, али су такође настале радикалне организације Маџлис Муџахидин Индонезија (Веће индонежанских муџахедина), Фронт Пембела Ислам (Фронт исламских бранитеља), Џама Исламија (Исламски збор) и сада распуштени Ласкар Џихад (Војници џихада). Све ове групе повезује жеља за оснивањем шеријатског права, противзападне политике и коришћење насиља. Заправо, Џама Исламија се повезује с многобројним бомбашким нападима на људе и цркве, а највећи такав напад био је 2002. на ноћни клуб на Балију када је погинуло 202 људи, највише страни туристи.
ТРЕСАО СЕ БАЛИ: Земљотрес у Индонезији, за сада нема узбуне на цунами
Индонезија је такође једна од највећих светских „извозника“ бораца Исламске државе, јер је више од 500 Индонежана отишло у рат у Сирију и Ирак, а око стотину њих се вратило како би ширили идеју ове терористичке организације у Индонезији. Они су највећа претња безбедности земље, а с обзиром на новац који поседују, нуде велике новчане награде ако људи приступе њиховим организацијама. Засигурно ће се фокус на искорењивање њихових пракси и финансијске атрактивности смањити ако би исламисти почели да освајају власт на регионалном и државном нивоу.
