Након 17 година пронашла је мајку која је у ОСМОМ МЕСЕЦУ покушала да је побаци: Тек онда је откривена ИСТИНА
Језива судбина
Мелиса Охден (40) из Мисурија тежила је само 1,3 килограма док је лежала прикључена на апарате на неонаталном одељењу болнице у Ајови 29. августа 1977. године.
Но, уз њу нису били забринути отац и мајка, брижно је држећи за малену руку и очајнички желећи да преживи. Наиме, њена мајка напустила је болницу верујући да је бебу у њејној материци убила отровна физиолошка течност коју су јој пет дана убризгавали у материцу након што је одлучила прекинути трудноћу у осмом месецу трудноће. Беба је требало прогутати течност која би је убила и све би било 'решено'.
Викторија (25) је отишла са дечком на романтично путовање, а кући је вратили мртву (ФОТО)
Међутим, Мелисина мајка није знала да процедура није успела и да је њена кћи успркос свему преживела.
Мелиса је сазнала да свој живот дугује медицинској сестри која је чула њен плач и угледала комешање док се борила да удахне испод медицинског отпада у који је била бачена. Одмах ју је однела на одељење интензивне неге, а касније се сазнало да је друга медицинска сестра из болнице наредила осталима да оставе бебу у просторији да умре. То је, касније је сазнала Мелиса, била њена властита бака.
Абортион Through the Eyes оф Сомеоне Who Сурвивед Оне https://t.co/yJ9n3J43aY #prolifegen @melissaohden pic.twitter.com/mNC1tsEkSn— НЕ Family Alliance (@nebfamily) Оцтобер 9, 2017
Након што је чула какав је трауматичан почетак живота имала, провела је 17 година у потрази за одговорима. Због овакве прошлости већина људи би била огорчена, но Мелиса је одлучила да то није начин на који жели да проведе свој живот.
У болници је оболела од жутице, респираторног застоја и напада, но срећом све је преживела без последица иако су прогнозе биле да ће имати проблема с видом, слухом и заостајати у развоју.
Усвојена
Једна од медицинских сестара у болници, по имену Мари, наденула је девојчици име Кејти Роуз, а када је имала три месеца усвојили су је Линда и Рон Охден, пар који је већ раније усвојио девојчицу Тами која је била четири године старија од Мелисе.
Годинама након тога, усвојитељи су били у контакту са сестром Мари, а кад је одрасла Мелиса је сама почела да јој пише писма, те су постале блиске пријатељице.
Њој и њеној сестри родитељи су рано рекли да су усвојене, а Тами се приликом једне тинејџерске свађе 'изланула' како је њу 'мајка барем желела'.
Melissa Ohden's story ис оне that схоулд ре-енергизе each оф ус то цонтинуе беинг а воице фор those who хаве ноне. https://t.co/goFFV8oQvT— Фоцус он the Family (@FocusFamily) Септембер 23, 2017
- Отрчала сам својим родитељима и они су ми рекли истину - да сам једва преживела. Нису имали намеру да ми то икада кажу. Мој живот је тада стао. Осећала сам се љутито, посрамљено и крива јер сам жива.
Након једног критичног раздобља када је оболела од булимије и предала се сексу и алкохолу, Мелиса се, како каже, сабрала, и кренула на факултет.
Потрага за биолошким родитељима
Са 19 година почела је да тражи своју праву породицу. Тек са 30 сазнала је име баке и деке као и где су били запослени. Послала је писмо свим женама за које је сумњала да би могле бити њена бака, но једини који јој је одговорио био је њен деда.
- Написао ми је да нису планирали да преживим и да нећу путем њих пронаћи своју мајку јер је нису дуго видели. Схватила сам да су њихови односи захладнели након мог рођења.
Мелиса је потом затражила податке од болнице и открила имена које је болничко особље заборавило да прикрије. Убрзо је сазнала да је њен отац преминуо, након чега је кратко прекинула потрагу за мајком.
Удала се и родила двоје деце, у болници у којој је властита мајка покушала да је побаци.
Сусрет с мајком
Након 17 година дуге потраге, једна рођака коју је Мелиса раније контактирала, повезала ју је с биолошком мајком.
- Не сећам се која је прва послала мејл, но обе смо биле у шоку. Није имала појма да сам жива. Дописивале смо се три године пре него ли смо се упознале. Мислим да смо обе биле у страху од одбијања. Кад смо се сусреле, део мене је желио да побегне. Било је страшно. Но, тада смо се загрлиле и почеле плакати. Рекла ми је да је живела с грижом савести читавог живота, а ја сам јој казала да је не кривим.
- Открила сам да је моја мајка имала 19 година и да ју је властита мајка присилила на побачај - говори 40-годишњакиња која је након што је пронашла мајку одлучила да исприча своју животну причу у књизи.
- Била је под тешким седативима и није знала да сам рођена жива. Било је то болно путовање, прошла сам све, од срама до љутње и опроста - казала је Мелиса која је одлучила да сачува за себе име своје мајке, али и баке која је преминула пре неколико година.
- Опраштам свима, и оцу, па чак и баки - казала је Мелиса која је сазнала да има и две полусестре. У међувремену је мајку видела неколико пута и редовно су у контакту.
Мелиса је сада мотивациони говорник и списатељица, а основала је и удружење које даје ослонац деци која су преживела побачај.
- Досад ми се јавило 223 људи. То је уништило многе животе. Кроз своју веру научила сам да опростим. То што су учинили није у реду, но, опрост ослобађа од боли - закључила је Мелиса.
.