Може ли Трампово надувавање војног буџета променити однос снага међу велесилама?

Бомбастична најава председника Доналда Трампа да ће америчка војска у свему бити најбоља, у склопу за историјско повећање војног буџета за чак 54 милијарде долара, изазвала је велику пажњу међу војним аналитичарима и генералима великих сила које нису у табору бриселске дружине.

Американци имају убедљиво највећи војни буџет на свету, од 604,5 милијарди долара. На другом месту је Кина, која је у 2016. за војску издвојила 137 милијарди, а тек трећа Русија, са 58,9 милијарди долара.

КИНА ШАЉЕ ВОЈСКУ У ЏИБУТИ! Американци и Французи у ПАНИЦИ!

Неславне ратне подухвате Американци не могу да "бране" парама. Неко од генерала око Трампа могао је да му каже да су ти ратови показали да техничка и материјална супериорност не гарантује и победу. Како каже Његош, бој не бије свијетло оружје. Американци и њихови савезници у НАТО-у могу да разруше било коју малу земљу али не могу да донесу коначну победу. Потрошили су стотине милијарди долара у Авганистану, па у Ираку и Либији, и нису постигли циљ. Осим што су изазивали хаос и крвопролиће, уз стотине хиљаде погинулих. Каквим се то успехом у Сирији могу похвалити?

КИНА ЈАЧА ПОМОРСКУ И ВАЗДУШНУ ОДБРАНУ! Нешто се опасно спрема?

Може ли Трампово надувавање војног буџета променити однос снага међу велесилама? Засада сигурно не може, јер ни Кинези ни Руси не тапкају у месту.

- У последњих 20 година Американци нису направили ништа значајније од оружја. Од 2020. почеће да модернизују своју ударну тријаду, бомбардере, ракете на земљи и морске снаге. У то ће наредних уложити око 900 милијарди долара. Брзе промене односа снага неће бити, јер се оружје прави споро, као и бродови, подморнице и носачи авиона - објашњава руски академик Алексеј Арбатов, експерт за оружје.

Већ сада је главна трка у војним буџетима бити између Америке и Кине. Због тога и војни аналитичари говоре о "троуглу велесила" - САД, Русија и Кина. У Кремљу не крију да ће настојати да имају јаку армију која од свакога може да се одбрани. У време "биполарног света" за трећу позицију међу велесилама такмичиле су се Француска и Кина. Распадом СССР-а, Америка је показивала свету своју хегемонију. Али последњих десетак година интензивно су јачале Русија и Кина. Вашингтону сметају "понашање и непослушност" Русије у Европи и Сирији и Кинеза у Јужном кинеском мору. Узгред речено, Кина је последњи пут ратовала против Вијетнама 1979.

ХАОС У ЛИБИЈИ СЕ НАСТАВЉА: Крвави СУКОБ ривалских група око НАФТНИХ поља!

Прогноза америчког професора Џона Миршајмера, аутора теорије "политике реализма", да ће у будућности сигурно доћи до сукоба између САД и Кине, је нереална. Сукоби двеју велесила ће сигурно доводити то трења, али не и атомског рата, јер би за обе земље то било погубно. Због тога у Вашингтону помно прате шта раде Кинези, које војне технологије развијају, као што то чине и у Пекингу кад је реч о супарницима.

Амерички медији су брујали о томе да су Кинези лансирали интерконтиненталну балистичку ракету на течно гориво ДФ-5Ц која може да у фази пада раздвоји бојеве главе које потом настављају пут ка својим циљевима. Она може да носи десет бојевих глава, а домет јој је до 12.000 километара. И најновије кинеске ракете ДФ-41, о којима се много писало кад су пребачене у провинцију Хејлунцјан коју од Русије деле реке Амур и Усура, могу да носе од 10 до 12 бојевих глава.

Приближавање кинеских ракета руској граници не значи да ће Пекинг дати команду за гађање северних суседа. Те најновије ракете имају задатак да чувају Кину од евентуалног напада САД јер могу да погоде све делове америчке територије. Према процени експерата, таквих ракета Кинези немају више од двадесет. Али, осим њих, имају педесетак старијих ракета ДФ-5, које се могу назвати "противамеричким потенцијалом Кине", како каже Анатолиј Храмчихин, московски војни аналитичар.

БУДУЋНОСТ СИРИЈЕ ИЗМЕЂУ БОРБЕ ВЕЛИКИХ СИЛА: Чији интерес побеђује?

Војно руководство у Пекингу данас Русију не сматра непријатељем, па су главне снаге сконцентрисане на југозапад те велике земље. Пекинг и Москва сада имају одличне односе, па су без основе тврдње оних који пишу да за Русију представљају опасност и кинеске ракете "дунфен-11", чији је домет 800 километара, затим "дунфен-15", домета 600 километара, као и "дунфен-16", домета 1.000 километара. Таквих ракета Кинези имају око хиљаду. У руском Источном војном округу три бригаде имају по 12 "искандера", чији је домет 480 километара.