Напади на америчке државнике кроз историју

Историја америчке политике памти велики број атентата на највиђеније и најмоћније људе у држави. Жртве атентата, или покушаја атентата, били су и председници, и председнички кандидати, али  и утицајнији политицки лидери. ИПЕСЕ доноси подсећање на листу ових атентата…

Убиство председника Абрахама Линколна

Шеснаести председник Сједињених Америчких Држава, човек који је ујединио Север и Југ, Абрахам Линколн, убијен је у атентату 14. априла 1865. године, у Форд Театру у Вашингтону. Тада познати глумац, Џон Вилкс Бут, иначе симпатизер управо поражене Конфедерације јужњачких држава, пуцао је у Линколна у 22.15 из пиштоља Дерингер, циљајући у потиљак актуелног председника, који је седео на свом месту у позоришту и гледао представу. Линколн је следећих 9 сати провео у коми, да би преминуо следећег јутра.

Бут је одлуку о убиству Линколна донео 11. априла, пошто је чуо говор у којем је председник говорио о гласачким правима Афроамериканаца. Са својим сарадницима планирао је да, осим Линколна, убију и потпредседника Ендрјуа Џонсона и државног секретара Вилијама Суарда. Ипак, остатак плана им је пропао: Суард је рањен, али не и убијен, док је атентатор на Џонсона одустао од своје намере. Убица Џон Вилкс Бут је после потере од 12 дана пронађен 110 километара јужно од Вашингтона, и убијен, пошто је одбио да се преда. 

Атентат на председника Џејмса Гарфилда

Џејмс Гарфилд, 20. председник САД-а, умро је 19. септембра 1881. године, два и по месеца после атентата, у којем је 2. јула тешко рањен на Железничкој станици Балтимор и Потомак. Док је председник Гарфилд пристизао на станицу, писац и адвокат Чарлс Гито је пуцао у њега двапут из револвера „Вебли бритиш бул дог“: један метак је окрзнуо раме Гарфилда, а други му је прошао кроз леђа. Председник се 79 дана борио са ранама, и некомпетентним лекарима, који су му третирали рану нестерилизованим инструментима и прстима, што је довело до инфекције и смрти.

Атентатор Гито је ухапшен одмах после напада, а после суђења које је трајало три месеца, осуђен је на смрт 25. јануара 1882. године. Он је обешен 30. јуна, два дана пред годишњицу атентата. Кад је реч о мотиву, историчари наводе да је Гито био психички нестабилна особа, због последица неуросифилиса. Он је тврдио да је на Гарфилда пуцао јер је био разочаран што му није било додељено место амбасадора САД у Француској, а себи је приписивао заслуге за избор председника на ту функцију, због говора који му је написао у знак подршке.

Убиство председника Вилијама Мекинлија

Вилијам Мекинли, 25. председник САД, убијен је 6. септембра 1901. године у Храму музике, у Бафалу, у држави Њујорк, док је присуствовао Панамеричкој изложби. Председнику је пришао анархиста Лион Чолгош, који је испод марамице држао сакривен револвер, и пуцао из близине двапут у Мекинлија. Први метак је, како се наводи у историјским изворима, погодио медаљу коју је Мекинли носио на јакни, и одбио се у рукав сакоа, док је други метак погодио председника у стомак. Иако се испочетка чинило да ће лекари успети да спасу Мекинлија, његово стање се нагло погоршало после осам дана борбе за живот, и он је 14. септембра умро, после појаве гангрене.

Атентатор Чолгош је савладан на лицу места, а припадници војске су га жестоко претукли, те се није веровало да ће преживети и дочекати суђење. Ипак, он се опоравио и 24. септембра, после суђења које је трајало само два дана, осуђен је на смрт. Пресуда је извршена на електричној столици, 29. октобра. Верује се да је Чолгош пуцао у Мекинлија због политичког убеђења, али није јасно шта је намеравао да постигне атентатом. После овог атентата, првог у 20. веку, Конгрес САД-а је наредио Тајној служби (Сецрет Сервице) да пружа сталну заштиту особи која је председник Сједињених Америчких Држава.

Атентат на Теодора Рузвелта

Теодор Рузвелт, 26. председник САД, био је на тој позицији од 1901. до 1909. године, а кренуо је у нову председничку кампању 1912. године, пошто је основао Прогресивну партију, разочаран ставовима свог наследника на месту председника, Хауарда Тафта. Рузвелт је био у кампањи у Милвокију, кад му је 14. октобра пришао Џон Шранк, власник кафане из Њујорка, који га је пратио недељама. Шранк је пуцао у Рузвелта из револвера „колт“, а говор који је Рузвелт одштампао на 50 страна, и ставио у џеп, успорио је метак и спасио му живот.

Пошто је био искусан ловац и анатом, Рузвелт је приметио да не искашљава крв, и правилно закључио да метак није стигао до плућа, већ се заглавио у мишићу пре овог виталног органа. Инсистирао је чак да одржи говор (који му је спасио живот), и тек после 84 минута и 50 прочитаних страница, прихватио да му се укаже медицинска помоћ. Свој говор је започео са „Даме и господо, не знам да ли разумете потпуно да сам управо упуцан, али потребно је више од тога да се убије „Bulll Моосе“ (лос, маскота Прогресивне партије). Лекарски прегледи су показали да се метак задржао у грудном мишићу Рузвелта, и да није стигао до плућа, и закључили да је боље да га оставе унутра него да га изваде, па је тако Рузвелт у себи носио овај „сувенир“ до остатка живота.

Рузвелт је ипак изгубио изборе, а нови председник је постао Демократа Вудро Вилсон. На суђењу је атентатор Шранк тврдио да га је „у сновима посетио убијени председник Мекинли и тражио од њега да га освети, тако што ће убити Рузвелта“. Проглашен је неурачунљивим и задржан је у психијатријској установи до смрти, 1943. године.

Убиство Џона Кенедија

Последњи председник САД-а који је убијен је 35. председник, Џон Фицџералд Кенеди. Овај атентат је вероватно и најчувенији, обрађен у многим филмовима и серијама, али и најконтроверзнији, па је још увек предмет различитих теорија завере. Кенеди је убијен у 12.30 поподне 22. новембра 1963. године, у возилу у којем је пролазио кроз Далас у Тексасу, са супругом Жаклин и гувернером Тексаса Џоном Коналијем и његовом супругом. 

На Кенедија је пуцао бивши маринац Ли Харви Освалд, са шестог спрата складишта књига, које је било на путу председничке колоне. Освалд је Кенедија погодио једним метком у леђа, а другим метком у потиљак. Гувернер Конали је тешко рањен у нападу, а Кенеди је хитно пребачен у Меморијалну болницу Паркленд, где је проглашен мртвим пола сата после атентата.

Атентатор Освалд је ухапшен и оптужен за убиство Кенедија и полицајца којег је убио неколико сати после атентата. Убица није дочекао правду: док је превожен из градског у окружни затвор, 24. новембра, Освалда је у подруму Полицијске станице у Даласу убио Џек Руби, власник неколико ноћних клубова у Даласу. После многих спекулација и различитих тврдњи у вези са овим атентатом, Воренова комисија је у септембру 1964. године утврдила да је Освалд деловао потпуно сам, да је убио Кенедија и полицајца Типита, и да је Џек Руби убио Освалда делујући без саучесника. Ипак, и дан данас велики проценат Американаца верује да је постојала завера да се прикрију праве околности у вези са убиством Кенедија. 

Убиство Мартина Лутера Кинга

Водећи грађански активиста и борац за једнакост, Мартин Лутер Кинг, био је један од најважнијих људи на политичкој сцени Сједињених Америчких Држава шездесетих година прошлог века, иако није био на високој државној функцији. Увек у покрету, Кинг се неуморно борио за права потлачених, пре свега Афроамериканаца. 29. марта 1968. године, Кинг је отишао у Мемфис, како би подржао раднике који су били у штрајку, и тражили веће плате и боље услове рада. Кингов лет у Мемфис је био одложен због претњи бомбом, а он је, суочен са претњом смрти, рекао „желео бих да живим дуго, али сада нисам забринут за то. Био сам на врху планине, и видео сам обећану земљу. Можда ја нећу стићи до ње с вама, али желим да знате да ћемо ми стићи у њу, и због тога сам срећан и не бринем ни због чега, нити се плашим било кога“.

Кинг је узео собу број 306. у мотелу Лорејн у Мемфису. Док је стајао на балкону испред собе, 4. априла у 6.01 поподне, на Кинга је пуцао атентатор Џејмс Ерл Реј. Метак је ушао кроз десни образ Кинга, поломио му вилицу, а затим пресекао кичмену мождину и зауставио се у рамену. После хитне операције, Кинг је умро сат времена касније у Болници Светог Јосифа, а аутопсија је показала да је „имао срце човека од 60 година, иако је у тренутку смрти био 39-годишњак“, писао је његов биограф Тејлор Бренч, наглашавајући стрес као узрок овога.

Кингов убица Џејмс Ерл Реј осуђен је на 99 година затвора због убиства Кинга, али је цео овај случај био предмет многих теорија завере. Реј је после убиства побегао из САД, и ухваћен је у Енглеској. Лојд Џауерс, власник ресторана, почео је 1993. Године да тврди да је био део завере за убиство Мартина Лутера Кинга, и да је Реј био „жртвени јарац“. Породица Кинга је после овога тврдила да је Реј био жртва завере, и да верују да је прави убица полицајац из Мемфиса Ерл Кларк. Џејмс Ерл Реј је умро 1999. године, а наређена је нова истрага о убиству Кинга, што је за последицу имало извештај Минитарства правде 2000. године, чији закључак је да није постојала завера за убиство Мартина Лутера Кинга.

Убиство Роберта Кенедија

Брат убијеног председника Џона Кенедија, Роберт Кенеди, и сам је био моћан и утицајан политичар, и већ 1968. године, 5 година после убиства брата, имао је водећу улогу на председничким изборима. Био је водећи кандидат за номинацију Демократске странке за изборе, а главни извор гласача имао је у сиромашним грађанима, Афроамериканцима, међу Католицима, Хиспаноамериканцима и млађим гласачима. Недуго пошто је добио кључне унутарстраначке изборе у Калифорнији, у Роберта Кенедија је пуцао Сирхан Сирхан, 25-годишњи Палестинац, наводно због подршке Израелу у Шестодневном рату 1967. године. Кенеди је умро 25 сати после атентата, Сирхан је ухапшен и осуђен, али и убиство Роберта Кенедија је и данас контраверзна тема и предмет многих теорија завере.

Роберт Кенеди је 5. јуна прослављао велику победу на унутарстраначким изборима у Калифорнији, кључној држави, у Хотелу Амбасадор у Лос Анђелесу .Нешто после поноћи, после говора, Кенеди је прошао кроз кухињу хотела, за коју су му рекли да је пречица до новинарске собе. Он је прошао кроз кухињу упркос савету свог телохранитеља да не чини то. Кенеди се у кухињи руковао са запосленим хотела Хуаном Ромером, и у том тренутку му је пришао Сирхан Сирхан са револвером и погодио Кенедија са три метка.

Сирхан је брзо савладан, а хитна помоћ је стигла само неколико минута касније и однели председничког кандидата у Централну пријемну болницу Лос Анђелеса. Лекари су покушали да га спасу, извадивши делове метка и кости из мозга Кенедија, али ране су биле претешке и Роберт је подлегао повредама 6. јуна, 25 сати после атентата.

Атентат на Роналда Регана

Републиканац Роналд Реган, бивши глумац и 40. председник САД, преживео је атентат 30. марта 1981. године, испред хотела Вашингтон Хилтон. Њему је тад пришао атентатор Џон Хинкли, и у председника испалио шест хитаца из ватреног оружја, погодивши Регана и још три особе. Реган је доживео тешке повреде од метка који је погодио председничку лимузину, а затим се одбио и погодио председника: прошао му је кроз пазух, поломио ребро, пробушио плућно крило и изазвао велико унутрашње крварење. 

Реган је био у критичном стању кад је стигао у Универзитетску болницу Џорџ Вашингтон, али су лекари успели да га стабилизују пре операције која је била успешна. Реган се потпуно опоравио и из болнице је изашао после мање од две недеље. У пуцњави су, поред Регана, рањени и ПР Беле куће Џејмс Брејди, агент Тајне службе Тим Мекарти и полицајац Томас Делаханти. Сви су преживели, али је Брејди задобио тешко оштећење мозга.

Атентатор Хинкли је одмах ухапшен, а касније је рекао да је „покушао да убије Регана како би импресионирао глумицу Џоди Фостер“. Проглашен је ментално оболелим и задржан у психијатријској установи наредних 35 година. Хинкли је пуштен на слободу 10. септембра 2016. године. 

Извор:Србија Данас/Ипесе