НАСА БЛИЗУ ОТРКИЋА ТАЈНЕ МАРСА: У свему им помажу и земљотреси! (ФОТО/ВИДЕО)
Насини научници захваљујући потресима на Марсу дошли до нових сазнања о настанку планете
Потреси који је на Марсу забележила Насина роботска сонда „Инсајт“ (InSight) помоћи ће научницима да боље упознају структуру и стекну сазнања о величини језгра и дебљини и саставу коре Црвене планете, али и настанку планета у Сунчевом систему.
Travelland ради и данас да бисте од сутра већ били у Грчкој! Хотели са 4* и 5* по најнижим ценама
ГОРИ ПОЗНАТО ЛЕТОВАЛИШТЕ: Хиљаде становника и туриста већ евакуисано! (ФОТО/ВИДЕО)
АУСТРИЈА ПОЈАЧАЛА ВОЈСКУ И ПОЛИЦИЈУ НА ГРАНИЦАМА: Мигранти "ударају" на врата Европе, све их је више! (ФОТО/ВИДЕО)
Сонда Америчке свемирске агенције НАСА Инсајт која се на површину Марса спустила још 2018. године забележила је више од 700 тектонских потреса умерене снаге.
Сеизмички таласи, познато је научницима, разликују се по брзини и облику у зависности од врсте материјала унутар планете кроз коју пролазе, те су на основу тога Инсајтови инструменти могли да сниме обрисе унутрашњости Марса.
- Први пут имамо сазнање о величинама основних структурних елемената Марса - наглашава Брус Банерд, геофизичар у Наси и руководилац мисије Инсајт.
Откривено је да је пречник Марсовог језгра око 3.660 километара, што значи да је већи и да има мању густину него што су научници процењивали. Састоји се углавном од гвожђа и никла, а лакши елементи, као што су сумпор, кисеоник, угљеник и водоник имају неочекивано велики удео.
Кора Марса се доста разликује од Земљине која је подељена на плоче које се крећу преко унутрашњег плашта. На неким местима испод океана кора се непрестано обнавља.
- На Марсу не постоји активна тектоника плоча и тамо се ништа слично не догађа. То значи да је кора Марса врло стара - наглашава сеизмолошкиња Бриџит Кнапмејер-Ендрн са немачког Универзитета у Келну.
Откривено је да је просечна дебљина коре Марса између 24 и 72 километра.
Плашт Марса, смештен између коре и језгра, протеже се отприлике 1.560 километара испод површине. Његов састав је такође другачији од Земљиног, што значи да су ове две планете пре више од четири и по милијарде година настале од различитог материјала.
Пречник Марса износи 6.791 километар, а Земљин скоро дупло више, 12.755 километара.
Ова сазнања помоћи ће научницима да провере теорије о настанку планета, додаје Банерд.
- Ова сазнања ћемо применити не само на истраживање Марса, већ и свих осталих планета у нашем Сунчевом систему и шире - наглашава научник.
