НАСА слави: Беспилотна летелица успешно слетела на Марс (ВИДЕО)
Нова роботска сонда америчке свемирске агенције НАСА слетела је на Марс после драматичног седмоминутног спуштања до површине црвене планете, које су научници у Насином контролном центру у Калифорнији нервозно пратили
Потврда о слетању сонде Инсајт (InSight) стигла је преко радио сигнала, којима је требало више од осам минута да пређу готово 160 милиона километара између Марса и Земље. Опасно слетање летелице Инсајт кроз атмосферу Марса, после пута од 428 милиона километара и шест месеци дочекано је с одушевљењем у контролном центру у Калифорнији.
РАТ! Порошенко уводи ратно стање! Откривено тачно време: У среду у 9:00 почиње пакао!
Сонда, роботски геолог који треба да испита мистериозну унутрашњост Марса, морала је да смањи брзину са 19.800 километара на сат на нула за шест минута од пробијања Марсове атмосфере, а за то кратко време је требало да избаци падобран, укључи своје моторе за спуштање и слети на три ноге.
- Слетање на Марс једно је од најтежих појединачних радњи које су људи морали да ураде у истраживању планета. То је тако тешка ствар, тако опасна ствар да увек постоји доста непријатно велика шанса да нешто може да крене наопако - рекао је водећи научник Инсајта Брус Банерт.
Ово је осмо успешно слетање летелица америчке свемирске агенције НАСА на Марс од 1976. године. Инсајт, робот с три ноге и једном роботском руком треба да ради наредне две године. Он је слетео на месту удаљеном мање од 600 километара од Насиног робота Кјуриосити, који је спуштен на Марс 2012.
Стационарна летелица од 360 килограма ће користити своју роботску руку од 1,8 метара да постави механичку кртицу и сеизмометар на тло. Механичка кртица ће пробити пет метара у дубини тла да мери интерну топлоту планете, док ће технолошки врло развијен сеизмометар мерити могуће потресе. До сада ништа слично није покушано на Марсу, који је од Земље удаљен готово 160 милиона километара.
ПУТИНОВА РАКЕТА СТРАВЕ: Х-35 испаљена са нове корвете "Громки"! Америчка несаница! (ВИДЕО)
Марс је некад имао реке и језера, делте и корита језера. Сад су суви и планета је хладна. Венера је врела због своје густе атмосфере која задржава топлоту. Меркур, најближи сунцу, има површину да је потпуно изгорела. Инсајт нема капацитет за уочавање живота, концентрише се на то шта је формирало планете. То ће бити остављено за друге летелице.
Истраживањем дубоке унутрашњости Марса, научници се надају да ће моћи да створе тродимензионалне слике које би откриле како су стеновите планете нашег Сунчевог система формирале пре 4,5 милијарди година и зашто се толико разликују. Једно од великих питања је шта је учинило да је Земља тако повољна за живот.
