Наташа је нестала пре 8 година: Тог 2. марта угурали су је у бели комби и за њу је почео ПАКАО (ВИДЕО)

Пре тсчно једанаест година, 23. августа 2006., у 12 сати и 53 минута, 18-годишња тинејџерка трчећи је дошла до куће у Страсхофу, насељу надомак Беча.

Девојка је била болесно мршава, бледа, исцрпљена и видно преплашена. Претходно је неколико пролазника молила да јој помогну, али су је они игнорисали.

Хорор испред болнице: Девојка (17) се породила на улици, а онда је уследио ШОК! Пролазници су ЗАНЕМЕЛИ! (ВИДЕО)

(УЗНЕМИРУЈУЋИ ВИДЕО) Сазнала да ће постати БАКА, а онда је ћерки приредила ПАКАО!

- Молим вас, помозите ми, моје име је Наташа Кампуш, зовите полицију, рекла је запрепашћеној жени која је гледала кроз прозор своје куће. Убрзо је дошла полиција и почела је да се расплиће невероватна прича која је обишла читав свет.

Било је то први пут после 3.096 дана да је свет видео Наташу, сад већ одраслу и пунолетну девојку, која је још као 10-годишњакиња нестала без трага на путу од куће до школе. Била је дете разведених родитеља.

Кобног јутра, 2. марта 1998. године, посвађала се са мајком која јој је замерала што је претходну ноћ провела код оца. Изјурила је из куће без поздрава. Док је ишла ка школи из белог комбија је одједном изашао мушкарац. Насилно је угурана унутра и комби се великом брзином удаљио.

Следећих више од осам година нико није знао ништа о њој.

Убрзо је покренута једна од највећих потрага у аустријској историји. Испитани су сви локалној полицији познати сексуални предатори, провераване су све дојаве забринутих грађана, а полицајци су разговарали са сваким од више од 1100 власника белих комбија на ширем подручју. Укључујући и, како се после сазнало, Наташиним отмичарем који им ни по чему није био сумњив.

Ништа није уродило плодом. Наташа као да је у земљу пропала. Медији су престали да извештавају о несталој девојчици, присећајући је се тек с времена на време, а фотографија њеног насмејаног лица у црвеном капутићу, која данима није силазила са насловница аустријских новина, остала је само избледела успомена.

Кад се Наташа Кампуш тог дана напокон појавила, јавност је сазнала какав је невероватан ужаса ово несретно дете проживљавало тих година. Њу је отео Волфганг Приклопил, поремећен али врло интелигентан младић, који је за њу направио посебну тамницу у подруму своје куће у Страсхофу.

Приклопил је Наташу држао у подземној собици величине свега пет квадрата, у којој је требала да задовољи све своје потребе - ту јој је био и тоалет, а једини контакт с спољњим свежим ваздухом, био је преко вентилацијског система који је свакодневно, дане и ноћи, производио несносне звуке.Тамница коју је Приклопил изградио за своју жртву била је дубоко у подземљу, где нико није могао да чује њене крике. Приклопил је могао да ради шта је хтео. Јасно јој је дао до знања да ће њен живот, и све године које долазе бити чисти пакао.

Приклопил је Наташу систематски изгладњивао. Данима јој не би допуштао да ишта једе, а онда би јој дао тек комадић хране. Притом јој је увек показивао обиље хране које је имао у кући, а често је од ње тражио и да му припрема оброке, али њој не би допуштао да поједе ни залогај.

Мала Наташа Кампуш из дана у дан одгајана је у страху, а била је кажњавана за сваку ситницу, па чак и ако би отмичара погледала у очи. Казне су биле разне - од премлаћивања до вишедневног изгладњивања. У прво време Наташа ни на који начин није могла да комуницира са својим отмичарем. Није могла рећи да је гладна, болесна...

Она је данас самопоуздана, успешна, пословна жена, на прагу тридесетих година живота, а у ексклузивном разговору каже како више није само “дете из подрума”. Често је истицала да је понављање приче о годинама проведеним у заточеништву додатно трауматизира.

- Писац сам и дизајнер накита. Нисам више само дете из подрума, као што су ме други често доживљавали - каже Наташа.

Дане проведене у заточеништву никада неће заборавити. Када је, после више од осам година, успела да се извуче из подземне тамнице, имала је само 48 килограма. Од своје десете године до пунолетства, услед лоше исхране, недостатка елементарних животних услова и сталног злостављања, које је касније укључивало и сексуално насиље, порасла је свега петнаестак сантиметара.

Олга се убила због љубави: Долазила је дечку у снове, а кад је он РАСКОПАО гроб ШОКИРАО СЕ (УЗНЕМИРУЈУЋЕ)

Приклопил је ошишао на ћелаво, понижавао и терао на тежак рад. Но, та млада девојка сваког дана показује да и такве тешке трауме могу да се превазиђу.

- Наравно да се сећам сваког дана свог заробљеништва. Но, то сећање бледи из дана у дан. На неки начин, то сам искуство покушала да превазиђем кроз књиге које сам написала (Наташа је објавила књиге “3096 дана” и “10 година слободе”, у којима је детаљно описала своје детињство у тамници, као и живот после ослобођења). Али је сигурно да оно што ми се догодило никад нећу заборавити, каже Наташа.

Због потпуне изолације, којој је годинама била изложена, после бега, било јој је тешко да успостави нормалан контакт са људима. Сметали су јој мириси, звуци, туђи гласови. Излазила би из куће само када је падала киша, јер је могла да се сакрије иза кишобрана. Грозоте које је претрпела оставиле су на њој страшне последице.

После ослобођења уписала је средњу школу, али тамо није могла дуго да остане јер се осећала непријатно. Колико год су сви према њој, били пуни саосећања, није могла да дели просторију са толико нових људи. Данас је, каже, много боље. Много су јој помогли и психијатри. Излази, дружи се с људима, живи пуним плућима.

- Прошло је једанаест година откако сам на слободи, и све је много лакше него пре. Трагови свега што ми се догодило су, наравно, присутни. Имам посао, одржавам друштвене контакте, а имам и неке хобије. Иако се сећања повремено појављују, у свакодневном животу Волфганг Приклопил и моја отмица нису нешто о чему размишљам, каже Наташа.

Њен отмичар је извршио самоубиство после њеног бега, тако да никада није одговарао за оно што је урадио. На питање да ли је тачно, да је опростила Приклопилу све што јој је урадио, Наташа је одговорила потврдно.

Да, то је истина. Опростила сам му. Чак сам једном отишла на његов гроб, открила је Наташа. Приклопил је, иначе, сахрањен на тајној локацији, а на његовом надгробном споменику налази се лажно име и презиме. Наташа Кампуш једна је од врло мало људи на свету који знају - и никада неће открити - где се тај гроб налази. Зашто је била на том гробу, као и зашто је у телевизијском интервјуу пустила сузу када је коментарисала његово самоубиство, она не жели да говори.

Многе изненађује податак да Наташа викенде и даље проводи у кући у којој јој је толико година била тамница. Аустријске су јој власти, наиме, дали Приклопилово имање, као и његов аутомобил, као неку врсту обештећења за године злостављања. Она је често говорила да јој управо боравак на том имању помаже да победи своје страхове и залечи последице вишегодишње тортуре. Пре годину дана медијима је допустила улазак у ту кућу. Рекла је тада да су јој људи често говорили треба да је спали или прода. Али она тврди да боравак у тој кући на њу делује терапеутски. Осим тога, каже не би хтела да се имање претвори у својеврсни тематски парк Наташе Кампуш.