ШОК У АМЕРИЦИ! НАТО нема обавезу да брани Хаваје у случају рата?! Ево и зашто

Чланице НАТО немају обавезу да уђу у рат ако нека страна сила нападне америчку државу Хаваје! То се објашњава чињеницом да се Хаваји налазе у Пацифику и да нису део континенталног дела САД који на својим источним обалама допире до северног Атлантског океана.

Другим речима, ако би страна сила напала базу америчке морнарице у Перл Харбору или штаб Индо-пацифичке команде, чланице НАТО не би биле правно обавезне да учествују у одбрани Хаваја!

- То је најчуднија ствар - каже председник истраживачког центра Пацифиц Форум у Хонолулуу Давид Санторо.

Већина становника Хаваја према његовим речима нема појма да је њихова држава технички удаљена од НАТО.

- Људи имају тенденцију да претпоставе да су Хаваји део САД и да их стога покрива НАТО. Аргумент за неукључивање Хаваја у одбрану је једноставно тај да Хаваји нису део Северне Америке - каже Санторо.

Споран члан Шест

Изузетак је прецизиран у Вашингтонском споразуму, документу којим је формиран НАТО 1949. године, деценију пре него што су Хаваји постали 50. америчка држава. Док члан 5. уговора предвиђа колективну самоодбрану у случају војног напада на било коју државу чланицу - члан 6. ограничава географски обим акције!

- Сматра се да оружани напад на једну или више чланица укључује оружани напад на територију било које од чланица у Европи или Северној Америци - наводи се у члану 6.

Такође се каже да све острвске територије морају бити у северном Атлантику и то северно од Ракове обратнице илити Северног повратника.

Портпарол америчког Стејт департмента потврдио је да Хаваји нису обухваћени чланом 5, али је рекао да члан 4, који каже да ће се чланови консултовати кад било која чланица буду угрожена, треба да обухвати сваку ситуацију која би могла да утиче на 50. америчку државу. Портпарол је такође рекао да било какав амандман уговора који укључује Хаваје вероватно неће постићи консензус јер друге чланице имају територије изван граница утврђених у члану 5.

НАТО се рецимо није придружио рату Уједињеног Краљевства са Аргентином 1982. године након што су аргентинске трупе извршиле инвазију на Фокландска острва у јужном Атлантику.

Шта са Гуамом?

Неки стручњаци кажу да су се времена променила у деценијама од потписивања Вашингтонског споразума и тврде да би данашња политичка ситуација у Индо-Пацифику могла захтевати преиспитивање.

То је зато што би америчке војне базе на Хавајима могле да играју виталну улогу како у супротстављању агресији Северне Кореје - тако и у подршци било каквој потенцијалној одбрани Тајвана. Сценарио ратних игара из 2022. који је водио Центар за нову америчку безбедност одиграо се тако што је Кина напала америчка командна и контролна постројења на Хавајима у оквиру свог рата да силом заузме Тајван.

Џон Хемингс, виши директор Индо-пацифичког програма за спољну и безбедносну политику на Пацифичком форуму, каже да искључење Хаваја из НАТО уклања "елемент одвраћања" кад је у питању могућност кинеског напада на Хаваје.

- Изостављање Хаваја даје Пекингу до знања да европске чланице НАТО потенцијално имају "клаузуле о бекству" када је реч о одбрани америчке територије у таквој хипотетичкој ситуацији. Зашто не бисмо ставили на располагање тај елемент одвраћања? Зашто бисмо то изоставили са стола ако би то заправо зауставило инвазију на Тајван - наводи Хемингс.

Стратешки значај Хаваја такође има дубок историјски значај за САД.

- Овде се догодио Перл Харбор. Ту смо били нападнути и то нас је увело у Други светски рат, а то је иначе довело и до тога да помогнемо у ослобађању Француске. За Американце постоји директна веза између Хаваја и нашег учешћа у Другом светском рату и на крају наше помоћи да допринесемо победи над Осовином - наводи Хемингс.

Стручњак такође износи аргумент да Гуам, америчка пацифичка острвска територија око 5.000 километара западније од Хаваја, буде укључен у НАТО кишобран. Острво, које је дуго било жариште севернокорејског звецкања сабљама, дом је ваздушне базе Андерсен из које САД могу да лансирају своје бомбардере преко Индо-Пацифика.

Хемингс упоређује искључење Гуама из НАТО са начином на који су САД напустиле Корејско полуострво изван линије коју су повукле преко Пацифика да би одвратиле Совјетски Савез и Кину од ширења комунизма јануара педесетих година прошлог века. Пет месеци након што је повучена такозвана Ачесонова линија почео је Корејски рат.

- Противник се осећа охрабреним да изведе војни сукоб док ви ионако завршите у рату - каже Хемингс. Санторо такође помиње да би Гуам требало да буде укључен под окриље НАТО.

- Гуам је стратешки апсолутно важнији од Хаваја - каже Санторо.

"Коалиција вољних"

Други аналитичари тврде да би у случају таквог хипотетичког напада на Хаваје или Гуам, дубоке и трајне везе које везују САД и њихове демократске савезнике, биле много означајније у доношењу одлука у земљама него што би била техничка ствар у НАТО уговору.

- Ако дође до напада очекивао бих да САД покушају да саставе коалицију вољних која укључује првенствено регионалне савезнике - каже Луис Симон из Истраживачког центра за безбедност на Бриселској школи управљања у Белгији.

Симон подсећа на снажан и непосредан одговор алијансе након напада 11. септембра - што је једини пут у историји да је НАТО покренуо механизам колективне самоодбране према члану 5.

- Али Вашингтон је заправо изабрао да каналише свој одговор кроз коалицију вољних, а не преко команде НАТО. Сумњам да бисмо видели сличну реакцију у случају напада на Гуам или Хаваје при чему САД желе да задрже пуну војну контролу над (одговором) и дипломатску флексибилност - наводи Симон и каже да не види никакво право светло између чланица НАТО и њихове посвећености САД и алијанси.

Извор: Србија Данас/Курир/З.К./Пренео: В.М.