Научници доказали: Путовање кроз време је могуће (ФОТО/ВИДЕО)

Иако још није остварено „право“ путовање кроз време какво замишљамо у филмовима, истраживања у области релативистичке и квантне физике откривају могућности које указују да време можда није тако непомично и непроменљиво као што се чинило.

Доносимо најзанимљивије примере експеримената и теорија које су инспирисале дебате о природи времена и могућности његовог савијања или манипулације.

1. Експеримент Хафеле-Кеатинга са атомским сатовима

Један од најпознатијих експеримената који илуструје релативност времена догодио се 1971. године, када су физичари Џозеф К. Хафеле и Ричард Е. Китинг спровели експеримент користећи атомске часовнике.

Два пара атомских часовника су смештена на комерцијалне авионе који су летели у супротним правцима око Земље, док су други остали на земљи као контролна група. Када су сатови поново упоређени, откривено је да су показали мале, али измерљиве разлике у времену.

Ово је потврдило Ајнштајнову теорију релативности, која предвиђа да време пролази спорије за објекте који се крећу великим брзинама у односу на статичног посматрача. На висинама које су и данас мерљиве, попут врха високих торњева, може се детектовати иста појава, што указује на праву и опипљиву варијабилност времена.

2. Квантна симулација путовања кроз време

У 2019. години истраживачи Московског физичко-техничког института симулирали су ситуацију квантног путовања кроз време користећи квантни рачунар.

Циљ експеримента био је посматрање понашања једног фотона у хипотетичкој временској петљи, што би омогућило повратак у тачку из које је кренуо. Овакве квантне симулације не значе дословно путовање кроз време, али истражују могућности у којима квантни свет нема фиксно време или где време не постоји у класичном смислу.

Иако фотони нису заправо „путовали кроз време“, ова симулација отворила је врата за проучавање квантних система у темпорално специфичним сценаријима.

3. „Покривач времена“ – манипулација светлом за скривање догађаја

Још један фасцинантан експеримент догодио се 2012. године, када су истраживачи са Универзитета Корнел развили уређај познат као „покривач времена“.

Кроз манипулацију светлосним таласима успели су да прикрију догађаје на веома кратке временске периоде, користећи посебне оптичке методе које чине одређене догађаје неприметним за посматрача.

Иако ово не представља право путовање кроз време, открива могућности манипулације временом на локалном нивоу и у одређеним контекстима, показавши како перцепција времена може бити измењена на ограниченим деловима простора.

4. Теорија затворених временско-сличних кривих

У области теоријске физике, затворене временско-сличне криве истражене су као математичка могућност унутар оквира Ајнштајнове опште теорије релативности. Ове криве теоријски омогућавају да се објекат креће кроз време и враћа у прошлост, стварајући темпоралне петље.

Ова теорија је позната као део концепта узрочности и помаже у разумевању механизама временских петљи, како их приказују филмови као што су „Терминатор“.

Мада је то и даље чисто теоријска конструкција, њена могућност довела је до фасцинантних спекулација о природи времена и последицама његових „затворених“ форми.

5. Теоријска машина времена Рона Малета

Роналд Малет, физичар-теоретичар, предложио је теорију машине времена која користи кружеће ласерске зраке за савијање простора и стварање затворене временске петље, инспирисане теоријом опште релативности.

Малет је замишљао употребу оваквог савијања за враћање у прошлост, верујући да би ова теорија могла бити развијена у стварни механизам за темпоралне повратке.

Ипак, практична примена Малетове идеје још није доказана, а многи научници скептични су према могућности њене реализације. Ипак, његове теорије доприносе важним дискусијама о концептима путовања кроз време и привлаче пажњу на теоријску физику као алат за проучавање будућности.

6. Црвоточине – теоријски пролази кроз простор-време

Једна од најпопуларнијих идеја о путовању кроз време јесте постојање црвоточина – тунела кроз простор-време који могу повезивати удаљене тачке у свемиру и, теоретски, омогућити кретање кроз време.

Овај концепт потиче из опште теорије релативности и развијен је кроз радове физичара као што су Кип Торн и Стивен Хокинг.

Мада црвоточине постоје само као теоретски модели, уколико би оне могле бити стабилизоване и отворене, могле би омогућити прелаз између различитих временских линија.

Иако их још нисмо открили или створили, теоријски потенцијал црвоточина инспирисао је многа истраживања о њиховим могућим ефектима на време и простор.

7. Замрзавање времена – релативистички ефекти и успоравање

Један од најважнијих резултата теорије релативности јесте феномен успоравања времена. Према Ајнштајновим идејама, време се одвија различитом брзином у зависности од гравитационих поља и брзине кретања.

Што се објекат креће брже или што се налази у снажнијем гравитационом пољу, то време за њега спорије пролази у поређењу са посматрачем у мирном стању или слабијем гравитационом окружењу.

Овај ефекат, који је потврђен многим експериментима, укључујући већ поменути експеримент са атомским сатовима, указује на могућност да би путовање у будућност било могуће у екстремним условима као што су велика брзина или близина црних рупа.

Управо је ово инспирисало бројне ауторе научне фантастике и истраживаче да спекулишу о методама за успоравање или убрзавање тока времена за одређене објекте.

8. Квантна заплетеност и ретрокаусалност

Квантна механика доноси један од најинтригантнијих појмова за проучавање временских ефеката – квантну заплетеност.

Овај феномен, према којем су честице међусобно повезане и тренутно утичу једна на другу без обзира на удаљеност, изазива дискусију о могућности да будући догађаји могу утицати на прошлост кроз процес познат као ретрокаусалност.

Мада је ретрокаусалност још увек предмет расправе и није експериментално потврђена, њен концепт отвара нове видике у истраживању природе времена.

Ови експерименти и теоријски модели не представљају дословне „временске машине“, али доказују да време није апсолутна категорија и да можда садржи много више слојева него што се до сада мислило.

Стога, путовање кроз време, иако можда још далеко од практичне реализације, остаје тема озбиљних истраживања, откривајући да наше схватање времена може бити много флексибилније него што се претпостављало.

Коначни одговор на питање да ли је путовање кроз време могуће

Као што је показао експеримент Хафеле-Кеатинга са атомским сатовима путовање кроз време у будућност је могуће. Ако би се неко кретао у возилу или свемирском броду великом брзином за њега би се проток време успорио тако да, док би ван возила прошли милиони година за њега би прошло само пар сати, а у случају да се достигне брзина светлости време би, за оне који се налазе у објекту који се креће том брзином стало.

Што се тиче путовања кроз време у прошлост не постоји ништа у законима физике што би спречавало тако нешто, а експериметни са атомским сатовима су доказали да је време само по себи "флексибилно". Чак и Ајнштајнова општа теорија релативности сугерише да би изузетно масивни објекти могли да закриве простор и време до те мере да стварају затворене временске петље, које се у теорији називају затворене временске кривуље. У таквим случајевима, могли бисмо замислити да се "враћамо уназад у времену".