НАУЧНИЦИ ОТВОРИЛИ ПАНДОРИНУ КУТИЈУ: У опасном експерименту укрстили човека и мајмуна, створена је ЗАСТРАШУЈУЋА ЗВЕР
Ембрион мајмуна који садржи ћелије човека створен је у лабораторији, потврдили су научници који су извели тај експеримент.
Овај ембрион који има ћелије од две или више индивидуа, а у овом случају две различите врсте, дугорепог макакија и човека, познат је као химера.
Раније су научници укрштали људске ћелије са ембрионима свиња и овце, како би, према њиховим тврдњама, истраживали могућност узгајања људских органа за пресађивање унутар животиња.
РЕШИТЕ СЕ ПРОЛЕЋНОГ УМОРА: Ови витамини и минерали су вам потребни за блиставу кожу, косу и нокте!
КУПИШ ЗЕЛЕНУ САЛАТУ - ДОБИЈЕШ ЗМИЈУ ОТРОВНИЦУ ГРАТИС: Још један разлог да добро оперете поврће пре јела (ФОТО)
ПРАВИ СЕ СУПЕРЈАХТА ЗА СПЕЦИЈАЛНУ НАМЕНУ: "Земља 300" ће примити само одабране, циљ је само један (ВИДЕО)
Сада је потврђено оно о чему је писано пре две године, да су створени ембриони мајмуна који садрже људске ћелије, а откривено је чак и да су те ћелије преживеле и могле су да се умножавају, пише "Гардијан".
Како су научници, предвођени Хуаном Карлосом Испизуом Белмонтеом са америчког Универзитата Солк, навели у раду објављеном у часопису "Сел", резултати њиховог рада "дају нови увид у начине комуникације међу ћелијама различитих врста", што би "могло да помогне у стварању химера са врстама које су нам мање блиске".
- Ови резултати могу помоћи и у бољем разумевању раног развоја људске врсте и примата - наводе научници.
Ова студија потврдила је оно што је већ раније писано, а шпански "Ел Паис" је пре две године објавио да је тим истраживача које је предводио Испизуа Белмонте створио мајмунско-људске химере. Реч химера, иначе, у грчкој митологији означава звер која је делом лав, делом коза и делом змија.
У студији се наводи да су научници узели спефицичне ћелије људског фетуса познате као фибробласти и репрограмирали их да постану матичне ћелије. Потом су их убризгали у 132 ембриона дугорепог макакија, шест дана после оплодње.
- Убризгано је 25 људских ћелија и у просеку смо уочили четири одсто људских ћелија у епибласту мајмуна - рекао је др Џун Ву са Универзитета Тексас.
Ембриони су се развијали у петријевим шољама и уништени су 19 дана пошто су у њих убачене људске матичне ћелије.
Истраживањем је утврђено да је у свим ембрионима број људских ћелија постепено опадао, иако су се оне развијале и умножавале.
- Демонстрирали смо да су људске матичне ћелије преживеле и да су генерисале нове ћелије, као што се и иначе дешава док се ембрион примата развија и ствара слој ћелија који води до развоја органа - рекао је Белмонте.
Такође, навели су да су уочене разлике у интеракцији људских и мајмунских ћелија у химерама у односу да интеракцију ћелија у ембрионима где није било људских ћелија.
Овај експеримент изазвао је забринутост међу другим научницима. Тако је Јулиан Савулеску, директор једног од центара за научну етику при Универзитету Оксфорд, навео да су овим експериментом научници "отворили Пандорину кутију за химере људи и животиња".
- Ови ембриони су уништени 20 дана после стварања, али је само питање времена када ће сличне химере бити у потпуности развијене, можда и као извор органа за људе - рекао је он. Додао је да то отвара велика морална питања, јер би "експерименти на живим химерама, или вађење органа из њих" били спорни пре него што се проучи њихов ментални капацитет.
- Оно што изгледа као нељудска животиња, ментално може бити блиско човеку - рекао је он.
Како је раније рекао Артјом Елмуратов, један од директора руског Медицинско-генетичког центра "Генотек", овакви експерименти су важни за светску науку, јер оваква истраживања, теоретски, у будућности могу да реше проблем стварања органа за људе или животиње, али је додао да су овакви експерименти истовремено и застрашујући.
- Постоји опасност да неки фрагмент генома доспе у ћелије мозга, а након тога, то више не би био мозак мајмуна. Како би се потом односили према њему - као према човеку или као према мајмуну? Истовремено, неопходно је стварати и проналазити органе како би се лечили људи који болују од тешких болести. Питање није нимало једноставно постоји жеља да се помогне, али је битно да се не наштети ни животињама, ни људима - истакао је овај руски научник.
