НАУЧНИЦИ ОЖИВЕЛИ ДРЕВНА СТВОРЕЊА! Стара од 24-40.000 година, чим су их нахранили, почело је РАЗМНОЖАВАЊЕ!
Како су успела да преживе толико дуго?
Научници су успели да оживе мајушну животињу ротаторију (Ротифера) која је 24.000 година била замрзнута у сибирском пермафросту. Ротаторија је постала активна и чак је почела да се размножава након што су је научници угрејали и нахранили.
ВУЛКАН ИСПУШТА ОТРОВНЕ ГАСОВЕ! Хитно наређење упућено грађанима: "Спречите улазак ваздуха"
ФИНСКА ЈАВНОСТ БЕСНА! Лепа и млада премијерка (36) отишла на журку, оно што је урадила је неприхватљиво! (ФОТО)
ОВА ЕВРОПСКА ДРЖАВА ПРВА ЛЕГАЛИЗУЈЕ МАРИХУАНУ: Узгој канабиса више није кривично дело, али постоје посебни услови
Познато је да једноставни органзми попут бактерија могу преживети хиљадама година у пермафросту (вечном леду), али овим успешним експериментом, научници су потврдили да и сложенији организми имају сличне способности. "Ради се о животињи са нервним системом, мозгом и осталим органима", наводи биолог Стас Малавин из Научног центра за билошка истраживања Пушчино.
- Наша студија је најјачи доказ до сада да вишећелијске животиње могу издржати десетине хиљада година у криптобиози, стању у коме су заустављени метаблички процеси - истиче Малавин.
У живот враћени и 30.000 година стари ваљкасти црви
Научници су раније успели да оживе две врсте ваљкастих црва који су били залеђени у пермафросту најмање 30.000 година. У истраживању из 2018. године, објављено је како су повратили у живот вишећелијске ваљкасте црве Панагролаимус детритопхагус и Плецтус парвус, који су мировали у пермафросту у долини реке Колиме на крајњем североистоку Сибира. Наслаге у којима су пронађени ваљкасти црви старе су између 30.000 и 40.000 година.
Ипак, ово је први пут да су оживели тако стару ротаторију. Ротаторије спадају у групу најмањих вишећелијских животиња, величине од 0,1 до највише 3 милиметра. На глави имају венац трепљи помоћу којих се крећу.
Ротаторија је оживела и почела да се размножава
Малавин и његове колеге су 2015. године избушили вечни лед у близини реке Алазеје у Сибиру у Русији. Притом су нашли једну ротаторију, мању од четвртине милиметра. Када су је угрејали и дали јој храну, животињица је постала поново активна.
На још веће изненађење научника, ротаторија је почела и да се размножава. Наиме, поједини родови ротаторије имају различите начине размножавања. У повољним условима размножавају се бесполно (партеногенеза), а кад су услови неповољни, бирају полну репродукцију.
- Прилично смо уверени да се ради о новој врсти - рекао је Малавин. Он и његов тим секвенцирали су геном ове древне животињице и открили да је најсличнија врсти ротаторије Адинета вага.
Није сасвим јасно како преживљавају толико дуготрајно смрзавање
Научници сматрају да данашње ротаторије имају сличну способност преживљавања као и њихови древни преци. Малавин је током једног експеримента на недељу дана замрзнуо на –15°Ц јединке различитих модерних врста, као и неке потомке древних ротаторија. Обе групе су биле подједнако толерантне на смрзавање, са сличним стопама преживљавања.
Ипак, Малавин и његове колеге још увек не знају како ова бића тачно успевају да преживе. Наиме, организми који подносе смрзавање имају мноштво механизама преживљавања, а не само један, и не користе сви исте.
Резултати истраживања показују да, ако је поступак смрзавања релативно спор, ћелије ротаторије могу преживети стварање ледених кристала уз минимална оштећења, што им омогућава преживљавање, али још увек није познато како могу преживети десетине хиљада година.
- Заправо, ти механизми су нам изненађујуће слабо познати - закључује Малавин.
