НАУЧНИЦИ У ЧУДУ: Мислили су да су истребљени, а онда су угледали призор који их је запањио
Плави китови се враћају у воде око острва Јужна Џорџија у јужном Атлантику
Плави китови се враћају у воде око острва Јужна Џорџија у јужном Атлантику, епицентру комерцијалног лова на китове с почетка 20. века.
МОСКВА БЛИЗУ КОЛЕКТИВНОГ ИМУНИТЕТА? Стручњаци обелоданили који проценат становништва има антитела на корону
АЗЕРИ НАОРУЖАНИ ДО ЗУБА СТИГЛИ ДО МАНАСТИРА ДАДИВАНК: Двојица неустрашивих Руса им кренула у сусрет (ФОТО/ВИДЕО)
НИЈЕ ИМАО СРЕЋЕ: Полиција му запленила аутомобил 30 секунди након што га је купио!
Поновно појављивање плавих китова око острва Јужна Џорџија потврђено је и вероватно се дешава већ неко време, тврде научници.
Кад је почетком године спроведено истраживање на Британским прекоморским територијама, примећено је 58 примерака ових животиња.
То је тада описано као "запањујуће", зато што их је раније примећивано много мање.
Али поновна процена података на основу 30-годишњег посматрања сугерише да оваква навала плавих китова није аномалија.
Она највероватније указује на то да се они стварно враћају у воде око овог подантарктичког острва.
Јужна Џорџија је озлоглашена по томе што је почетком 20. века била епицентар комерцијалног лова на китове.
Њихови парни бродови, са харпунима са гранатама на врховима, десетковали су све велике популације китова - на врхунцу покоља убијали су 3.000 плавих китова годишње.
И док су фоке крзнашице и морски слонови, који су такође били значајно експлоатисани, успели релативно брзо да се врате на пређашњи ниво - китови, поготово плави, нису.
Њихово одсуство, дуго пошто је комерцијални лов на китове окончан, навело је неке стручњаке да се запитају да ли ће ова величанствена створења бити икада поново виђена у значајнијим бројевима око Јужне Џорџије.
- То је коришћено као пример како можете да експлоатишете неку популацију преко мере од које она може да се опорави - каже Сузана Калдеран, која је предводила поновну процену.
Могуће је да су, како је популација стрмоглаво опала, плави китови изгубили културолошку меморију која је их је уопште привлачила Јужној Џорџији, каже ова саветница Шкотског удружења за поморску науку (САМС).
Британске прекоморске територије се налазе на путу ланца са храном који се на јаким струјама креће од Антарктика.
Тај ланац садржи обиље крилова, малих љускара које китови обожавају.
Али зато што је остало толико мало плавих китова после комерцијалног лова, могуће је да нису могли да проследе знање будућим генерацијама о продуктивном хранилишту овог острва - или бар тако гласи теорија.
- И тако, можда су сада поново пронашли 'оставу' - спекулише Сузана Калдеран.
- Јужна Џорџија остаје изузетно продуктивно хранилиште. Никад ништа није наудило његовој продуктивности.
- Китови нису престали да долазе зато што није преостало шта да се једе.
Ова научница из САМС-а је, са колегама, поново прегледала све податке о плавим китовима у Јужној Џорџији три деценије уназад.
То подразумева системска истраживања која су спроводили истраживачи и повремена извештавања која су потицала од помораца и са крузера, чија се учесталост посета Јужној Џорџији повећала.
Студија укључује и податке из области акустике - коришћење прислушних уређаја, као што су радиохидроакустички пловак, који се спуштају у воду да открију бучање, нискофреквентно оглашавање плавих китова.
Све те информације указују на постепено повећавање присуства плавих китова око острва у последњим годинама.
Чак и пре изузетне бројке од 58 плавих китова примећених у фебруару, сада је познато да је укупно 41 животиња ове врсте фотографисана око Јужне Џорџије између 2011. и 2020. године.
- Треба рећи да истраживање које смо спровели почетком ове године није било посвећено плавим китовима. То је било случајно откриће.
- Ми смо, заправо, тражили праве китове, али је тим приметио плаве китове док су радили пресеке - објаснила је суистраживачица Џенифер Џексон из Британског института за Антарктик, која је предводила експедицију из фебруара.
- Не мислим да је ово изненађујућа појава. Мислим да ћемо наредних година наставити да виђамо плаве китове. Сада морамо да разумемо зашто они поново користе воде око Јужне Џорџије.
И нису само у питању плави китови.
И друге врсте, које су доведене до ивице истребљења, као што су грбави китови, такође су у порасту.
Сузана Калдеран би волела да види како се мрежа акустичних сензора поставља око острва, нарочито око њене југозападне обале, где је спроведено мало систематско истраживање.
То би помогло да се попуне рупе у подацима и изгладе склоности које значе да исте локације доминирају местима извиђања - као што су популарне маршруте које користе крузери.
Стручњаци за китове сада пажљиво мотре и на то шта ће се десити са највећом сантом леда на свету - плочастим блоком од 4.200 квадратних километара познатим као А68а.
Плутајући у истим струјама које доносе крилове до Јужне Џорџије, он ризикује да се насука у плићаку око острва.
Уколико се то деси, санта би могла да осујети ловачке навике многих животиња које зависе од крилова.
- Јужна Џорџија је нека врста дома за мртве санте леда. Генерално гледано, они одлазе тамо да умру. Али, да, ова је стварно велика - каже Сузана Калдеран.
- Хоће ли она утицати на продуктивност? Хоће ли утицати на крилове? Хоће ли то, опет, утицати на китове? То је заиста занимљиво питање.
Анализу тима, објављену у часопису Истраживање угрожених врста, финансирали су Фонд наслеђа Јужне Џорџије и Пријатељи острва Јужна Џорџија.
