НАУЧНИЦИ У ПАНИЦИ, ПОНЕСТАЈЕ НАМ КИСЕОНИКА У ВОДИ: Угрожен даљи развој човечанства?

Баш као што је атмосферски кисеоник битан за животиње попут нас самих, растворени кисеоник у води је суштински значајан за здравље акватичних екосистема, слатководних или морских.

Пошто се милијарде људи ослањају на морске и слатководне животне средине ради исхране и прихода, забрињавајуће је што кисеоник у тим екосистемима увелико и брзо опада, пише Сциенце Алерт.

Научници предлажу да се акватична дезоксидација дода на списак "планетарних граница“, који у свом најновијем облику описује девет домена који представљају опсеге у оквиру којих човечанство може да настави да се развија током наредних генерација.

Засад, планетарне границе су климатске промене, ацидификација океана, губитак стратосферског озона, уплитање у глобалне циклусе фосфора и азота, стопа губитка биодиверзитета, глобална употреба слатке воде, промена система коришћења земљишта, дејство аеросола и хемијско загађење.

"Осмотрена дезоксидација слатководних и морских екосистема представља додатну планетарну границу“, кажу научници из Политехничког института Ренселер у САД, "која је критична за интегритет Земљиних еколошких и друштвених система, а регулише и реагује на текуће промене у процесима других планетарних граница“.

Концентрација раствореног кисеоника у води опада због више разглога. Топлије воде не могу да задрже толико раствореног кисеоника, на пример, а пошто емисије гасова који стварају ефекат стаклене баште повећавају температуре ваздуха и воде изнад дугорочних просека, површинске воде су мање способне да задрже овај витални елеменат.

Акватични живот такође може трошити растворени кисеоник брже него што га произвођачи из екосистема надокнађују. Раст алги и бактерија, изазван приливом органске материје и нутримената у облику пољопривредних и домаћих ђубрива, канализације и индустријског отпада, брзо апсорбује доступни растворени кисеоник.

У најгорим случајевима, кисеоник је толико редукован да се микроби гуше и умиру, често односећи веће врсте са собом. Популације микроба које се не ослањају на кисеоник онда се хране поклоњеним мртвим органских материјалом, растући до густине која смањује светлост и ограничава фотосинтезу и заробљавајући читаво водено тело у паклени циклус гушења звани еутрофикација.

Акватична дезоксидација је такође последица повећања разлике у густини између слојева воденог стуба. То је можда зато што се површинске воде загревају брже него дубље воде, а отопљени лед смањује површински салинитет у океанима.

Што су ти слојеви изразитије дефинисани, мање је кретања између слојева воденог стуба, од чега зависе вертикалне формације подводног живота. Ове флуктуације густине покрећу кретање оксидизоване површинске воде у дубину и без овог транспорта помоћу температуре вентилација у дубљим слојевима акватичних средина се прекида.

Све ово наноси штету акватичним екосистемима, на многе од којих се наша врста ослања ради исхране, воде, прихода и благостања.

Истраживачи позивају на заједничко, глобално нагледање и испитивање дезоксидације "плавих“ делова наше планете, уз планове за спречавање брзе дезоксидације и повезаних изазова са којима већ почињемо да се суочавамо.

Смањивање емисија гасова стаклене баште, отпадних производа и органског угљеника успорило би или преокренуло процес дезоксидације, кажу научници. Проширење оквира планетарних граница на дезоксидацију било би од помоћи у фокусирању напора.

Извор: Србија Данас/Сциенце Алерт/М.А.