НЕВЕРОВАТНО: Откривено како су први људи преживели сурову зиму! Нико није могао да верује да је то могуће
Повела се жестока расправа међу стручњацима
Медведи то раде. Слепи мишеви то раде. То раде и европски јежеви. А сада се испоставило да су први људи такође можда могли да хибернирају.
ДОБРЕ ВЕСТИ ИЗ КОМШИЛУКА: Мере дале резултате, смањио се број оболелих
ТУРЦИ ЗАВРШИЛИ ИСПИТИВАЊЕ НА ЉУДИМА: Познато колика је ефикасност Синовакове вакцине
Високи функционери ЕУ на једном месту: Од сутрашњег самита зависи економска будућност!
Докази из костију пронађених на једном од најважнијих светских налазишта фосила сугеришу да су се наши преци хоминида можда суочили са екстремном хладноћом пре стотина хиљада година, тако што су преспавали зиму.
Научници тврде да су лезије и други знаци оштећења у фосилизованим костима раних људи једнаки онима које су остале у костима других животиња које хибернирају.
То сугерише да су се наши претходници у то време суочавали са суровим зимама, што им је успоравало метаболизам и терало их да хибернирају месецима.
Закључци се заснивају на ископавањима у пећини званој "Сима де лос Хуесос" (јама костију) у Атапуерци, близу Бургоса на северу Шпаније.
Током протекле три деценије, истраживачи су испитивали ово подручје и пронашли велики број фосилизованих остатака.
Пећина је у ствари масовна гробница, кажу истраживачи који су пронашли хиљаде зуба и комада костију који су изгледа намерно бачени тамо.
Ови фосили датирају више од 400 000 година и вероватно су били од раних неандерталаца или њихових претходника.
Научници тврде да су се рани људи налазили у метаболичким стањима која су им помогла да преживе дуго времена у хладним условима са ограниченим залихама хране и довољним залихама телесне масти.
Они су хибернирали, а то се може закључити на основу нетипичних оштећења пронађених на костима раних људи.
Истраживачи признају да појам "можда звучи као научна фантастика", али истичу да то чине многи сисари, укључујући примате попут галагија и лемура.
Са друге стране јављају се критичари овакве теорије, и тврде да савремени Инуити (Ескими) и Лапонци, иако живе у подједнако оштрим, хладним условима, не хибернирају.
Одговор је једноставан. Масна риба и маст ирваса пружају Инуитима и Лапонцима храну током зиме и тако спречавају хибернацију, рани људи нису то могли имати.
Подручје око налазишта Сима пре пола милиона година не би пружало довољно хране.
Крис Стрингер из Природњачког музеја у Лондону истакао је да велики сисари попут медведа заправо не хибернирају, јер њихова велика тела не могу довољно да снизе температуру језгра.
Уместо тога, улазе у мање дубок сан познат као торпор.
Енергетски захтеви мозга раних људи из Сима остали би веома велики, стварајући им додатни проблем преживљавања током торпора.
- Ипак, идеја је фасцинантна и може се тестирати испитивањем генома народа Сима, неандерталаца и Денисованаца на знакове генетских промена повезаних са физиологијом торпора - додао је Стрингер.
