Неизвесност достиже свој врхунац! Ко ће изаћи као победник - Трамп или Камала? У овим државама ће се водити одлучујућа битка

Сједињене Државе чини 50 држава, али, на председничким изборима су неке важније од других. Док многе „сигурне државе“ обично поуздано гласају за кандидата демократа или републиканаца, у такозваним колебљивим (swing) државама већина гласова некад иде кандидату једне, а некад кандидату друге партије. Ова неизвесност даје тим државама посебну тежину у предизборној кампањи, јер исход избора у њима може одлучити ко ће постати председник или председница.

Због тога је пажња усмерена на свинг државе. Тамо се одржавају најмасовнији предизборни скупови, кандидати често долазе, а те државе су преплављене изборним рекламама како би се придобили неодлучни бирачи.

Јединствен у свету, сложен и споран изборни процес Кључна улога колебљивих држава може се објаснити електорским изборним системом. За разлику од већине других земаља, у САД председника и потпредседника бирачи не бирају директно већ гласају за такозване електоре. За улазак у Белу кућу је потребно освојити гласове најмање 270 од 538 електора. У овом сложеном и спорном изборном процесу може се десити да кандидат добије већину гласова бирача – али не освоји и већину гласова електора, па не постане председник. То се догодило, 2000. када је Ал Гор изгубио од Џорџа Буша, или 2016. када је Доналд Трамп освојио више електорских гласова од Хилари Клинтон.

Листа свинг држава се мења – због броја становника, демографских промена или промена у ставовима према важним питањима. За већину људи у САД, главна изборна питања су економија и инфлација. И став према праву на абортус ће играти велику улогу у излазности на изборима. Но, поред ових тема, свака свинг држава има свој сет кључних питања.

АРИЗОНА

Једно од кључних изборних питања у Аризони је повезано с географијом. Ова држава дели дугу границу с Мексиком и постала је жариште илегалне имиграције. Као потпредседници, Камали Харис је поверен задатак да ублажи кризу на граници борбом против „узрока“ у суседним државама САД. У очима многих Американаца, она у томе није успела, а Доналд Трамп користи сваку прилику да то нагласи.

Прилив имиграната истовремено чини Аризону једном од најбрже растућих држава у земљи. Скоро трећина становништва је латиноамеричког порекла. На изборима ће бити важно придобити и ову бирачку групу.

Аризона покушава да ојача економију јачањем производног сектора. У оквиру закона из 2022. (CHIPS АЦТ ) предвиђено је 280 милијарди долара за подстицање истраживања и производње компјутерских чипова у САД. Само за фабрике и отварање нових радних места је предвиђено око 80 милијарди, међутим, потрајаће док нове фабрике постану оперативне.

ЏОРЏИЈА

На последњим изборима, у Џорџији је победио Бајден који је освојимо само 0,2 одсто гласова више од Трампа. Био је то први пут од 1992. да је ова држава гласала за демократе. Удео црних гласача је око 33 одсто, један од највећих у САД. То би могло ићи у корист Камале Харис.

Џорџија је такође држава у којој је велика порота подигла оптужницу против Трампа и других због покушаја манипулације илегалним средствима на претходним председничким изборима. Међутим, поступак тренутно паузира, пресуда неће бити донета пре овогодишњих избора.

МИЧИГЕН

Када је реч о Мичигену, готово је немогуће не споменути аутомобилску индустрију. Ту су седишта Форда, Џенерал Моторса и Крајслера, који је сада део Стелантиса. Радна места у производњи су од кључног значаја за овај регион. Бајден је недавно увео стопостотне царине на кинеска електрична возила, како би спречио конкуренцију. Мичиген је родна држава Гретен Вајтмер, популарне демократске гувернерке, која је већ дуго трн у оку републиканцима.

Међутим, како би изразило своје незадовољство Бајденом, на предизборима у фебруару више од 100.000 људи искористило је опцију да гласа „неодлучно“. Сада, када Бајден више није кандидат, Харис мора да придобије те гласове за себе. Харис такође мора да убеди бројне арапско-америчке бираче из ове државе. Њихова подршка демократама је пољуљана, јер је странка у рату Израела против Хамаса у Гази стала на страну Израела.

НЕВАДА

Због близине јужној граници САД, и у Невади је такође кључно питање – миграција. Већина становништва ове државе живи у градовима, што је случај са врло мало других савезних држава. Готово трећина становништва је латиноамеричког порекла.

Невада економски у великој мери зависи од туризма и за време Баједнове администрације забележила је највећи привредни раст међу свинг државама. Истовремено, стопа незапослености у овој држави је највиша у земљи.

СЕВЕРНА КАРОЛИНА

Северна Каролина је нова свинг држава. На претходних једанаест избора, демократама је само једном пошло за руком да освоје ову државу. Пре него што је Бајден одустао од кандидатуре у јулу, Трамп је овде убедљиво водио у анкетама. Међутим, сада га Камала Харис прати у стопу.

Северна Каролина је прошла кроз снажну демографску промену последњих 30 година: број становника је знатно порастао, а удео беле популације је са 75 процената је пао на 60 одсто. Разноврсна популација долази у Северну Каролину, од бивших припадника војске, преко пензионера, до високообразованих људи.

ПЕНСИЛВАНИЈА

Више од већине других држава Пенсилванија је под теретом растућих трошкова живота. Фракинг је од ове државе направио другог највећег произвођача природног гаса у земљи, одмах после Тексаса. Трамп већ дуго подржава фракинг, док је Харис раније тражила забрану, али сада оставља опције отворене, иако планира увођење строжих закона.

Прва, а можда и последња дебата на ТВ-у између Харис и Трампа одржана је у Пенсилванији 10. септембра.

ВИСКОНСИН

Висконсин је држава са већинским белим становништвом и највишом излазношћу на председничким изборима. И 2016. и 2020. будући председник је победио у Висконсину с разликом мањом од 25.000 гласова. То показује колико може бити важан сваки појединачни глас у једној од свинг држава.

За тренутно стање по анкетама, Дојче веле је користио податке FiveThirtyEight где се наводе резултати испитивања спроведених 19.-20. октобра. Према њима, када се ради о целој земљи, тренутно води Камала Харис са 48,2 одсто гласова, док Доналд Трамп има 46,4 одсто гласова.

Србија Данас/Deutsche Welle