НЕКАД СУ БИЛИ РАЈ НА ЗЕМЉИ, А САДА ПАКАО! Један човек је КРИВ за све, убијају децу, одсецају главе, вешају по мостовима! ХОРОР ЗВАНИ ЕКВАДОР!
Распад система у земљи
У Еквадору је проглашено ванредно стање у трајању од 60 дана након убиства председничког кандидата Фернанда Виљависенсија. Убиство истакнутог критичара корупције и организованог криминала открило је све политичке ране актуелног председника Гиљерма Ласа.
ДОКЛЕ ВИШЕ? Јак земљотрес поново погодио Турску - баш се добро затресло (ФОТО)
НАПЕТОСТ РАСТЕ, СВЕ ВИШЕ ВОЈСКЕ НА ГРАНИЦАМА Министар одбране тврди да је то "средство одвраћања"
"ВЕРУЈТЕ МИ НА РЕЧ" Водећи стручњак предвидео побуну Вагнера и био је у праву, сад је изнео НОВУ ЈЕЗИВУ ПРОЦЕНУ!
Конзервативни Ласо је дошао на власт 2021. године, обећавајући да ће привући стране инвестиције и одвојити се од левичарске политике својих претходника Рафаела Корее и Лењина Морене.
Међутим, током своје двогодишње владавине, Ласо није успео да успостави контролу над еквадорским лукама, кључним рутама за транспорт наркотика из Колумбије и Перуа у САД и Европу, где се картели боре за превласт. Да ствар буде гора, ширење организованог криминала компромитовало је еквадорско правосуђе, додатно нарушивши Ласову репутацију.
Најнасилнија држава на свету
Ситуација је ескалирала прошлог пролећа, када су се сукоби нарко-картела излили из затвора на улице Еквадора. Проблем је толико измакао контроли да је Ласо прогласио ванредно стање у три приморске провинције, главним областима трговине дрогом - Есмералдас, Гуаиас и Манаби. Али звуци пуцњаве и плач мајки које оплакују своју децу, невине жртве насиља, наставили су да одјекују у већини градова широм земље.
Стопа убистава се учетворостручила за само две године. Од 2021. до данас, Еквадор је прошао кроз језиву трансформацију од једне од најмање насилних земаља у региону у једну од најнасилнијих на планети. Убиства се дешавају усред бела дана, а поверење јавности у власт пада из дана у дан.
Прошлог месеца пуцано је на градоначелника лучког града Манте док је вршио инспекцију јавних радова у граду. Нападач је изашао из камиона, отворио ватру и упуцао градоначелника и жену, која је била колатерална жртва.
Под Ласом, Еквадор се кретао уназад као стрела. Институције и владавина права почеле су да се урушавају, а корупција је продрла дубоко у јавни и приватни сектор. Многи тужиоци који су и даље веровали у борбу за правду су убијени, новинари су побегли из земље, а активисти за људска права су ућуткани због истраге или излагања против криминала и корупције.
Промена током пандемије
Истина је да Еквадор кроз историју није остао имун на активности организованих криминалних група. С обзиром на то да се налази између Колумбије и Перуа, највећих произвођача кокаина на свету, Еквадор је од почетка 21. века била важна транзитна зона за дрогу на путу ка Европи и САД. Али Еквадор је добио мало пажње јер је стопа убистава била ниска и није било нарко картела попут оних у Мексику и Колумбији.
Све се променило када се производња кокаина повећала током пандемије у Колумбији. Међународне криминалне организације су схватиле да у Еквадору нема јаке контроле над трговином дрогом и одлучиле су да део својих операција преселе у ту земљу.
Данас око 750 тона колумбијског кокаина заврши у Еквадору, а полиција заплени само око 210 тона годишње. Од отприлике 300.000 бродских контејнера који сваког месеца напуштају Гвајакилу, једну од најпрометнијих лука у Јужној Америци, власти су у могућности да претражују само 20 одсто због недостатка ресурса.
Хара и албанска мафија
Дрога се транспортује из еквадорских лука до западних земаља скривена у кутијама са бананама и какаом. Међународни картели доминирају трговином дрогом у Еквадору. На првом месту, то су два најјача мексичка картела, Синалоа и Халиско Нуева Генерасион (ЦЈНГ). Чонероси, највећа локална банда у Еквадору, наводно превозе кокаин искључиво за картел Синалоа и сукобљавају се са својим еквадорским ривалима повезаним са ЦЈНГ. Од деведесетих година прошлог века албанска мафија присутна је и на територији Еквадора.
Албанци су могли слободно да уђу у Еквадор без визе до 2020. године, а током деценија су развили везе са локалним картелима. Већина познатих албанских криминалаца живи у Гвајакилу, често под лажним идентитетом. Према студији колумбијске Опсерваторије за организовани криминал (OCCO), Гвајакил је епицентар регионалних сукоба нарко банди и бележи скоро 50 убистава на 100.000 становника. OCCO истиче да већ неко време на територији Еквадора делују организоване организације из Хрватске, Црне Горе, Русије и Србије.
Врбовање тинејџера
Сукоби ових картела остављају незамисливе последице по друштво. Телевизијске станице свакодневно извештавају о одсецању глава, бомбама у аутомобилима, младићима који висе са мостова и деци убијеној испред својих домова или школа. Трговци, школе и комуналци су приморани да плаћају рекете бандама у замену за обезбеђење.
У земљи која се бори да се опорави од економских последица пандемије, где су сиромаштво и незапосленост у порасту, присуство банди такође значи "прилику" да се извуче из беде. Локалне банде регрутују тинејџере да рекетирају или транспортују дрогу и оружје широм земље.
Многи млади људи који изађу из затвора настављају да краду или продају дрогу јер, по њиховим речима, "једноставно не постоји други начин да преживе". Један дилер дроге открио је истраживачком центру Међународна кризна група да се мала кесица кокаина у Еквадору може купити за два долара, 25 грама кокаина за 60 долара, а пола килограма "криспи" (марихуане помешане са кокаином) за 360 долара. .
- Јефтин је и лако се купује. Међутим, лек није нужно доброг квалитета. У Еквадору се продају "остаци", док САД и Европа добијају најбоља паковања - рекао је неименовани дилер.
Решења за кризу
Иако убијени председнички кандидат Виљависенсио није био фаворит (имао је подршку свега око 7,5 одсто бирача), његово убиство показује колико се грчевито злочиначке организације боре да задрже узде у својим рукама, не бирајући средства за постизање својих циљева, преноси "Јутарњи лист".
Не постоји јединствено решење за излазак из кризе, али постоји неколико потенцијалних. Неки позивају на долазак "тврдог" политичара, као што је председник Салвадора Најиб Букеле, који је заслужан за масовно затварање осумњичених гангстера и пад стопе криминала. Али Букелеови потези се такође критикују због кршења људских права. Други позивају на повратак америчке војне базе у близини Гвајакила како би се зауставио проток дроге.
Бивши директор еквадорске обавештајне службе Марио Пазмињо уверен је да се проблем може решити чвршћом политичком одлуком.
- Потребна је шира патрола дуж северне границе, у билатералном споразуму са Колумбијом, да би се избегао тај проток кокаина, који генерише цео проблем. Мора да постоји и привремена милитаризација лука и аеродрома како би се блокирао проток дроге у иностранству - закључио је Пазмињо за БНамерицас.
