НЕКИ ЉУДИ ГЕНЕТСКИ ОТПОРНИ НА КОРОНУ! Чак и да "зараде" вирус, шансе да заврше у болници су минималне
Људи који носе верзију гена наслеђеног од неандерталаца имају мањи ризик од озбиљних последица, хоспитализације и смрти од Ковида-19, показало је ново истраживање.
Ген, познат као ОАС1, уграђен је у људски геном након што су се наши преци парили са сада изумрлим људским сродником пре око 60.000 година.
ШПАНЦИ СЕ "ОПУСТИЛИ" ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА: Порастао број оболелих на Иберијском полуострву
ИСТРАЖИВАЊА О КОРОНИ НАСТАВЉАЈУ ДА ШОКИРАЈУ! Најмање 50 одсто преносе људи без симптома
У ШПАНИЈИ ПАО НЕОБИЧАН СНЕГ? Интернетом се проширио видео леденог покривача који се не топи на ватри (ВИДЕО)
Ген ОАС1 контролише истоимени протеин, који је укључен у одговор тела на вирусе. Верзија наслеђена од неандерталаца ређа је у друштву, али нуди повећану заштиту од коронавируса, кажу истраживачи.
Два главна облика гена
Студија коју је водио Универзитет Мекгил у Канади детаљно је размотрила генетски код који производи различите верзије ОАС1.
Једна позиција унутар гена, позната као рс10774671, има два главна облика. Најчешћи облик је варијанта "А", али прастара верзија од неандерталаца названа је варијантом "Г".
Разлика између две варијанте гена је у томе што А доводи до стварања мноштва различитих типова (или изоформи) протеина ОАС1 у различитим количинама, док тип Г доводи до велике количине једне специфичне изоформе протеина ОАС1, назване п46.
- Чини се да то да свако од нас поседује било коју од изоформа, одређује једна промена генетског кода гена који кодира протеин, односно регион у геному који садржи нацрт за изградњу овог протеина - рекао је аутор студије др Мајк Пицнер са Универзитета у Кембруџу.
Верзија протеина п46 дужа је од осталих и има већу антивирусну активност од других врста ОАС1, кажу истраживачи.
Подаци показују да када људи имају висок ниво п46 верзије ОАС1, коју ствара неандерталски ген, они имају мање од трећине ризика да се заразе као неко са ниским нивоом п46 ОАС1.
А ако се и заразе, ти људи имају само девет процената ризика од хоспитализације и пет процената ризика од развоја ковида као некога са ниским нивоом п46.
Г облик гена првобитно је у хомо сапиенс дошао путем удруживања нашег претходника са сестринским врстама пре једног миленијума и преживео је до данас.
Реч је о веома отпорном гену
То је трајало толико дуго због способности да се бори против болести.
- Овај заштитни облик ОАС1 присутан је код подсахарских Африканаца, али је изгубљен када су се преци савремених Европљана мигрирали из Африке - рекао је Ројтерсу коаутор студије Брент Ричардс из Јеврејске опште болнице и Универзитета Мекгил у Монтреалу.
- Потом је поново уведен у европску популацију путем парења са неандерталцима - рекао је он.
Истраживачи верују да лекови који циљају ген ОАС1 и повећавају количину п46 у систему могу довести до ефикасног лечења Ковида-19.
Претходна студија са Универзитета у Единбургу идентификовала је пет гена који могу негативно утицати на шансе пацијента да преживи након што се зарази Ковидом-19.
Једна од њих била је уобичајена верзија ОАС1 (варијанта А), појачавајући сугестију да тип гена ОАС1 који особа наслеђује може играти значајну улогу у напредовању и тежини болести.
