Немачка је од јуче НОВА ЧЛАНИЦА Савета безбедности УН, пред њом су ТЕШКИ ЗАДАЦИ

Немачка, Белгија, Индонезија, Јужна Африка и Доминиканска Република нове су несталне чланице СБ УН изабране по регионалном принципу од 1. јануара 2019. до 31. децембра 2020. године. Те земље замениће Холандију, Шведску, Казахстан, Етиопију и Боливију. Од нових несталних чланица највише искуства имају Немачка и Белгија које више пута биле изабране у то тело, а најмање Доминиканска Република која у Савет безбедности УН улази први пут. 

Савет безбедности УН има 15 чланица од којих је пет сталних - Француска, Велика Британија, САД, Кина и Русија, а 10 се бира на период од две године, али тако да се сваке године замењује по пет чланица. “Старе" несталне чланице СБ УН од прошле године су Екваторијална Гвинеја, Обала Слоноваче, Кувајт, Перу, Пољска. 

Чланице СБ УН се месечно ротирају као председавајуће тог тела. У јануару је председавајућа Доминиканска Република, а Немачка ће то бити у априлу, након што ће ту функцију у марту обављати Француска. 

Мултилатерализам и јачање Европе 

Немачка има много планова за наредне две године. Министар иностраних послова Хаико Мас (СПД) је на Генералној скупштини УН рекао да жели да се бори за јачање мултилатерализма који је под притиском, између осталог због политике америчког председника Доналда Трампа. 

“Уједињене нације су у средишту мултилатералног система. Живимо у времену када је потребно више међународног поретка, више поузданости, више поверења у наша заједничка правила. Уједињене нације су онолико јаке, праведне и ефикасне колико што то њене чланице”, рекао је Мас. 

Немачка такође жели да залаже за снажне УН и снажну улогу Европе у њеним телима. Изнад свега, у наредне две године Немачка жели да Европска унија добије заједничко стално место у Савету безбедности. Наиме, због Брегзита ће ЕУ имати само Француску као сталну чланицу у СБ УН. 

Борба против ракета средњег домета 

Немачка такође жели да ради на превенцији криза. Немачко присуство у Савету безбедности има за циљ да осигура да се то тело ангажује раније него до сада у регионима у којима се појаве назнаке кризе. Немачка такође има идеје за решавање напетости. 

Немачки амбасадор при УН Кристоф Хојзеген најавио је да жели да регрутира више жена за решавање сукоба. “Жене доносе другачија животна искуства и перспективе од мушкараца и то може да помогне у тражењу компромиса, помирењу непријатеља и стварању мира", рекао је овај дипломата. 

Међутим, одржавање мира треба да се одвија и на сосптвеном прагу. Министар спољних послова Мас је крајем децембра јасно ставио до знања да би Немачка желела да користи свој мандат у СБ УН у кампањи против распоређивања ракета средњег домета, уколико би престао да важи ИНФ - споразум којим је између Русије и САД договорена забрана оружја средњег домета. “Распоређивање нових ракета средњег домета наишло би на велики отпор у Немачкој", каже Мас. 

Учешће у мисијама УН 

Немачка је тренутно укључена у осам од 14 мисија УН. Војници Бундесвера су најбројније укључени у мисију за стабилизацију Малија -МИНУСМА. Око 1.100 Немица и Немаца помаже у процесу помирења у Малију. Нада повезана са овом мисијом је да ће се тако помоћи стабилизација целог региона западне Африке. 

У Либану, Немачка је укључена у УНИФИЛ, једну од најстаријих мисија УН. Надаље, немачке снаге су активне у Судану, Јужном Судану, Сомалији, Западној Сахари, Либији и Хаитију. У свим овим мисијама, Немачка не само да даје особље, већ и подржава мировни процес путем мобилних тимова за обуку.