НЕВЕРОВАТНА УМЕТНОСТ ПРИРОДЕ: Вулканска језера ТИРКИЗНЕ боје привукле бројне истраживаче - уложено 100 милиона евра да се открије овај ФЕНОМЕН
Вулкан Крафла са својим великим тиркизним кратерским језером, облацима дима и базенима сумпорног блата једно је од најимпресивнијих природних чуда Исланда.
Овде на североистоку Исланда, група међународних истраживача спрема се да избуши два километра у срцу вулкана. Сврха овог "жилверновског" пројекта је изградња прве подземне опсерваторије магме на свету.
Пројекат вредан 100 милиона долара покренут је још 2014. године, а прво бушење би требало да почне 2024. У њему учествују научници и инжењери из 38 истраживачких института и компанија из 11 земаља, укључујући САД, Уједињено Краљевство и Француску.
ЖЕНА ДОБИЛА ПО ТРЕЋИ ПУТ НА ДРЖАВНОЈ ЛУТРИЈИ! У шоку поручила - "Нисам могла да верујем"
ИЗРАЕЛ ОДОБРИО ПОВРАТАК 3.000 ЈЕВРЕЈА ИЗ ЕТИОПИЈЕ: Рат у афричкој држави погурао ствар, иначе их Тел Авив не би враћао назад, а ово је разлог
ТАРЗАН ИЗ СТВАРНОГ ЖИВОТА ЖИВЕО 40 ГОДИНА У ЏУНГЛИ: Кад се вратио у цивилизацију остао у ШОКУ, његова реакција је НЕВЕРОВАТНА (ВИДЕО)
Њихова намера је да избуше рупу до магматске коморе у вулкану.
Прва опсерваторија магме у свету
За разлику од лаве која избија на површину, магма, растопљени стеновити материјал испод површине Земље, још увек је мистерија за научнике.
Опсерваторија Крафла биће прва те врсте у свету, рекао је Паоло Папале, вулканолог са италијанског Националног института за геофизику и вулканологију ИНГВ.
- Никада нисмо проучавали подземну магму, осим када смо случајно налетели на њу током бушења у вулканима на Хавајима, у Кенији и у самој Крафли 2009. године - додао је Папале.
Научници се надају да ће пројекат направити велики напредак у коришћењу геотермалне енергије и продубити знање о предвиђању вулканских ерупција и ризика.
Кључно је знати где се магма налази да бисмо били спремни за ерупцију, рекао је Pappale.
- Без тога смо скоро слепи - додао је он.
"Није тако дубоко"
Као и многа научна достигнућа, опсерваторија магме је резултат неочекиваног открића.
Када су инжењери радили на проширењу геотермалне електране Крафла 2009. године, огромна бушилица је случајно пробила магматски џеп на дубини од 2,1 километар.
Из бушотине се дизао дим, а нешто лаве је текло, оштетивши опрему за бушење. Међутим, није било ерупције нити је било повређених.
Вулканолози су тада схватили да су надомак магматске коморе, за коју процењују да садржи око 500 милиона кубних метара магме.
Научници су били запањени када су пронашли магму тако плитко. Очекивали су да ће морати да избуше бар до дубине од 4,5 километара пре него што дођу до ње.
Накнадне студије су показале да откривена магма има слична својства као код ерупције Крафле 1724. године, што значи да је стара најмање 300 година.
- Ово откриће би потенцијално могло да значи огромно побољшање у способности разумевања многих различитих ствари - од порекла континената до динамике вулкана и геотермалних система - рекао је Папале са ентузијазмом.
Енергија до 10 пута снажнија од оне у конвенционалним бушотинама
Случајно откриће магме било је корисно и за Ландсвиркјун, исландску електроенергетску компанију која управља тамошњом електраном.
Мада је толико близу течне магме, стена достиже тако екстремне температуре да течности постају "суперкритичне", односно налазе се у агрегатном стању између течног и гасовитог.
Енергија произведена тамо је пет до 10 пута снажнија од оне произведене у конвенционалним бушотинама за геотермалне електране.
Температура паре која је избила на површину током инцидента 2009. била је 450 степени Целзијуса, највиша забележена температура вулканске паре.
Две такве "суперкритичне" бушотине биле би довољне да произведу 60 мегавата струје, што је количина за коју је постојећој геотермалној електрани потребно 18 бушотина.
"То је као да убодеш слона иглом"
Ландсвиркун се стога нада да ће овај међународни пројекат довести "до нових технологија како бисмо могли дубље бушити и користити енергију што до сада није било могуће", рекао је Вордис Еириксдотир, шеф геотермалних операција и одељења за управљање ресурсима компаније.
Бушење у тако екстремном окружењу је технички захтевно. Опрема мора бити отпорна на корозију коју ствара екстремно врућа пара.
Могућност да би тај подухват могао да изазове вулканску ерупцију свакако треба да брине, каже Џон Ајхелбергер, геофизичар са Универзитета Аљаске и један од иницијатора пројекта Крафла. "Али то је као да убодете слона иглом“, додао је он.
- Магма је откривена у десетак бушотина на три различита места у свету и ништа се лоше није догодило - рекао је Ајхелбергер.
