"НИКАДА НЕЋЕМО ЗАБОРАВИТИ И ОДУСТАТИ" Бајден одржао говор код Пентагона, Америка је обележила 11. септембар
Амерички председник је том приликом положио венац у знак сећања на погинуле у терористичким нападима
Председник САД Џозеф Бајден положио је венац код Пентагона, на 21. годишњицу од највећих терористичких напада у савременој историји. У говору је одао пошту "изванредним Американцима" који су дали живот у једном од најцрњих дана за америчку нацију.
ПОСЛЕ 21 ГОДИНЕ И ДАЉЕ ОСТАЈЕ НА СНАЗИ: Американци још увек у страху, Бајден је донео одлуку
АМЕРИКА СУТРА ОБЕЛЕЖАВА 21 ГОДИНУ ОД НАПАДА 11. СЕПТЕМБРА: Ево шта се све догодило тог КОБНОГ јутра 2001. године (ВИДЕО)
ДАН КОЈИ АМЕРИКА НИКАДА НЕЋЕ ЗАБОРАВИТИ: Највећи терористички напад извршен на данашњи дан, Њујорк преплавио ЦРНИ ДИМ (ФОТО)
- Нећемо никада заборавити, нећемо никада одустати - рекао је Бајден на комеморативној свечаности.
- Наша обавезаност на то да спречимо неки нови напад на САД нема краја - пренео је АП речи америчког председника.
Двадесет једну годину после терористичких напада у којима су исламски терористи Ал Каиде отели четири путничка авиона, Бајден је истакао да, иако су САД напустиле Авганистан, његова администрација наставља да трага за одговорнима за напад 11. септембра.
Председнику САД су се на годишњој комеморацији придружили и чланови породица људи који су изгубили живот у терористичком нападу код Пентагона, као и руководство Министарства одбране.
- Имамо према вама невероватан, невероватн дуг - рекао је Бајден. Прва дама Џил Бајден говориће на Националном меморијалном обележју ''лета 93'' у Шенксвилу, у Пенсилванији.
Потпредседница Камала Харис и њен супруг присуствоваће у Њујорку церемонији комеморације у Националном меморијалном центру 11. септембар. У уторак 11. септембра 2001. године, нападачи самоубице отели су америчке путничке авионе и ударили њима у два њујоршка небодера, убивши хиљаде људи.
Овај напад остаје један од најтрауматичнијих догађаја века, не само за Америку већ и за остатак света, пренео је Би-Би-Си. Четири авиона која су летела над источним делом Сједињених Америчких Држава истовремено је отео мали тим отмичара.
Они су затим употребљени као џиновски навођени пројектили како би ударили у зграде симболе Њујорка и Вашингтона. Два авиона ударила су у Куле близнакиње Светског трговинског центра у Њујорку. Први је ударио у Северну кулу у 08:46 часова по источном времену, други је ударио у Јужну кулу у 09:03 сати.
Зграде су се запалиле, заточивши људе на вишим спратовима, и обавивши читав град густим димом. За мање од два сата, обе куле од 110 спратова срушиле су се у огромном облаку дима. У 09:37 часова, трећи авион уништио је западно крило Пентагона - огромног седишта америчке војске надомак Вашингтона, главног града државе.
Четврти авион срушио се у поље у Пенсилванији у 10:03, након што су путници пружили отпор. Верује се да су отмичари намеравали да нападну зграду Капитола у Вашингтону. Свеукупно је животе изгубило 2.977 људи не рачунајући 19 отмичара, већина њих у Њујорку.
Страдало је свих 246 путника и чланова посаде у четири авиона, у Кулама близнакињама, погинуло је 2.606 људи на лицу места или касније од повреда, а у Пентагону је страдало 125 људи. Најмлађа жртва била је двогодишња Кристина Ли Хенсон, која је умрла у једном од авиона са родитељима Питером и Сју.
Најстарији је био 82-годишњи Роберт Нортон, који је био у другом авиону са супругом Жаклином, са којом је путовао на свадбу. Кад је ударио први авион, процењује се да је у кулама било 17.400 људи. Нико није преживео изнад зоне удара у Северној кули, али је 18 њих успело да побегне са спратова изнад зоне удара у Јужној кули.
Међу жртвама било је држављана из 77 земаља. Њујорк је изгубио 441 припадника служби хитних интервенција. Хиљаде људи је рањено или је касније развило болести повезане са нападима, а међу њима и ватрогасци који су радили у рушевинама. Нападе је из Авганистана испланирала екстремистичка исламистичка мрежа Ал каида.
Предвођена Осамом Бин Ладеном, Ал каида је кривила САД и њене савезнике за ратне сукобе у муслиманском свету. Отмице је извело 19-оро људи, радећи у три тима од по пет чланова и једном од четири - у авиону који се срушио у Пенсилванији. Свака група је имала неког ко је прошао пилотску обуку и то у летачким школама у САД.
Петнаест отмичара били су Саудијци као и сам Бин Ладен. Двојица су били из Уједињених Арапских Емирата, један из Египта и један из Либана. Мање од месец дана после напада, председник САД Џорџ В. Буш повео је инвазију на Авганистан, уз подршку међународне коалиције, како би искоренио Ал каиду и пронашао Бин Ладена.
Међутим, америчка војска је тек 2011. године коначно лоцирала и убила Бин Ладена у суседном Пакистану. Наводни планер напада од 11. септембра, Халид Шеик Мухамед, ухапшен је у Пакистану 2003. године. Од тада га држе у америчком притвору у Заливу Гвантанамо где још увек чека на суђење.
Било је потребно више од осам месеци да се рашчисти "Нулта тачка" - место на ком су се срушиле Куле близнакиње. На тој локацији сада се налазе споменик и музеј, а зграде су поново подигнуте, али другачијег изгледа.
Завршена централна грађевина - Светски трговински центар Један илити "Кула слободе" - још је виша (541 метар) од оригиналног Северног торња, који је био висок 417 метара. Реновирање Пентагона потрајало је нешто мање од годину дана, а особље се вратило у канцеларије у августу 2002. године.
БОНУС ВИДЕО: Операција "Лондонски мост" - Протокол након смрти краљице Елизабете II
