НОВИ ТРАГОВИ: Археолози пронашли МИСТЕРИОЗНУ одају у пећини у коју нико није ушао 40.000 година и КРИЈЕ ВЕЛИКУ ТАЈНУ
Археолози су пронашли просторију у комплексу пећина Горам која је била затворена најмање 40.000 година.
Истраживачи који проучавају систем печина на Гибралтару пронашли су нову одају која је била затворена најмање 40.000 година и која би могла да баци ново светло на културу и обичаје неандерталаца који су вековима живели на овим просторима.
РОБОТИ ЗАМЕЊУЈУ ЉУДЕ? У Кини 2022. године аутоматизовани разносачи робе због сузбијања короне
НЕСВАКИДАШЊИ СЛУЧАЈ: Отац купио сину акваријум са рибицама па се дебело покајао, кад је видео шта је унутра ПРЕТРНУО је од страха
СТИШАВА СЕ ПАНДЕМИЈА У АМЕРИЦИ: Опада број хоспитализованих, али и даље има разлога за бригу
Стручњаци су 2012. почели истраживање Вангард пећине, дела комплекса Горам, како би утврдили њене праве димензије и да ли постоје просторије и пролази које је песак затворио.
Прошлог месеца тим на челу са професором Клајвом Финлејсоном, еволутивним биологом који је директор Народног музеја Гибралтара наишао је на пукотину. Када су је проширили, открили су 13 метара високу просторију са сталактитима који су висили са таванице и изломљеним каменим завесама које би могле да буду сведочанство неког давног земљотреса.
- Просторија је прилично невероватна - рекао је Финлејсон Гардијану. "На неки начин, ово може да се упореди са открићем Тутанкамонове гробнице. Улазите у простор у који нико није ушао 40.000 година. То је потпуно отрежњујуће", рекао је он.
Раштркани по просторији су бедрена кост риса, кичма пегаве хијене и велика кост са крила лешинара.
- Нешто је довукло ова створења овде пре много година - рекао је Финлејсон. "Пронашли смо шест или седам примера огреботина које су канџе направиле на зидовима пећине. Те огреботине личе на канџе медведа, а имамо и остатке медведа у пећини, али ми делују релативно мало. Питам се да ли је рис чију смо кост пронашли био тај који је гребао зидове - рекао је он.
Иако су кости, на којима нема никаквих огреботина или посекотина које би биле резултат људске интервенције, интересантне саме по себи, тим је пронашао и оклоп пужа-месождера, што је пробудило узбудљиве теорије.
- Тај део пећине је данас неких 20 метара изнад нивоа мора, па је очигледно да га је неко однео тамо пре неких 40.000 година - рекао је професор. "То је наговештај да су људи овде боравили".
На другим местима у печинама, тим је пронашао доказе да су неандерталци овде у једном тренутку обитавали, од огњишта и камених алатки до остатака убијених животиња попут јелена, козорога, фока и делфина. Пре четири године, стручњаци су пронашли млечни зуб четворогодишњег неандерталца у области коју су често обилазиле хијене.
"И даље трагамо али на овом нивоу нема трагова неандерталаца па мислимо да су се хијене докопале детета и убиле га и потом одвукле у овај део пећине. Сада покушавамо да утврдимо да ли је још нешто од тог детета остало", рекао је Финлејсон.
Тим, који је наставио даље да истражује пећине, се нада да ће можда наићи на бочне просторије нове просторије а можда и старо гробно место.
"Једна од ствари које смо пронашли на бројним нивоима ове пећине су докази да се овде живело - остаци логорских ватри и тако даље. Сада спекулипем, али и даље нисмо пронашли место за сахрањивање. А пошто већ спекулишемо, просторија у дну пећине би била добро место. Ово је потпуна спекулација, али, реално, не сахрањујете људе у својој кухињи или дневној соби", рекао је професор.
У плану је даље ископавање и истраживање пећине али стручњаци сада верују да би новооткривена област могла да им да нове податке о друштву "медитеранских неандерталаца".
"Ове пећине су нам дале много информација о понашању ових људи. И уместо старог убеђења да су то била сирова, мајмунолика бића, сада видимо да су они били људи, способни за већину ствари које модерни људи сада раде. Чак су им и гени преживели", рекао је он.
За професора, потрага је нешто више од проналажења костура. Циљ је сазнати ко су неандерталци били, како су живели, како су умирали и како су преживели. "Поносан сам што могу да кажем да сам се тестирао и да имам два кома нешто процената ДНК неандерталца. То је показатељ да они никада неће нестати јер у сваком од нас постоји један мали проценат њих".
