"БЕЗ СТРАХА ОД СМРТИ, НА ПРВОЈ ЛИНИЈИ" Кинески председник издао наређење, војска је спремна за рат (ФОТО)
Кинески војници ових дана будно мотре на границама своје државе
Председник Кине Си Ђинпинг наложио је војсци да појача обуку 2021. године и више користи високу технологију у својим вежбама. Овај налог долази након напетих сукоба са Индијом и Тајваном прошле године.
СЕВЕРНА КОРЕЈА СЕ ПРИЈАВИЛА ЗА КОВИД ВАКЦИНЕ: Тврде да немају нити један случај короне
ЧЕГА СЕ ПЛАШЕ РУСИ У 2021. ГОДИНИ? Неће бити лако, постоји велики страх
ВЕЛИКО ПОМИРЕЊЕ: Саудијска Арабија ноћас отворила границе према, до јуче непријатељској арапској држави
Си, који председава Кинеском централном војном комисијом, наложио је Народноослободилачкој војсци Кине да одржава пуну борбену готовост и да буде спремна да дејствује у свакој секунди, преноси РТ.
- Војска мора да настави у духу борбе без страха од потешкоћа и страха од смрти - наводи се у наредби, напомињући да је ове године 100 година од оснивања Комунистичке партије Кине.
Си је војци наложио и да појача обуку на "првој линији" и знатно повећа употребу високе технологије у вежбама. Он је за модерну технологију рекао да је срж борбене ефикасности.
Према наводима Саут чајна морнинг поста, оваква наредба кинеског председника одступа од ранијих, у којима је војсци поручивао да решава кризне ситуације и спречава рат. Кина је током прошле године забележила повећане тензије са суседима, Индијом и Тајваном.
Непријатељства дуж хималајске границе кулминирала су крвавим окршајем у јуну, када је убијено 20 индијских војника, а Пекинг је претрпео непознат број жртава. Ситуација је од тада напета, упркос посвећености деескалацији обе стране.
Прошлог месеца Кина је послала носач авиона у Тајвански мореуз, дан након што је тамо упловио амерички ратни брод. Пекинг је повећао активност у региону када је Тајпеј покренуо програм наоружавања и склопио договоре са Вашингтоном.
Кина и САД наставиле су са међусобним оптужбама за провокативне маневре у Јужном кинеском мору, а њихов однос додатно је оштетио трговински рат и подршка Вашингтона протестима у Хонгконгу.
