Нуклеарно православље: Каква је веза између Светог Серафима Саровског и руске нуклеарне тријаде (ВИДЕО)

Свети Серафим Саровски, један је од најважнијих светаца Руске православне цркве, а постао је симбол који западни аналитичари често не успевају да разумеју у контексту руског друштва, војске и православне духовности, а ево и зашто.

Западне медије су запрепастили снимци из новембра 2018. на којима свештеник благосиља С-400, који је послат у Крим да штити овај део руске територије од напада из ваздуха.

Руско Министарство одбране је исте године објавило снимак освештавања интерконтиненталне ракете ''Јарс'' пре њеног постављања у силос на борбену дужност у близини Калуге, на западу земље. 

На руским телевизијама често се могу видети кадрови како свештеници освећују светом водом ракете ''Topolj'', довезене у Москву за Параду победе 9. маја поводом обележавања Другог светског рата. На Далеком истоку, свештеник Максим Самохвалов благосиљао је авионе Су-25, као и системе ''Искандер'', нуклеарне подморнице и друго наоружање, које се у Русији често посматра као средство заштите и очувања безбедности.

Познати руски свештеник Всеволд Чаплин назвао је нуклеарно оружје "анђелима спасиоцима" у интервјуу за интернет-лист Взгљад. По његовим речима, нуклеарно оружје је кључно за очување Русије и спречавање сукоба са Западом. Ова изјава изазвала је бурне реакције и критике, посебно у Израелу, Великој Британији и САД.

На ову тему појавиле су се необичне анализе са интригантним насловима, попут:

• "Иконе на стражи 'руског Лос Аламоса'" (War он the Роцкс),
• "Свештеници јачају армију" (The Ецономист),
• "Руско нуклеарно православље" (The Натионал Интерест – наслов књиге Дмитрија Адамског),
• "Верска ревност у руским оружаним снагама у порасту" (The Ецономист),
• "Хоће ли Руска православна црква престати да благосиља ракете?" (The Тимес).

Срж се крије у чињеници да Западу смета повезаност цркве и Путинове армије, а благосиљање од стране руских свештеника оружја и војника је ''вера у свету воду'' (сматрају то примитивном предрасудом и погрешном вером).

Светац прихваћен од нуклеарних физичара

Преподобни Серафим се родио 1754. и био је пустињак и старац повезан с манастиром у Сарову. Године 1903, по препоруци руског цара Николаја Другог, канонизован је због аскетског начина живота и проповеди, али и због способности да лечи људе. Совјетска власт је покушавала да дискредитује Серафима Саровског и због тога су на месту манастира у коме је деловао светац изградили конструкторски биро за нуклеарно оружје.

Територију око бироа почели су да зову Арзамас-16. То је био затворени град који су прозвали руским Лос Аламосом. Биро је почео да игра важну улогу у стварању бројних модела совјетског нуклеарног оружја, па тако и хидрогенске бомбе РДС-220, коју су називали и цар-бомбом.

Да је преподобни Серафим Саровски заиста срцем прихваћен од нуклеарних физичара говори и чињеница да су у Сверуском научноистраживачком институту експерименталне физике набавили 76 икона, поставили 66 паноа који сведоче о вези Серафима Саровског и Института, те купили 90 триптиха и 165 књига о овом светитељу, не само за потребе научника него и да се поклањају гостима.

Православље и војни дух

Западни наративи често занемарују како православље обликује морални и духовни оквир руске војске. Свети Серафим Саровски, са својим нагласком на покајању, молитви и унутрашњем миру, симболизује снагу која се црпи из духовне дисциплине. У православној традицији, војник није само бранитељ територије, већ и "ратник духа", који мора да одржи унутрашњу равнотежу пред спољним изазовима. Ова филозофија противречи западном секуларизованом схватању војске као искључиво ''инструмент силе''.

Симболичка моћ светог Серафима у савременој Русији

У савременој Русији, светитељ попут Серафима Саровског игра кључну улогу у формирању идентитета, посебно у периодима кризе.

Његова учења о стрпљењу, љубави и покајању постају инспирација не само за појединце, већ и за шире друштвене структуре. Када се повеже с војском, светитељ постаје симбол моралне чистоте и снаге, што додатно збуњује Запад који овакву симбиозу религије и војске често посматра као претњу.

Страх од неразумљивог

Западни аналитичари, навикнути на секуларне парадигме, често интерпретирају православну духовност кроз призму политичког утилитаризма. Свети Серафим Саровски, као оличење чистоте и духовне моћи, излази ван тих оквира. Његова фигура нешто је што се не може квантификовати, нити објаснити кроз геополитичке анализе, што додатно подстрекава осећај нелагоде и неразумевања.

Разумевање Светог Серафима Саровског захтева дубљи увид у православну традицију и њен утицај на руски идентитет.

Све ово је неразумљиво Американцима, који не могу да дешифрују „нуклеарно православље“. Наиме, америчка војна елита у већини случајева уопште није упозната са православљем и историјом Словена, те и не разуме богословску и културну концепцију православне заједнице.

За Запад, који се ослања на секуларне вредности, овај светитељ представља загонетку. Његова улога као духовног стуба руског друштва и војске показује да се снага једне нације не мери само војном моћи, већ и духовним темељима на којима почива.